Propast „Credit Suisse“ može biti opasniji za identitet nego za ekonomiju: Šta će biti sa „švajcarstvom“?

Švajcarska je oduvek bila simbol mira i stabilnosti, uprkos geopolitičkim nemirima u ostatku sveta. Ipak, švajcarsku i širu javnost zatekla je vest o krahu nekada snažne švajcarske banke Credit Suisse (u nastavku CS) i njenom preuzimanju od strane bankarskog giganta UBS. Ovaj događaj se komentariše kao potres, ne samo stabilnosti švajcarskog bankarskog sistema, već može biti razoran i za celokupni švajcarski rejting.

Zgrade ove dve banke nalaze se na trgu Paradeplac, kod Centralne stanice u Cirihu, a glavni paradoks je da tamo godinama stoji visoka statua industrijalca iz 19. veka Alfreda Ešera, nekada simbol mira i stabilnosti ove zemlje. Ova statua licem je okrenuta trgu Paradeplac i banci koju je Ešer osnovao za finansiranje svojih projekata.

U ponedeljak je švajcarski predsednik izjavio da će CS, investicionu banku koju je osnovao Ešer 1856. godine, preuzeti njen veći, dugogodišnji rival UBS, i to po najnižoj ceni. Objašnjeno je da je ovo hitan postupak za spasavanje banke i zaustavljanje velike panike na finansijskom tržištu, koja je između ostalog, pokrenuta kolapsom dve američke banke ovog meseca. Iako je ovaj potez, bar za sada, smirio tenzije o ponavljanju domino efekta iz 2008. godine, švedski mediji izveštavaju da „zombija više nema, ali je rođen monstrum“.

 „Ono čemu svedočimo poslednjih nekoliko dana je transformacija snažnog švajcarskog finansijskog centra u obavezu i teret“, izjavili su iz Socijaldemokratske stranke.

Gledano po ukupnoj aktivi i bruto domaćem proizvodu u 2022. godini, nova banka će biti dva puta veća od nacionalne ekonomije, pa postoji  ogroman rizik da iskoristi svoj monopol, ucenjuje vladu i diktira sopstvenu regulativu.

U tome što je UBS preuzeo CS, ima još nešto ironično.

Banka UBS je bila poznata po lošem bankarstvu. Švajcarska nacionalna banka je 2008. spasila UBS garantujući do 54 milijarde dolara dugova, nakon što je banka imala rizične ekspanzivne aktivnosti na američkm tržištu. UBS se kasnije okrenula većem riziku i fokusirala na savetodavne usluge za upravljanje bogatstvom i novcem najbogatijih na svetu. Ali CS, čije je sedište samo nekoliko metara od UBS, preživela je nesreću bez javne pomoći.

U 2018. godini, bivši bankar CS osuđen je na pet godina zatvora zbog falsifikovanja potpisa klijenata zbog preusmeravanja novca i klađenja na akcije, što je prouzrokovalo veliki gubitak, tako da se i ova banka pokazala kao nepromišljena. Dve godine kasnije zadesila je afera sa korporativnom špijunažom. Prošle godine je otkriveno da CS ima klijente umešane u mučenje ljudi, trgovinu drogom, pranje novca, korupciju i druga teška krivična dela. CS je odstupila od svog opreznog, pomalo dosadnog švajcarskog standarda poslovanja i pokušala da imitira anglosaksonske modele.

Kada je Saudijska nacionalna banka, najveći investitor, prošle nedelje najavila da više neće ulagati novac u banku, investitori i štediše poveli su stampedo u povlačenju stotina miliona dolara.

U Cirihu strahuju da bi gubitak poverenja u CS mogao da napravi veću štetu švajcarskom rejtingu. Logo CS je široko prisutan, na dresovima nacionalnog fudbalskog tima pa sve do ciriške umetničke galerije Kunsthaus. Rodžer Federer je bio ambasador brenda više od 20 godina. Banka sponzoriše umetničke izložbe širom sveta, a njena kolekcija se sastoji od preko 10.000 umetničkih dela.

Reputacija bankarskog sektora je narušena i postoji strah da bi „švajcarstvo“ u celini moglo da igubi svoj sjaj.

„Šteta po švajcarsku reputaciju biće ogromna“, rekao je urednik švajcarskog časopisa Republik, „ovo će uništiti mit o ovoj efikasnoj i pozdanoj državi“.

Drugi stubovi Švajcarske su takođe klimavi. Usled rata u Ukrajini, neki dovode u pitanje princip star 500 godina: neutralna spoljna politika, a nedavno istraživanje pokazuje da većina švajcarskih građana favorizuje zbližavanje sa NATO.

Čak je jedinstven i slavljen švajcarski model direktne demokratije ukaljan bankarskim skandalom. Švajcarski birači su u proteklih godinu dana glasali na referendumima o pitanjima od fabričke proizvodnje do finansiranja filmova. Međutim niko ih nije pitao za mišljenje u nedelju, prilikom sporazuma o spasavanju banke, o državnoj podršci bankama.

U nedelju se oko 200 demonstranata okupilo na Paradeplacu, uzvikujući „revolucija“ i gađajući policiju jajima. Umetnička dela ostala su u kancelarijama banke, a mermerno dvorište napravljeno 2002. godine, delo umetnika Silvija Defrauija je uništeno. Svetla su ugašena i umivaonik je prazan.