Prvi poslanik austrijskog parlamenta poreklom iz Srbije: “Srbi u Austriji nisu desničari”

U prošlosti, devedesetih i sve do početka dvehiljaditih, Srbi su glasali za SPÖ, jer su oni uglavnom radnici, a za nas glasa radnička klasa, koja ne zarađuje puno i treba im podrška države. To se malo promenilo kad su došli "slobodari" Hajder i Štrahe, ali stvari se vraćaju na svoje, kaže predsednik parlamentarne grupe prijateljstva Srbije i Austrije u Beču

0
Foto: Fotocredit,, Celik

Kristijan Kovačević je prvi poslanik austrijskog parlamenta koji je poreklom iz Srbije. Kovačević je trenutno poslanik Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ) i predsednik je parlamentarne grupe prijateljstva Srbije i Austrije u austrijskoj skupštini. U Beogradu je boravio protekle nedelje i to je bila prilika da razgovaramo sa njim o problemima Srba u Austriji, ali i njegovom pogledu na srpsku političku scenu.

Kovačević je sin gastarbajtera koji su otišli u Austriju još pre pedeset godina. Otac mu je iz sela Osanica kod Žagubice i on je u Beč, pa u pokrajinu Tirol otišao 1969. godine, dok mu se majka, poreklom iz sela Orasje kod Varvarina odselila 1970. godine. U Austriji su se upoznali i venčali, a Kristijan je njihovo treće dete. U politiku je ušao sa 24 godine, jer je, kako kaže, bilo dosta da “kritikuje i kuka” šta ne valja u Verglu, gradiću u Tirolu, već da nešto uradi.

“Ja sam mislio da ako hoćeš nešto da promeniš nabolje, onda moraš da uđeš u stranku i da budeš deo promene koju želiš. Ušao sam u SPÖ i sa njima sam ušao u lokalni parlament 2010. Već 2017. bio sam drugi na listi SPÖ u pokrajini Tirol za austrijski parlament. U jesen te godine, izabran sam u parlament”, kaže Kovačević za Nedeljnik.

O Srbima u Austriji vlada mišljenje da su naklonjeniji desničarima, slobodarima… Je li to istina?

Desničarske stranke su crtale sliku da su Srbi za njih, mada videli smo da nije tačno. U prošlosti, devedesetih i sve do početka dvehiljaditih, Srbi su glasali za SPÖ, jer su oni uglavnom radnici, a za nas glasa radnička klasa, koja ne zarađuje puno i treba im podrška države. To se malo promenilo kad su bili Hajder i Štrahe, jer su oni tražili kontakt sa srpskom manjinom u Austriji i hteli su to da pokažu. U današnje vreme, SPÖ ima najveći broj birača poreklom iz Srbije. Recept desničara je populizam, a populizam funkcioniše na isti način i za Srbe, i za Austrijance, i za Turke.

Koliko ima Srba sa pravom glasa u Austriji i koliko su značajni?

Srbi su najveća grupacija sa Balkana, a u Austriji su najbrojnija manjina, odmah posle Nemaca. Ne znam tačan broj koliko ima Srba sa pravom glasa, ali je to između 110.000 i 120.000. Znamo da ima oko 300.000 Srba sveukupno u Austriji, a od toga oko 150.000 do 160.000 sa državljanstvom.

Kakav je položaj srpske manjine u Austriji? Jesu li prihvaćeni u austrijskom društvu?

Mislim da imaju šanse i prilike da napreduju i da imaju dobar život. Austrijska država je u poslednjoj deceniji dosta učinila za srpsku dijasporu, jer pogotovo dok su bili socijaldemokratski premijeri uvek je važio kredo da bez obzira na nacionalnu pripadnost i poreklo, treba pružiti iste prilike i šanse za svakog državljanina i stanovnika Austrije. To je dosta vredelo u bliskoj prošlosti, mada je i dalje ostalo da nisu svi prihvaćeni kao svi Austrijanci. Uvek će ostati male razlike, zbog toga što će uvek postojati neki deo stanovništva koji uvek vidi kao kritično sve što je strano. Ali ima i Srba koji situaciju u Austriji vide kao lošu.

Jeste li vi dok ste odrastali imali osećaj da ste deo austrijskog društva?

Ne uvek.

Da li je sad drugačije ili je to bilo zbog ratova devedesetih?

Danas je drugačije, jer ima više naroda sa prostora bivše Jugoslavije. I austrijski narod je više navikao na Srbe, Hrvate i Bosance. Ima mnogo đaka sa prezimenima koja se završavaju na ić. U moje vreme, pre 30 godina, diskriminacija i rasizam su bili jači, makar protiv Jugoslovena. Sada je rasizam više protiv Turaka, muslimana, izbeglica iz Sirije, Avganistana i Afrike.