Pušači da naprave manje štetan izbor

    0
    Foto: Profimedia

    “U poslednje vreme pušenje cigareta skoro da nestaje. Međutim, duvan ne mora nužno da se sagoreva”, rekao je naučnik Karl Fagerstrom u okviru ovogodišnjeg Globalnog foruma o duvanu i nikotinu (GTNF), na panelu “Politike upravljanja naukom”. Tradicionalno, i ovoga puta na Forumu vodeći naučnici su diskutovali o poslednjim istraživanjima, razvoju i najnovijim dokazima vezanim za smanjenje štete u duvanskoj industriji.

    Fagerstrom je klinički psiholog. Studirao je na Univerzitetu Upsala kada je počelo i njegovo interesovanje za problematiku pušenja cigareta i nikotinsku zavisnost. Sedamdesetih godina prošlog veka ustanovio je „Fagerstrom test” za utvrđivanje stepena zavisnosti od nikotina kod pušača. Test je do danas najpoznatiji u svetu u ovoj oblasti i većina zdravstvenih institucija, uključujući i Batut, koriste ga za testiranje pacijenata. Švedski stručnjak poslednjih godina se interesuje za koncept smanjenja štete, koji predstavlja način da se pušači odreknu cigareta tako što će preći na manje štetne, naučno zasnovane alternative. Osnivač je Društva za istraživanje nikotina i duvana. U razgovoru za Nedeljnik govorio je o nikotinu, zamenskim terapijama u procesu odvikavanja od pušenja, elektronskim cigaretama i uređajima za zagrevanje duvana, kao i o načinu na koji bi Srbija u narednom periodu mogla da smanji stopu pušenja.

    Šta je nikotin – problem kod pušenja cigareta ili deo rešenja u procesu odvikavanja?

    Zapravo, nikotin je i jedno i drugo. Duvan se i ne bi koristio da ne sadrži nikotin, ali nikotin se koristi isto tako i za lečenje, odnosno odvikavanje od pušenja. Odvikavanje se vrši kroz dve faze u kojima je potrebno da organizam odbaci nikotin na koji se navikao, kako bi lečenje bilo potpuno uspešno.

    Nikotinske žvake, flasteri i druge zamenske terapije odavno se koriste u odvikavanju od pušenja. Zašto nisu dale očekivani rezultat?

    Koriste se dosta dugo, čak od sedamdesetih godina prošlog veka. Međutim, mislim da se nikotin iz cigareta u mnogo čemu razlikuje od nikotinskih žvaka i flastera, odnosno postoje razlike u brzini delovanja. Flaster isporučuje nikotin kroz kožu, za šta je potrebno dosta vremena da bi se dostigla određena reakcija. Slična je situacija i sa žvakama, ali svakako ni približno cigaretama.

    Nikotinske žvake i flasteri se percipiraju kao medicinska podrška i najčešće se prodaju u apotekama, a pušačima se to ne dopada. Ne osećaju se bolesno niti da im je potrebna takva vrsta pomoći, naročito jer su i cene ovih proizvoda vrlo visoke.

    U Velikoj Britaniji pušači se ohrabruju da istraže e-cigarete, u Japanu se koristi IQOS koji je i FDA u Sjedinjenim Državama autorizovala kao proizvod modifikovanog rizika. Fagerstrom kaže da je regulativa različita iako donosioci odluka imaju pristup istim podacima.

    “Često čujemo da nam treba više naučnih dokaza. Nisam toliko optimističan da će nauka samostalno i kratkoročno moći da reši sve probleme jer postoji jaz između politike kontrole pušenja i same industrije, koji popunjava nepoverenje ne samo prema duvanskoj industriji nego i prema nezavisnim istraživačima. Zato danas nije lako objaviti rezultate istraživanja i nezavisne studije iako su u potpunosti u skladu sa zahtevnim naučnim kriterijumima.”

    Srbija je godinama u samom vrhu po broju pušača u Evropi. Šta nas najbrže može dovesti do boljih rezultata?

    Naravno, informisanjem i učenjem pušača, mogao bi da se promeni način razmišljanja, da odaberu nešto manje štetno. Još jedna opcija su savremene alternative cigaretama.