„Možete li zamisliti koliko bi građana Srbije u anketi znalo da je Petar Leković, iz sela Svračkovo, kod Požege (ove između Čačka i Užica, ne slavonske), prvi narodni heroj Jugoslavije. Iz te plejade, Petar Matić Dule dočekao je da bude poslednji živi narodni heroj Jugoslavije. Preminuo je oktobra 2024. Bio je ratni komandant Sremskog partizanskog odreda i general-pukovnik nekadašnje JNA. Petar Matić Dule je u maju 1943. postavljen za komandanta u Vojvođanskoj udarnoj brigadi koja je u istočnu Bosnu prebacila preko hiljadu dobrovoljaca iz Srema i preko sto zaprežnih kola hrane, odeće i sanitetskog materijala. Na osnovu tog događaja, režiser Veljko Bulajić snimio je film „Veliki transport“.
Na ispraćaju Petra Matića Duleta na Novom groblju u Beogradu nije bilo nikog od državnih zvaničnika, niti izaslanika iz resornog ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja. Doduše, u telegramu saučešća, na vest o smrti poslednjeg narodnog heroja SFRJ, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da će „Petar Matić, kao i svi njegovi saborci, ostati simbol patriotizma i jedan od temelja savremene istorije Srbije“. Tokom 1988. Petar Matić Dule je izabran za predsednika Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata (SUBNOR), ali je u oktobru iste godine smenjen, jer se odlučno protivio politici Slobodana Miloševića i zbog toga je bio etiketiran.
Njegov imenjak, saborac i takođe narodni heroj Jugoslavije Petar Gračanin Perica (1923–2004) u toku rata je pet puta ranjavan, komandovao je bataljonom u Drugoj proleterskoj brigadi, nakon rata bio je general-pukovnik JNA, načelnik Generalštaba, predsednik Predsedništva Srbije, savezni sekretar za unutrašnje poslove SFRJ, a imao je i iskustvo rada u Odeljenju za zaštitu naroda (Ozna). Pod njegovim rukovodstvom uništene su zaostale četničke grupe.
I Petar Matić Dule i Petar Gračanin Perica bili su izuzetno hrabri ljudi tokom rata, ali su se u terminalnoj fazi krize zemlje za koju su se borili našli na različitim stranama. Dule se usprotivio politici Slobodana Miloševića, dok je Perica zdušno podržavao tu politiku, pa čak Miloševića zvao „naš Sloba“. Od svedoka tog vremena čuo sam da je Milošević previše cenio i verovao u mogućnosti i uticaj Gračanina, koji je već bio u poznim godinama. Gračaninu je imponovalo što ga njegov Sloba poštuje, dok je Miloševiću značila podrška starih kadrova iz vremena rata.
Eto, vidite, i jedan i drugi Petar su antifašisti, ali se u životno-političkim bilansima ipak prilično razlikuju. U jednom trenutku su i jedan i drugi bili na pravoj strani istorije, ali da li su u vreme raspada Jugoslavije obadvojica mogli biti na pravoj strani. Već samo jedan od njih. A vi vidite koji. To je stvar i percepcije istorije, kako onoga što se dogodilo, tako i njenog reinterpretiranja kroz potonje događanje. U procesu učitavanja drugog smisla. Rekontekstualizacije. Na primer kroz ratni raspad Jugoslavije ili kroz rat u Ukrajini. Tek je teško kroz potonje događanje i raspad Jugoslavije razumeti da su Petar Matić Dule i Petar Gračanin tokom Drugog svetskog rata bili u istoj vojsci sa Tuđmanom, Manolićem i Boljkovcem, utemeljivačima HDZ, bivšim partizanima“
Ostatak teksta pročitajte u novom Nedeljniku.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 15. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Naslovna Nedeljnik 696
