Jedan od predloga o kojima se diskutuje na aktuelnoj sednici Skupštine grada odnosi se na poveravanje prevoza putnika električnim vozilima u prvoj i drugoj gradskoj zoni na period od 20 godina.
Projekat javno-privatnog partnerstva koji bi trajao 20 godina obuhvata linije EKO 4, EKO 5, EKO 6 i EKO 7, a procenjena vrednost posla iznosi 60,37 milijardi dinara odnosno oko 514 miliona evra.
Da li se ukidaju trolejbusi?
Projekat o kome upravo diskutuju odbornici obuhvata uvođenje četiri potpuno nove autobuske linije koje su u dokumentu označene kao EKO linije.
To su trase Studentski trg – Banjica 2, Beograd na vodi – Konjarnik, Dorćol /SRC Milan Gale Muškatirović/ – Kruševačka, kao i Višnjica – Učiteljsko naselje.
Iako u dokumentu ne stoji eksplicitno da se ukidaju trolejbuske linije, trase novih EKO linija se poklapaju u potpunosti sa rutama kojima idu trole. Konkretno, potencijalni EKO 4, na liniji Studentski trg – Banjica 2 poklapa se sa trasom trolejbuske linije 41. Takođe, EKO 6, koji bi vozio od Dorćola (SRC) do Kruševačke bi zapravo vozio trasom trolejbuske linije 22.
I ostale predložene linije (EKO 5: Beograd na vodi – Konjarnik i EKO 7: Višnjica – Učiteljsko naselje) takođe se preklapaju sa trolejbusima na linijama 19, 29 i 21.
Interesantno je da se u samom tekstu predloga citira Zakon o komunalnim delatnostima, koji izričito propisuje da delatnost javnog prevoza putnika trolejbusima i tramvajima mogu obavljati isključivo javna preduzeća.
Pitanje je da li je prelazak sa trolejbusa na električne autobuse dovoljan „zakonski“ preduslov da bi privatnici mogli da preuzmu trase na kojima trenutno voze trolejbusi.
da li je zarada stvarno 25 miliona evra godišnje?
Potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miloš Pavlović nazvao je ovaj predlog javno-privatnog partnerstva „zvezdom“ današnje sednice gradske skupštine.
On je ocenio da je takva odluka „nameštena“ iz dva razloga – zbog cene, navodeći da će onaj ko dobije partnerstvo zaraditi 25 milona evra godišnje, kao i da su problematični uslovi da se dobije ovaj posao.
Sam predlog zaista definiše specifične tehničke zahteve, obavezujući partnera da obezbedi 66 novih solo električnih autobusa. Vozila moraju biti proizvedena u godini prve registracije, dok propisana starost vozila tokom trajanja ugovora za nove solo električne autobuse i vozila koja se uvode kao zamena za postojeća ne sme biti veća od 10 godina. Zahteva se i baterija kapaciteta od minimalno 460 kilovata, uz besplatan internet i video nadzor.
Sa druge strane, podatak o 25 milona evra godišnje zapravo proizilazi iz samog gradskog predloga, pošto dokument unapred definiše koliko će Grad plaćati ovu uslugu privatniku.
Planirano je da se prevozniku plaća oko 5,96 evra (700 dinara) bez PDV za svaki kilometar koji električni autobusi pređu. S obzirom na to da će autobusi raditi svakodnevno na veoma frekventnim linijama, u dokumentu se precizira da će taj godišnji trošak iznositi tačno 25,6 miliona evra.
Taj iznos, međutim, neće biti zarada već prihod privatnog partnera, ukoliko grad usvoji ovu odluku.
kakve garancije daju privatni partneri?
Kao garant ozbiljnosti i finansijske sigurnosti, svi potencijalni prevoznici moraju pre potpisivanja da prilože original bezuslovnu i plativu na prvi poziv, bankarsku garanciju za ozbiljnost ponude u iznosu od oko 2.553 evra po angažovanom električnom autobusu.
Ukoliko dođe do uspešnog sklapanja posla, konačni izabrani partner biće obavezan da dostavi bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla u vrednosti od 0,1 odsto celokupnog iznosa ugovora.
Ako se ovaj predlog usvoji, a prema računici Nedeljnika, svi projekti ustupanja javnog prevoza privatnim kompanijama dostići će vrednost od oko 3,15 milijardi evra.
Tagovi
