Procureo transkript poslednjeg razgovora Bajdena i odbeglog predsednika Avganistana: “Bez obzira da li je istina ili ne, moramo da promenimo percepciju javnosti o situaciji na terenu”

0
UPI / Alamy / Alamy / Profimedia

U poslednjem telefonskom razgovoru Džozefa Bajdena i Ašrafa Ganija, pre nego što su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom, američki predsednik je pohvalio predsednika Avganistana i vojsku te zemlje, koja se nedugo zatim totalno raspala pred naletom islamskih ekstremista.

Bajden je Ganiju poručio da “postavi ratnika na čelo oružanih snaga” u razgovoru koji je održan 23. jula i trajao je oko 14 minuta. Sadržaj razgovora danas je ekskluzivno objavio Rojters, čiji su stručnjaci potvrdili autentičnost audio zapisa, a koji su dobili od anonimnog izvora.

Tokom telefonskog razgovora, Bajden i Gani su, između ostalog, diskutovali o američkoj vojnoj pomoći Avganistanu, političkoj strategiji i promeni percepcije javnosti, a iz transkripta poziva može se zaključiti da nisu bili u potpunosti svesni opasnosti koja od talibana preti vladi u Kabulu, niti su bili spremni na mogućnost da cela zemlja padne u njihove ruke za samo nekoliko nedelja, piše Rojters.

Samo 23 dana nakon poziva, Gani je pobegao iz zemlje, talibani su preuzeli Avganistan, a SAD su pokrenule masovnu evakuaciju svojih državljana i saveznika.

Suština razgovora Bajdena i Ganija svodi se na to da je predsednik SAD nudio vojnu pomoć vladi u Kabulu pod uslovom da sada bivši čelnik Avganistana uveri javnost da ima plan kojim će preuzeti kontrolu nad izrazito napetom situacijom u zemlji.

Šta je rekao Bajden

“Nastavićemo da pružamo podršku iz vazduha vašim snagama ako znamo kakav je plan”, poručio je američki predsednik Ganiju.

Naime, kako navode reporteri Rojtersa, Bajden je Ganiju savetovao da traži podršku moćnih ljudi u Avganistanu za svoju vojnu strategiju i potom na čelo vojske postavi “ratnika”. Predložio je da to bude general Bismili Kan Mohamadi.

Tokom poziva, Bajden je takođe u više navrata pohvalio Oružane snage Avganistana, koje su trenirali i finansirali upravo Amerikanci.

“Očito je da imaš najbolju vojsku. Imaš 300.000 dobro naoružanih vojnika koji znaju da se bore protiv, maksimalno, 80.000 pobunjenika”, rekao je navodno američki predsednik.

Bilo je to samo nekoliko dana pre nego što se avganistanska vojska raspala širom zemlje, često i bez ikakvog otpora prema talibanima. Međutim, Bajden je shvatio da se tok događaja u Avganistanu ne odvija povoljno, i na to, kako piše Rojters, ukazuje deo razgovora u kom poručuje da vlada u Kabulu ima problem “percepcije”.

“Ne treba da ti govorim kako je utisak širom sveta, ali i u Avganistanu, da se stvari ne odvijaju najpovoljnije o u borbi s talibanima. Potrebno je stvoriti drugačiju sliku o situaciji na terenu, bez obzira da li je to istina, ili nije”, rekao je navodno Bajden i ponovio da bi bilo dobro kad bi istaknuti političari u Avganistanu održali zajedničku konferenciju za medije na kojoj bi podržali novu vojnu strategiju.

“To bi promenilo percepciju, značilo bi nam”, naglasio je američki predsednik u razgovoru sa Ganijem.

On je avganistanskom kolegi poručio i da će SAD nastaviti žestoku diplomatsku, političku i ekonomsku borbu kako bi se osiguralo, ne samo da vlada u Kabulu opstane, nego i da jača.

Šta je rekao Gani

Bivši predsednik Avganistana, u trenutku razgovora još uvek na funkciji, u razgovoru sa Bajdenom je rekao kako veruje u postizanje mira ako se “izbalansira” vojna situacija. Takođe je poručio da “moraju veoma brzo da reaguju”.

“Suočeni smo s totalnom invazijom od strane talibana, uz punu logističku podršku Pakistana i najmanje 10.000 do 15.000 međunarodnih terorista”, rekao je Gani koji i danas tvrdi da su političke strukture u Pakistanu bile ključne za reorganizaciju talibana, što zvanični Pakistan odbacuje.

Dok su dvojica predsednika razgovarala, talibani su već kontrolisali oko 50 odsto glavnih gradova provincija, što je bio snažan indikator pogoršanja situacije po opštu bezbednost u zemlji.

Vlada u Kabulu je tada obećevala promenu vojne strategije, s naglaskom na odbranu velikih gradova u kojima živi najviše stanovništva umesto borbe u ruralnim sredinama. Bajden je taj najavljeni zaokret podržavao, tvrdeći da će to promeniti percepciju o situaciji u Avganistanu.

“Ja nisam vojnik i stoga vam ne govorim kako bi tačno trebalo da izgleda vaš plan, ali time nećete dobiti samo više pomoći, nego će se i promeniti kompletni utisak”, ponovio je američki predsednk, dok je Gani samtrao da će jedino američka podrška avganistanskoj vojsci “omogućiti pravu mobilizaciju”.

Da je ova promena strategije zapravo bila tek iluzija, pokazuje razvoj događaja u narednim nedaljama kada su talibani preuzimali sve više gradova i provincija. Često uz minimalni otpor demoralisanih avganistanskih vojnika, a ponekad i doslovno bez ispaljenog metka, nakon dogovora s lokalnim čelnicima.

Ton je tada promenio i Pentagon, čiji je portparol Džon Kirbi poručio da Avganistanske snage moraju da brane svoju zemlju.

“To je njihova vojska, njihove provincije, njihove kuće i njihov narod koji moraju da odbrane”, rekao je Kirbi 9. avgusta.

Dva dana kasnije, američki obaveštajci su poručili da bi talibani mogli da opkole Kabul u narednih trideset dana i potpuno ga osvoje za tri meseca. Iapk, samo četiri dana kasnije, Kabul je pao.

Osim ideja o promeni strategije i percepcije, razgovor Badena i Ganija ukazao je na još jedan od ključnih problema vlasti u Kabulu, a to su unutrašnji politički sukobi.

Kada je Bajden zamolio Ganija da tokom obraćanja javnosti uključi i bivšeg predsednika države Hamida Karzaija – koji je proteklih dana učestvovao u razgovorima s talibanima oko budućnosti zemlje – on je molbu odbio tvrdeći da ne bi bilo ikakvog efekta.

“Ne možemo dovesti svaku osobu da priča, pogotovo ne njega koji u svemu kontrira našoj vlasti. Poslednji put kad sam sa se sreo sa njim, razgovarali smo skoro dva sata tokom kojih me je psovao i optuživao da sam američki sluga”, rekao je Gani, na šta mu je Bajden odgovorio da će se suzdržati od komentara.

Rojters navodi da je Gani istog dana razgovarao i s Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost SAD Džejkom Salivenom, generalom Markom Milijem, kao i šefom Centralne komande SAD Frenkom Mekenzijem.

I tokom tih razgovora, fokus je više bio na globalnoj percepciji situacijetanja u Avganistanu, a manje na razvoju konkretnije vojne strategije.

“Opšti utisak u SAD, Evropi, u svim medijima, jeste da su talibani u naletu i da idu ka pobedi. Moramo preokrenuti taj narativ”, rekao je Mili tokom razgovora sa Ganijem, dok je Mkenzi dodao da “vreme nije naš saveznik” i da se “mora reagovati brzo”.