“Protiv sistema, mimo sistema ili za status quo”: Šta su Franzuci poručili političarima u prvom krugu parlamentarnih izbora

0
EPA-EFE/BENOIT TESSIER

Postoji mnogo predrasuda o Francuzima, a ova opšteizborna godina, naročito nakon prvog kruga parlamentarnih izbora lansirala je u orbitu još jednu – tako će makar neko vreme uz Francuze pored arogancije, insistiranja na francuskom jeziku, stajati i razočaranost u politiku. Izlaznost na parlamentarnim izborima od “bednih” 47 odsto, kako je to protumačeno i u političkim i u analitičkim i u svim drugim krugovima, doživljena je i kao “duboka ozlojeđenost građana prema političkoj klasi”.

Osim procenta izlaznosti o tome govori i procenat glasova koji je na izborima osvojila ujedinjena levica, predvođena Melanšonom koji je okupio široku koaliciju socijalista i Zelenih. Oni su osvojili 25,66 odsto glasova, dok je Makronov savez došao do 25,75 odsto glasova. Njihov rezultat pokazuje da je zbir onih koji ne veruju da je politička promena moguća i onih koji žele radikalnu promenu, veći od zbira onih koji podržavaju ovaj sistem. Pa ipak, pred drugi krug izbora, Makron je i dalje prema svim projekcijama favorit da formira vlast.

Međutim, to nije ono što bi reizabranog francuskog predsednika, koji je na kraju ipak rutinski pobedio Marin Le Pen, moglo u potpunosti da zadovolji. Njemu je potrebno da ima apsolutnu većinu, kako bi bez natezanja mogao da izgura zakone, a prvenstveno predloge za povećanje starosne granice za penziju, smanjenje poreza i promene u sistemu socijalne zaštite.

Sa druge strane, upravo to što je jedan od glavnih Makronovih ciljeva, on neće toliko direktno isticati, jer bi logičniji izbor za građane u toj ravni donošenja odluka bilo glasanje za NUPES (Melanšonov levičarski savez) jer su upravo njihove osnovne ideje – povećanje minimalne plate, snižavanje starosne granice za odlazak u penziju i smanjivanje troškova života.

Makron sa druge strane ističe da bi Melanšonova levičarska opcija “savezništvom sa Putinom”, ubrzano radila na “uništavanju Evropske unije” i “sprečila njeno širenje”. Isti onaj Makron koji predlaže staru Miteranovu ideju o preraspodeli Starog kontinenta na različite nivoe (krugove), koja bi de fakto blokirala širenje EU i koju mnogi analitičari porede sa Aligijerijevim krugovima.

Čak je i Marin Le Pen stala u zaštitu navijača Liverpula koji su na ulicama Pariza doživeli talas nasilja, što mnogi tumače kao personifikaciju “pokvarenog francuskog sistema”, samo su Makronovi fanovi za nasilje, po staroj matrici, optužili žrtve.

Lepenova je na izborima 2017. godine osvojila 8 mandata (iako je njena stranka osvojila više od 13 odsto glasova), a ove godine joj je osnovni cilj da osvoji bar 15 kako bi mogla da formira poslaničku grupu i ima značajniju vidljivost u parlamentu. Prema određenim istraživanjima, čini se da bi mogla da dođe i do 45 mandata. Iako i levica i desnica oštro kritikuju postojeći sistem, analitičari tvrde da u drugom krugu te opcije neće imati odakle da “izvuku” nove glasače, pa zbog toga Makronu šanse rastu – NUPES analitičari vide na 150-190 mesta u parlamentu, a Makronovu centrističku opciju 255-295 mesta.

Objašnjenje izbornog sistema

To što je Nacionalni front Marin Le Pen na prošlim izborima osvojila samo osam mandata sa 13 odsto glasova, a recimo komunisti sa 2 odsto čak 10 mandata, posledica je specifičnog izbornog sistema.

Francuska je podeljena na 566 jednomandatnih izbornih jedinica sa još 11 koji predstavljaju 2,5 miliona francuskih iseljenika. Kandidat koji dobije apsolutnu većinu glasalih i više od 25 odsto upisanih birača dobija poslaničko mesto, a u (najčešćem) slučaju da se to ne dogodi ide se u drugi krug, koji se održava u razmaku od nedelju dana. Svaki kandidat koji obezbedi podršku najmanje 12,5 može da prođe u drugi krug glasanja koji će se održati 19. juna.

Može se, dakle, dogoditi da u drugom krugu bude više od dva kandidaza. S druge strane, postoji mogućnost da samo jedan kandidat dostigne 12,5 odsto, u kom slučaju i kandidat sa drugim najvećim rezultatom takođe ulazi u drugi krug glasanja. Moguće je i da nijedan kandidat ne pređe granicu od 12,5 procenata u okrugu, u kom slučaju se dva kandidata sa najboljim rezultatima šalju u drugi krug. Ko u drugom krugu osvoji najviše glasova dobija poslanički mandat.