Napredak zajednice i blagostanje svih nezamislivi su bez aktivnog učešća građana i civilnog društva u kreiranju javnih politika, rešavanju problema, prepoznavanju i ostvarivanju potencijala važnih za lokalni razvoj. U savremenom demokratskom društvu, svoje mesto u ovom procesu promena imaju organizacije civilnog društva, neformalne grupe, mediji, ali i pojedinci. „Verujem da pojedinac može biti iskra promene – ali ne i jedini plamen. Promene nastaju kada uspemo da okupimo ljude oko zajedničke ideje, da ih inspirišemo i povežemo“, kaže dobitnica Godišnje nagrade za Pokretače promena, koju dodeljuje Beogradska otvorena škola.
Ova nagrada, koja postoji od 2019. godine, slavi motivisane pojedince koji istrajavaju u naporima da svojim delovanjem doprinesu zajedničkom interesu. Među njima su i Zoran M. Jovanović iz Kacabaća, koji je oživeo svoje selo raznolikim inicijativama poput besplatne škole fudbala i biblioteke za najmlađe i Gordana Simonović Veljković iz Pirota, za dokumentarni film koji otkriva patrijarhalne obrasce života žena sa Stare planine i donosi njihove priče pred javnost.
Gordana Simonović VeljkovićMartin Nešić
„Duže od dvadeset godina kao novinarka radim na Staroj planini, istražujući običaje, govor i svakodnevicu ljudi koji tamo žive. Ti predeli su, osim što su prirodno raskošni, i čuvari jednog specifičnog načina života koji polako nestaje. Pre tri godine, zajedno sa istraživačem narodne tradicije Dragoljubom Zlatkovićem, krenula sam da tražim pripovedačice po staroplaninskim selima, želeći da zabeležim pirotsko pripovedanje koje je uvršteno na listu nematerijalne kulturne baštine Srbije. Znali smo da je u tim selima ostalo vrlo malo ljudi, a tokom terenskog rada smo shvatili da se kolektivno sećanje nepovratno gubi. Tada sam osetila da je možda poslednji trenutak da zabeležimo i glasove žena – onih koje su čuvale domove, rađale i podizale decu, radile najteže poslove, a ostale nevidljive u istoriji. Rekonstrukcija ženski fond iz Beograda podržao je naše terensko istraživanje i snimanje intervjua sa ženama, a na osnovu njihovih iskaza i stručnih tumačenja nastao je film „Žene i patrijarhat: Priče sa Stare planine“, koji je podržala Ekumenska inicijativa žena. Taj film je za mene i moj tim mnogo više od projekta — to je dokument vremena i svedočanstvo o snazi žena koje su preživele teškoće, nasilje, siromaštvo i usamljenost, ali su ostale dostojanstvene i ponosne“, ističe Simonović Veljković, koja je svoje novinarsko umeće i aktivistički angažman uložila u ovo ostvarenje. Ono je više od dokumentarističkog ostvarenja – ono je početna tačka diskusije o rodnoj ravnopravnosti i uvažavanja doprinosa žena zajednici. Reakcije na film bile su različite. Jedan deo publike bio je duboko dirnut i prepoznao je značaj očuvanja sećanja, ali i otvorenog razgovora. Ipak, bilo je i onih koji su ga doživeli kao atak na tradicionalne vrednosti.
„Posebno su bile zanimljive diskusije sa srednjoškolcima. Mladi su donekle prepoznali nepravde iz prošlosti, ali su istovremeno istakli da neke vrednosti iz tog vremena – poštovanje, međusobna solidarnost, briga o porodici – ne bi trebalo da nestanu. To pokazuje da film pokreće dijalog i da ima snagu da poveže generacije kroz razgovor o onome što nas određuje“, ističe Gordana, podsećajući nas još jednom na značaj filma kao umetnosti. „U vremenu kada živimo brzo, film postaje ključan alat za društvenu komunikaciju. On ne nudi gotove odgovore, već poziva na razmišljanje, dijalog i saosećanje. Naš film je imao upravo taj cilj – da učini vidljivim žene koje su decenijama bile nevidljive, da pokaže njihovu snagu, dostojanstvo i umeće da prežive, ali i da progovori o nepravdi.“
Stotinjak kilometara od Pirota, u mestu Kacabać u opštini Bojnik, Pokretač promena Zoran M. Jovanović na različite načine je doprineo razvoju i promociji svog mesta. Zoran vodi školu fudbala za decu iz sela, osnovao je biblioteku, rukovodi akcijama pošumljavanja školskog dvorišta i uvek je tu kada postoji dobra ideja i opšti interes. „Gde pronalazim inspiraciju za aktivizam? Jednostavno sam tako vaspitavan još kao dete, da kad god mogu ponudim neku pomoć.“ Njegov primer prate i sugrađani, ali i ljudi iz šire okoline. Zanimljiva je priča o pokretanju biblioteke u selu: „Prilikom prenosa knjiga koje su bile poklon za jednu od biblioteka na području Jablaničkog okruga, jedna devojčica iz našeg sela je videla knjige koje sam držao u gepeku i pitala da li može da uzme jednu za čitanje. Sećam se, odabrala je „Ubistvo u Orijent ekspresu“. Tada mi je dala ideju da formiram biblioteku u selu. Posle toga sam uputio apel preko društvenih mreža i knjige su počele da stižu od prijatelja iz cele Srbije. Danas biblioteka ima oko 4.000 knjiga.“
Za Zorana M. Jovanovića nagrada Pokretač promena je ujedno donela i obavezu i motivaciju za budući rad. Zato Zoran uvek ima još neki plan i neki novi projekat. Naredna velika ideja jeste izgradnja letnjikovca u centru sela. „Na tom mestu planiramo da održavamo ekološke radionice, aktivnosti za decu, i druge vidove druženja. Osim toga, imam ideju da u selu organizujemo takmičenje u pripremanju jednog starog jela. Takođe, voleo bih da u selu organizujem pesničke susrete, pod nazivom „Spasovdanski susreti pesnika“, s obzirom na to da je Spasovdan seoska slava. Verujem da će na ove susrete doći ljudi iz mnogih mesta u Srbiji, što je prilika da se o selu čuje još dalje i još više. Ipak, sve ovo zahteva logistiku i sponzorstva“, rekao je Zoran, pričajući o planovima u budućnosti. „Ideja ima, volje ima, uz uključivanje više ljudi sve je vrlo lako izvodljivo, sve uz naglasak da promovisanjem Kacabaća promovišemo i opštinu Bojnik, jednu od najsiromašnijih u Srbiji, ali sa ljudima i idejama koji svakako treba da budu primećeni.“
Gordana Simonović Veljković i Zoran M. Jovanović, i njihove priče, svedoče o tome da svaka promena, bez obzira na to koliko mala delovala, ima moć da pokrene lavinu dobrih dela. Njihov trud i posvećenost vraćaju veru da građanski duh i solidarnost iz dana u dan sve više rastu i grade društvo koje postaje snažnije i otpornije.
