Putnički avio-saobraćaj tek 2026. na nivou iz 2019, a nakon toga normalizacija i u kargo segmentu

    0

    cargo-partner, Airbus i Air Serbia na zajedničkom panelu na vazduhoplovnom samitu jugoistične Evrope – SEAS 2021

    U jeku pandemije prevozili smo seme orhideje sa Havaja u Prag, a možemo da prevezemo robu iz Moskve do Enkoridža na Aljasci, rekao je na konferenciji SEAS 2021 Veselin Đorđević, direktor Kargo operacija u Air Serbia.

    Veselin Đorđević, direktor Kargo operacija, Air Serbia

    “Spojili smo sve kontinente. Imamo partnere, ali je odgovornost da roba stigne na odrediše naša. Sinoć u 23.20 sam dobio poziv, naš avion je otišao po novu turu vakcina u Moskvu i već danas predveče biće u Beogradu”, rekao je Đorđević na panelu „Avio-prevoz čini da se stvari dese“ na kom su učestvovali predstavnici kompanija AirSerbia i Airbus na poziv cargo-partnera, a koji je održan prvog dana vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope – SEAS (The Southeast Europe Aviation Summit).

    “Ceo život sam u vazduhoplovstvu, ono mi je u krvi, a od 2010. se bavim kargom. U 2018. smo prevezli 6.200 tona robe i pošte, 2019. smo zabeležili blagi pad zbog trgovinskih ratova i zbog recesije u Italiji i Nemačkoj. Prva tri meseca 2020. su bila odlična, ali je vreme počelo da se briše u martu 2020. i od tada više nikada ništa neće biti isto. Imali smo dva-tri dana za učenje, a nismo imali od koga. Sećali smo se stvari sa fakulteta, učili po principu ‘požuri polako’, sve ali sve smo napravili bez greške”, rekao je Đorđević.

    “Sekundarna mreža je saradnja s partnerskim kompanijama, a mi ih imamo 25. Kargo prevoz nije uočljiv običnim ljudima, ali je prihod značajan, radi se o milionima evra, niko sebi ne sme da dozvoli luksuz da odstane bez te vrste prihoda. Ako vidimo da postoji tražnja za letom iz Sidneja, pozovemo i ponudimo je. Jednostavno je. Ima mnogo onih koji pokušavaju isto, ali morate imati uskustvo da biste uspeli”, kaže on.

    “Konverzija aviona iz putničkih u teretne jeste budućnost i jeste potrebna. Imamo razgranatu mrežu kopnenog prevoza, ali po vazdušnim pravilima, pa ako u subotu pošaljemo robu odavde, ona je u ponedeljak u bilo kom gradu SAD”, zaključio je Đorđević.

    Džo Fajks, korporativni direktor odeljenja za avionski transport u logističkoj kompaniji cargo-partner, rekao je da je protekla godina bila najizazovnija u avionskom transportu. Uprkos svim izazovima uspeli smo da razvijemo centre za „hitna reagovanja“, odnosno EMERGENCY usluge i nađemo alternativna rešenja kako bismo korisnicima pružili sveobuhvatnu uslugu logistike. Pandemija je izazvala manjak teretnih kapaciteta, putnički letovi otkazivani su preko noći, a magacini na Dalekom istoku postali su tesni, uz posledičan skok cena. Kapaciteti mnogih aerodroma postali su, takođe preko noći, popunjeni, pa su isporuke kasnile. Bilo je teško, suočavali smo se sa otkazivanjem letova zbog problema koje je uzrokovao Covid19, cene su “divljale”, carina je kasnila, bilo je nedovoljno transportnih kontejnera, jer su ostali zarobljeni u evropskim lukama, rekao je Fajks na panelu.

    Džo Fajks, korporativni direktor odeljenja za avionski transport, cargo-partner

    “Lanac snabdevanja u mnogim industrijama – od auto-industrije do visokih tehnologija – bio je skoro prekinut zbog mnogih faktora, kao što su kolaps pomorskog saobraćaja, nedostak kontejnera, nepouzdanost rasporeda, manjak širokotupnih aviona (aviona sa dva reda prolaza između putničkih sedišta), zavisnost od Kine i Indije, skraćenja radnog vremena i problema sa cenama goriva. Pre pandemije, očekivalo se da će kapaciteti za prevoz tereta rasti, ali se desilo upravo suprotno. Qatar trenutno koristi 70-80 svojih putničkih aviona za prevoz robe, Air Serbia ima direktne letove za i iz mnogih gradova, što je od velike pomoći, Austrian Airlines takođe uvodi nove usluge, a mi nastavljamo da dobijamo zahteve za teretnim čarter letovima praktično svakodnevno”, kaže Fajks.

    “Naša prednost u suočavanju s ovim problemima bila je u tome što imamo razgranatu mrežu sopstvenih kancelarija i kontakte koje smo godinama razvijali sa prevoznicima, posrednicima i terminalskim osobljem na aerodromima. Zbog toga lako možemo da povežemo sve delove Evrope sa celim svetom i stvorimo efikasnu mrežu isporuke ‘od vrata do vrata’. U proteklih nekoliko godina investirali smo u logističke centre u Beču, Ljubljani i Sofiji, a i modernizovali smo svoju kancelariju u Budimpešti. Brže obrađujemo podatke, a infrastruktura za putnički i teretni saobraćaj ima svoje zasebno upravljanje. Dobra okolnost je što su Budimpešta i Beograd odlično povezani autoputem. I dalje postoji problem nedostatka prevoznih kapaciteta širokotrupnim avionima, što, između ostalog, utiče i na rast cena, ali je i promet povećan, naročito u oblasti EMERGENCY usluge (hitne isporuke). Novi trend je, takođe, da su neki proizvodi (kao što su video-igre, igračke, sobni bicikli, suplementi i lekovi) zabeležili ogroman rast tražnje pošto ljudi mnogo više vremena provode kod kuće. S druge strane, očekivanja su da će se putnički saobraćaj tek 2026. vratiti na nivo iz 2019”, ocenio je on.

    “Rešili smo probleme oslanjajući se na tri principa – ekonomičnost (ECONOMY), važnost (PRIORITY) i hitnost (EMERGENCY). Veoma brzo smo rezervisali čarter letove kako bismo nadomestili nedostatak teretnog prostora. Od početka 2020. naši timovi u Austriji, Bugarskoj, centralnoj Kini, Nemačkoj, Mađarskoj, Indiji, Poljskoj, Rumuniji, Sloveniji i Turskoj formirali su službe za hitna reagovanja, koji su, pak, kreirali fleksibilna rešenja za hitne transporte. Hitne usluge podrazumevaju ekspresno preuzimanje i isporuku, čarter teretne letove, slanje pošiljke u kurirskoj pratnji (OBC – On-Board Courier) ali i carisnke usluge i savetovanje. Očuvali smo stabilnost na tržištima na kojima smo i bili zahvaljujući dugoročnoj saradnji s partnerima, što nam je omogućilo da pružimo pouzdanu i kvalitetnu uslugu. Naš partner ‘va-Q-tec’, stručnjak u oblasti pakovanja i čuvanja temperaturno osetljivih pošiljaka, jedini na bečkom aerodromu može da obezbedi transport robe na -70°C”, dodao je on.

    Naši rezultati u 2020. su veoma zadovoljavajući, pa smo tako prvi put premašili milijardu evra prometa, najviše zahvaljujući avionskom transportu. Očekujemo tešku 2021, ali malo bolju nego 2020. Neki manji aerodromi će bankrotirati, ali predviđamo uspeh onima koji su uključeni u teretni saobraćaj, kao i rast putničkog saobraćaja, paralelno s rastom broja vakcinisanih, zaključio je Džo Fajks završavajući svoje izlaganje na panelu.

    Džon Skeli, direktor razvoja u Airbusu, treći panelista u sklopu panela čiji je domaćin bio cargo-partner, izjavio je da je ta kompanija uvećala broj proizvoda koji može da preveze. Pretvaranje putničkih aviona u teretne omoćilo je da povećamo nosivost, a predviđamo da će do 2038. godine 1.500 putničkih aviona moći da budu i teretni. Avio-saobraćaj je u 2020. opao 11 %, ali je više od 100 teretnih aviona uključeno u promet, rekao je on na panelu.

    Džon Skeli, direktor razvoja, Airbus

    “Imamo četiri centra za konverziju putničkih aviona u teretne – Singapur, Drezden, i po jedan u Kini i SAD. Trenutno konvertujemo devet aviona i najavljeno je još mnogo njih. Imamo i CLS sistem, koji omogućava lakše i brže rukovanje teretom i bolju bezbednost po sadržaj, ali i bolje radne uslove za radnike koji rade na utovaru. Kovid je samo ubrzao neke stvari, mi smo već planirali konverzije, a očekivanja su da će 2024. više od 30 aviona biti iz putničkih konvertovano u teretne”, zaključio je Skeli.

    SEAS 2021 je okupio 42 govornika iz oblasti avio-industrije iz celog sveta, a tradicionalno se bavi i komercijalnim i vojnim aspektima industrije. Skup je u toku i nastavlja se i u sredu, 19. maja, a zainteresovani ga i bez registracije mogu pratiti na www.seas.rs.