Razvoj tehnologije doneo je velike promene u poslovanju, kako u načinu na koji radimo tako i gde radimo. Veliki uticaj na to imala je i pandemija 2020. godine, kada su kompanije bile primorane da svojim zaposlenima omoguće rad od kuće, što su potom mnogi i zadržali kao praksu. Šest godina kasnije, postavlja se pitanje da li je rad od kuće benefit koji kompanije pružaju ili standard koji kandidati podrazumevaju prilikom traženja posla.
Neke od najvećih svetskih kompanija su se tokom 2025. godine već vratile na stari režim poslovanja iz kancelarije, čime su pokrenule raspravu o tome da li će i druge kompanije slediti njihov primer. Prema pisanju inostranih medija, čak 92 odsto profesionalaca reklo je da bi napustilo trenutni posao zbog pozicije koja nudi veću fleksibilnost rada, a 87 posto zaposlenih koristi fleksibilan model rada kada im je dostupan što ukazuje na to da pokret RTO (Return to Office) još uvek nailazi na jak otpor.
Kao jedna od najvećih prednosti rada od kuće jeste sama fleksibilnost i ušteda vremena i troškova koji odu na prevoz, ali i mogućnost adaptiranja prostora po sopstvenim potrebama poput temperature, svetlosti i buke. Često zaposleni zbog žamora drugih ljudi imaju problem sa manjkom koncentracije, te ukoliko imaju nešto zahtevnije ili obimnije zadatke da obave, biraju da rade od kuće i time povećaju svoju produktivnost.
S druge strane, kao najznačajniji benefiti rada iz kancelarije navode se bolja, lakša i direktna komunikacija i saradnja sa kolegama, jasno postavljanje granice između privatnog i poslovnog života i veći pristup resursima i opremi potrebnoj za rad.
Iako je borba između dva stava konstantna i jaka, u jednom se svi slažu – način rada najviše zavisi od tipa posla i ličnih preferencija, a iznad svega važno je naći sredinu. Kako bi izašli u susret i obezbedili veću fleksibilnost, sve više kompanija u svoje poslovanje uvodi letnji režim rada tokom velikih vrućina i perioda godišnjih odmora kada svojim zaposlenima nudi skraćeno radno vreme i više mogućnosti rada od kuće, što je izuzetno korisno najpre ljudima koji na posao dolaze prevozom, ali i onima koji su svoje planove za leto već pripremili i mogu im se više posvetiti.
Kao primer dobre i uravnotežene prakse izdvaja se domaća kompanija COMING, koja već 35 godina uspešno posluje i oblikuje IT sektor u Srbiji. Pažljivo osluškujući potrebe svojih zaposlenih, pored ustaljenog hibridnog rada, COMING je uveo skraćeno radno vreme petkom tokom cele godine. Ljudi su time dobili više slobodnog vremena vikendom za odmor i bolji balans između privatnog i poslovnog života, a onda radnoj nedelji pristupali sa više entuzijazma i efektivnosti. Na taj način je u praksi ponovo potvrđeno da sati provedeni za računarom nisu isto što i efektivan i fokusiran rad, a upravo ta vrsta rada donosi najbolje rezultate kako zaposlenima pojedinačno tako i firmama u globalu.
Rasprava o radu od kuće i radu iz kancelarije verovatno neće uskoro biti završena. Međutim, jedno je izvesno – očekivanja zaposlenih su se trajno promenila. Zbog toga se čini da fleksibilnost rada sve manje predstavlja benefit, a sve više standard koji kandidati očekuju od modernih poslodavaca. Uspešne organizacije biće one koje pronađu modele rada koji istovremeno podstiču produktivnost, saradnju i zadovoljstvo zaposlenih i time naprave balans između poslovnih potreba i očekivanja.
