U vreme kada je Univerzum bio star jedva nekoliko milijardi godina, postojala je galaksija neverovatno slična našoj. Astronomi nisu baš sigurni šta da misle o tom novom saznanju – daleku formaciju poznatu kao “ceers-2112” nedavno je identifikovao međunarodni tim istraživača koristeći analizu slika snimljenih svemirskim teleskopom „Džejms Veb“, prenosi RTS.
Dok početna analiza slika nije uspela da otkrije mnogo više od oblika zamagljene mrlje, dalje istraživanje korišćenjem opsega talasnih dužina koje je omogućio Habl, pokazalo je da je ovaj drevni sistem – složena spiralna struktura sa pregradama baš poput Mlečnog puta, samo nešto manji.
Galaksije postoje u svim oblicima, veličinama i emituju svetlost različitog intenziteta, koja zapravo odaje njihovu istoriju evolucije. Neke su velike, nejasnih obrisa, neke manje i nepravilnog oblika, neke ogromne i „opružene“.
Zatim postoje one poput naše, sa zvezdama i gasom koncentrisanim u linijama koje zrače, i koje se krive poput traka…
Iako različiti faktori utiču na oblik galaksije, dugo se verovalo da je za složene oblike galaksija potrebno vreme. Kao opšte pravilo, smatra se da spiralne galaksije poput Mlečnog puta nisu postojale do pre oko osam milijardi godina.
Ipak, naučnici, uz analizu pristiglih informacija o “ceers-2112” sugerišu da je ova formacija izgledalo prilično razvijeno samo dve milijarde godina nakon Velikog praska.
Iako se još ne znaju svi detalji forme galaksije koja je nova tema istraživanja, otkrivanje zadebljane „šipke“ koja se proteže kroz njen centar je dovoljno da ubedi astronome da je “ceers-2112” izuzetno dobro razvijen za svoje godine.
„Skoro sve spiralne galaksije imaju takav centar“, kaže Aleksander de la Vega, astronom sa Univerziteta Kalifornije, Riversajd.
Trakaste forme dalje sugerišu da su galaksije sazrele i postale uređene mnogo brže nego što smo ranije mislili, što znači da je nekim aspektima naših teorija o formiranju i evoluciji galaksija potrebna revizija, piše portal Science Alert.
Galaksije su manje-više ogromne koncentracije prašine i gasa koje se spajaju pod dejstvom gravitacije.
Tamo gde se na bilo kom mestu skupi dovoljno materijala, nuklearna fuzija može da rezultuje iskrama koje su zapravo – zvezde, i njihove manje svetlucave potomke, planete.
U međuvremenu, zbir inercije sadržan u uskovitlanoj prašini i zumirajućem suncu, može dovesti do okretanja galaksije.
Galaksije postoje u različitim oblicima i veličinama, i emituju svetlost različitog intenziteta
Mešavina sila privlačenja gravitacije i inercije padajućih masa – može na kraju da u smislu promene oblika spljošti galaktičku mrlju u oblik diska.
Pošto su neke zvezde povučene u manje kružne putanje od drugih, aberacije u orbitama mogu polako da se uvećavaju, utičući na druga zvezdana putovanja da se ugrade u različite obrasce koje vidimo kao trake.
Zauzvrat, strukture poput šipki mogu uticati na širenje objekata u galaksiji, proizvodeći ogromne talase koje se pojavljuju kao spirale dok se galaksija okreće.
Kraće vreme za formiranje veličanstvenog vrtloga
Kao što je zamišljeno, oblikovanje galaksije bi trebalo da zahteva trajne sile koje deluju tokom dugih perioda. Ipak, otkriće oblika i mehanizama koji vladaju u “ceers-2112” moglo bi značiti ponovno razmatranje o tome šta je potrebno da se maglovita mrlja pretvori u veličanstveni vrtlog.
Novo otkriće se pridružuje nizu nedavnih neočekivanih otkrića u vezi sa uslovima razvoja ranog Univerzuma, galaksija koje sijaju previše jarko, ili preuranjenih crnih rupa koje rastu prebrzo.
Kako „Džejms Veb“ nastavlja da isporučuje zapanjujuće slike kosmosa u njegovom povoju, bez sumnje ćemo naučiti ne samo kako su galaksije poput “ceers-2112” nastale, već i kako je naša sopstvena galaksija nekada izgledala.
Istraživanje je objavljeno je u časopisu Nature.
Tagovi
