Prof. dr Nebojša Lalić: Oružje više u borbi protiv dijabetesa

    0
    Fotografija: Igor Pavićević

    U vreme kada je svet suočen sa pandemijom koronavirusa, u pozadini tinjaju epidemije hroničnih bolesti koje nikako ne bi trebalo zapostaviti. Dijabetes se, u kombinaciji sa kardiovaskularnim bolestima i gojaznošću, pokazao kao učestala podloga za obolevanje od infekcije kovid-19, i za težu kliničku sliku te zarazne bolesti, nažalost neretko i za njen fatalan ishod. Kada se na ovu nezavidnu situaciju za obolele od dijabetesa dodaju i epidemiološke mere koje nalažu izolaciju i sedenje kod kuće, kao i ovo vreme novogodišnjih praznika i slava tokom kojih se često prejedamo i nagomilavamo kilograme, zdravstvena situacija postaje alarmantna.

    Najava RFZO da će pacijenti u Srbiji uskoro dobiti inovativne lekove koji leče dijabetes, a istovremeno čuvaju srce i otklanjaju višak kilograma, stiže u pravom trenutku i o tome u intervjuu za Nedeljnik priča endokrinolog prof. dr Nebojša Lalić, predsednik Republičke stručne komisije za šećernu bolest Ministarstva zdravlja.

    Tokom ove pandemije pokazalo se da su oboleli od dijabetesa jedna od najrizičnijih grupa bolesnika.

    Tako je! Od samog početka pandemije se videlo, kada je još bilo malo smrtnih ishoda, da je vrlo često bilo rečeno da je preminula osoba imala i dijabetes. Smrtnost osoba obolelih od dijabetesa koji su se zarazili koronavirusom je bila 50% veća nego kod onih koji nisu imali dijabetes. Velika opasnost kod COVID-19 je što u jednom trenutku možete imati blagu formu, i onda odjednom dođe do citokinske oluje. To oslobađanje citokina je u stvari zapaljenje koje se u malom obimu javlja i kod dijabetesa. Ako dijabetes doprinese razvoju citokinske oluje, može da dođe do smrtnog ishoda unutar 24 sata. Ali, da ne preplašimo čitaoce, drugi aspekt ove situacije je da pacijenti sa dobro regulisanim dijabetesom nisu bili u većem riziku od zaraze koronom u odnosu na opštu populaciju. Tu se izoštrilo ono što govorimo decenijama – da je dobra kontrola bolesti veoma važna, a ovde je izuzetno važna.

    U kom smislu su moderne terapije za dijabetes napravile revoluciju u lečenju dijabetesa od koga boluje svaka deseta osoba na planeti, pa i u našoj zemlji?

    Savremene terapije su izuzetno važne u dijabetologiji, kao i u drugim oblastima medicine, jer omogućavaju kvalitetnije i efikasnije lečenje. Donose jednu novu dimenziju, a to je da istovremeno utiču na tok samog metaboličkog poremećaja, povećanog šećera u krvi koji normalizuju, ali i na sprečavanje razvoja komplikacija i razvoja drugih bolesti. Smatra se da ako neko ima dijabetes, da je dva puta veća verovatnoća da nastanu kardiovaskularne komplikacije. Tako, na primer, jedna od ovih grupa savremenih lekova, GLP 1 receptor agonisti, postiže da se nivo glikemije i HbA1c, pokazatelja dugoročne kontrole dijabetesa, bude u granicama normale, bez izazivanja hipoglikemija, tj. epizoda vrlo niskog šećera u krvi. Takođe, pod uticajem ovih lekova produžava se osećaj sitosti, zahvaljujući čemu oboleli od dijabetesa može i da redukuje telesnu težinu. Ovi lekovi i snižavaju krvni pritisak, imaju dobre efekte na holesterol i trigliceride i usporavaju aterosklerozu.

    Da li ti savremeni lekovi utiču na odlaganje upotrebe insulina?

    U svakom slučaju grupa lekova GLP 1 RA omogućava dobru regulaciju šećerne bolesti i sprečavanje komplikacija, i na taj način predstavlja jednu fazu pre primene insulinske terapije kod onih pacijenata kod kojih je to moguće, odnosno za koje je to preporučljivo. Insulinska terapija je u mnogim shvatanjima poslednja u nizu koja se primenjuje, međutim, to i ne mora da bude tako, zavisi od pacijenta, visine nivoa šećera u krvi i onoga što se želi postići. Prema tome, mi ne postavljamo kao primarni cilj da se odloži upotreba insulina, već mogućnost uspostavljanja optimalnog nivoa šećera uz sprečavanje komplikacija. Ukoliko se to može postići prvo tabletama, to je utoliko lakše za pacijenta. Ukoliko nije moguće, onda ulazimo u razne kombinacije oralnih agenasa i injekcija, koje mogu biti ovi savremeni lekovi, samostalno ili u kombinaciji sa insulinom. Tako da je svaka kombinacija koja kod individualnog pacijenta omogući optimalan nivo šećera u krvi i na naučno zasnovan način sprečava komplikacije, dobrodošla. Sada imamo jedno oružje više u toj borbi, koje se najčešće koristi između oralnih agenasa i insulina ali se može dobro kombinovati i sa insulinom.

    Šta pokazuju iskustva drugih zemalja koje su već uvele ove moderne terapije o kojima govorite?

    Praktično, sva istraživanja u zemljama u kojima su uvedeni ti lekovi ukazuju da je to donelo korist u smislu o kojem sam govorio. Uvođenje ovih lekova u Srbiji je kasnilo, ali u kontekstu jednog ukupnog kašnjenja uvođenja novih lekova. Bili su potrebni veliki napori nadležnih u zdravstvu da se ta situacija ispravi, ne samo u dijabetologiji, jer veliki broj lekova nije bio dostupan u terapiji. Sada se postepeno taj zjap popunjava, čime se približavamo normalizaciji tog stanja u ovoj oblasti.