Prijatelji na pravim mestima: Kako je PSŽ postao svetska fudbalska sila

Pari Sen Žermen večeras igra protiv Mančester Sitija u Ligi šampiona, a u duelu dve fudbalske imperije izgrađene na petro-dolaru u ovom trenutku ipak jedna strana drži brojne ključeve svetskog fudbala u svojim rukama. Ovo je priča o tome kako je do toga došlo

0
Credit line: J.E.E / Sipa Press / Profimedia

Nikome nije izgledalo da je vreme za uzbunu, kada je Mišel Platini, u Monte Karlu, u hotelu sa širokim pogledom na marinu, pročistio grlo.
“Upalile su se crvene lampice za fudbal i moramo da uradimo nešto pod hitno”, rekao je ozbiljno tadašnji predsednik UEFA. “Novca nam ne nedostaje, ali je na delu loše upravljanje. Evropski fudbal gubi milijarde”.

Tako je počela priča o tome da su potrebna “pravila i pravila”, dok su prisutni bledih pogleda ukusne kroasane zalivali najboljim espresom na Azurnoj obali. Bio je avgust 2011. godine i prošla su dva meseca od kako je Barselona postala šampion Evrope, a Pari Sen Žermen kupljen od strane konzorcijuma iz Katara.

Deset godina kasnije Barselona je pariskom klubu prodala najboljeg fudbalera na svetu Lionela Mesija, kako bi prenebregla potpuni finansijski krah. Istovremeno, Pari Sen Žermen se osetio dovoljno moćnim da odbije 160, pa 180, pa ko zna koliko miliona evra za Kilijana Mbapea. I da još jedan od članova katarske kraljevske porodice poruči Real Madridu: “Ili ponudite dovoljno novca, ili završite sezonu sa golferom”.

Jer “pravila i pravila” nisu ista za sve.

Nikola Sarkozi je došao na vlast u vreme svetske ekonomske krize i u trenutku kada je jedan od najvećih političkih, ali i ekonomskih uloga na svetu bio stavljen na prirodni gas. A Sarkoziju kockanje nije nepoznato, shvatio je to dobro pred smrt i Muamer el Gadafi.

Tri zemlje sa najvećim izvorima prirodnog gasa su Rusija, Iran i Katar i Sarkozi nije imao dilemu sa kim je najbolje da sklopi partnerstvo. Iako je glavni partner Francuske u tom delu sveta godinama sedeo u Rijadu, odlučio je da redefiniše francusku spoljnu politiku prema Srednjem Istoku. Katar je postao glavni partner.

U trenutku kada su Francusku ozbiljno potresale posledice svetske ekonomske krize, Katar se našao na pravim mestima u najbolje vreme. Francuske firme su redovno dobijale poslove u Kataru, a novac je samo zveckao u Jelisejskoj palati – kupovali su avione, francuska firma gradi metro u Dohi, ulagali su u francuske brendove, a onda i spojili lepo i korisno. Jer postoje tako predsednici koji obožavaju jedan klub i žele da ga zbrinu. To je za Sarkozija bio PSŽ.

Dok je Platini govorio tokom doručka u Monte Karlu kako će se zameriti svima koji se sa finansijskim fer plejom ne slažu i kako i u svom Parizu ima oponente, znao je da je za te njegove reči laž eufemizam.
Bio je 23. novembar godinu dana ranije kada je stigao na ručak u Jelisejsku palatu na koji ga je pozvao Sarkozi. I već posle nekoliko sekundi shvatio je da nije jedini koji je pozvan. Za stolom je sedeo i katarski princ Šeik Tamim Bin Hamad Al Tani.

Igrom neobičnih slučajnosti, devet dana kasnije Katar je dobio čast da organizuje Mundijal 2022. godine. Nekoliko meseci kasnije, plod istih, neobičnih slučajnosti je preuzimanje Pari Sen Žermena od strane katarske kraljevske porodice. I da tih dana Platinijev sin dobije basnoslovno plaćen posao u jednom katarskom konzorcijumu takođe je slučajnost. Kao i da Sep Blater, po El Rojevim rečima, baš tada uplati 1.800.000 evra na njegov račun, na ime deceniju starog savetovanja.
Sve je, kao što vidite, slučajno, koliko i današnja moć Pari Sen Žermena.

Prve godine od promene u vlasničkoj strukturi dovele su do velikih troškova – sve što Pariz nije imao od Papeta, igrača zbog kog će nacionalno-politički podeljene frakcije huligana PSŽ-a pevati zajedno velikoj zvezdi, oja tu neće biti da iz grada svetlosti odskoči dalje, poput recimo Ronaldinja, nego da tu uživa u svojoj svojoj slavi.

UEFA je u skladu sa Finansijskim fer-plejom preračunala da bi PSŽ od 2011. do 2013. mogao da potroši na transfere 45 miliona evra. Izveštaji zviždača iz FootballLeaks prikazuju da je u Parizu deficit u tom periodu iznosio 218 miliona evra. Šta kažu pravila?

FootballLeaks je otkrio da je tadašnji generalni sekretar UEFA Đani Infantino, inače član istražnog tela Evropske fudbalske unije, održavao tajne sastanke sa glavnim ljudima Pari Sen Žermena i Mančester Sitija. Drugog dana maja 2014. godine poslao im je mejl u kom je poručio da će im “možda neka od njegovih formulacija iz dokumenta koji UEFA priprema izgledati malo jače, ali da taj dokument čitaju u duhu njihove saradnje”.

Istog meseca izrečena je mizerna kazna i zabrana igranja Lige šampiona, koja bi potpuno zaustavila projekte, bila je izbegnuta.
A onda je Đani Infantino, 2016. godine, postavljen za predsednika FIFA, kako bi “očistio redove te organizacije”, koju je između ostalog potresao skandal oko nameštanja domaćinstva Mundijala – i to pre svega u slučaju Katar.

Čišćenje redova u FIFA posebno je prizivao Karl Hajnc Rumenige, prvi čovek Bajern Minhena. Isti čovek koji je prevodio zajednicu evropskih klubova osam godina i na njenim sastancima propagirao da “najjači moraju da se izdvoje”.

U to vreme već su kružili tajni mejlovi između Čarlija Stilitana, koji je osmislio ideju Superlige, Bajernovog pravnog tima i ostalih šest članova kartela najvećih klubova koji su želeli odvajanje.

Pari Sen Žermen nije bio deo tog “krem de la krem” tima, ali je bio deo njihovih planova. Naročito kada su počeli da koriste svoju nedodirljivu finansijsku poziciju.

Tako je došlo i do prelaznog roka u kom su na dva igrača – Nejmara i Mbapea – potrošili više od 400 miliona evra.

Pari Sen Žermen je pokazao nadmoć u odnosu na, u tom trenutku, najmoćnije evropske klubove Real Madrid i Barselonu. Uspeli su da ubede Mbapea da za istu sumu od 180 miliona evra koliko je nudio i Kraljevski klub, pređe u njihove redove, dok je sa Nejmarom stvar bila teža. Toliko da je za njegovo dovođenje osmišljena posebna operacija sa kodnim imenom “Gold”.

Sve je počelo poniženjem na Kam Nou kada je PSŽ nakon pobede u Parizu rezultatom 4:0, izgubio u Kataloniji 6:1 i ispao iz Lige šampiona. Katarski emir je bio van sebe od besa i govorio o bačenih 1,8 milijardi evra.

Bilo je potrebno zvučno ime – Nejmar je postao glavna želja. PSŽ je pristao da plati obeštećenje koje su u Barseloni stavili iz zezanja (222 miliona evra) i da Nejmaru da platu od 3.500 evra na sat. On je zauzvrat potpisao ugovore koji su podrazumevali da jedan deo svoje plate dobija kao “promoter turizma Katara”.

U međuvremenu, Pari Sen Žermen je postao deo “osnivačkog tima” Superlige od 11 klubova i planovi su tekli prema očekivanjima, sve dok kraljevska porodica nije shvatila da bi izlazak iz ideje o Superligi bio dobro rešenje.

Katarski princ odlučio je da stane na “pravu stranu fudbala”, uz UEFA i FIFA i to je kao posledicu dovelo do perverzne odluke da postane prvi čovek tima u okviru u Evropske fudbalske unije koji donosi odluke o finansijskom fer-pleju.

FIFA je, sa druge strane, počela da se raspituje o eventualnoj Superligi pod njenim okriljem, a s obzirom na dugogodišnje prijateljstvo sa Infantinom, prvi čovek PSŽ-a rekao je da podržava sve institucije.
Usledio je prelazni rok u kom je Mesi stigao u Pariz, Mbape je uz prozivke za Real Madrid zadržan u Gradu svetlosti, a ugovor je produžen i sa Nejmarom. Novi podaci koje je objavio El Mundo pokazuju da je PSŽ na Nejmara do prelaznog roka kada su dovedeni Mesi, Serhio Ramos, Donaruma, Vajnaldum i Hakimi – jedan od najboljih rokova u istoriji fudbala – već potrošio pola milijarde.
U ovom trenutku PSŽ ima jedan od najboljih timova u istoriji fudbala, poziciju da odlučuje o finansijskom fer-pleju iako ga godinama i sam ne poštuju, auru “dobrih momaka” jer nije želeo u Superligu, prijateljstvo sa prvim čovekom FIFA koje razmišlja o svojoj Superligi i Mundijal koji se sledeće godine u decembru igra u Kataru.

Određene struje u FIFA koje ne vole Infantina pokušale su da proguraju proširenje prvenstva na 48 reprezentacija, čime bi Katar morao da podeli domaćinstvo sa UAE i Saudijskom Arabijom, ali je, po starom principu, sasvim slučajno, dobar prijatelj bio na važnoj poziciji.
Crvene lampice evropskog fudbala o kojima je govorio u međuvremenu uhapšeni Platini, za nekog su postale lajt šou. Žurka ne prstaje.