“Pričali smo sa Vučićem o učešću u izvršnoj vlasti”: Demokratski savez Hrvata bi u Vladu iako nema poslanike

0
Foto: Printscreen Youtube

Predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV) Tomislav Žigmanov izjavio je danas da su predstavnici te stranke nedavno razgovarali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o mogućem učešću u izvršnoj vlasti u Srbiji, iako ta stranka nema poslanike u Skupštini Srbije.

“Konstatovano je da je teško održiva ovakva situacija u kojoj Hrvati nemaju svoje predstavnike u vlasti, ali bez konkretnih rešenja. Otvoriće se razgovor uskoro o tome, a mi smo zainteresovani da budemo uključeni u procese donošenja odluka na svim nivoima vlasti”, rekao je Žigmanov na otvaranju Medjunarodnog naučnog skupa “Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona”.

Dodao je da je tokom razgovora sa Vučićem “priznat problem” da su Hrvati u Srbiji “isključeni” iz donošenja odluka ali i da je pokazana spremnost da se problem reši.

“Bićete obavešteni o rešenjima u vremenu koje sledi. Aleksandar Vučić je iskazao spremnost da se o tome razgovara i mi očekujemo da će se to vrlo brzo i dogoditi i da će se pronaći način za rešenje jednog akutnog i velikog problema”, kazao je Žigmanov i dodao da postoje brojni problemi kada je u pitanju poštovanje prava Hrvata u Srbiji.

On je podsetio da je DSHV, koji je bio deo koalicije Ujedinjena demokratska Srbija na parlamentarnim izborima koja nije prešla izborni prag, sada “isključen” iz donošenja odluka, pošto u Srbiji, za razliku od Hrvatske, ne postoje garantovana mesta za nacionalne manjine.

“Postojeća rešenja odgovaraju samo velikim nacionalnim manjinama – madjarskoj, bošnjačkoj i albanskoj. Sve druge nacionalne zajednice, njih 18, ne mogu učestvovati u procesu donošenja odluke”, naveo je Žigmanov.

On je ocenio da su odnosi izmedju srpskog i hrvatskog naroda, izmedju Srbije i Hrvatske “najznačajniji na jugoistoku Evrope”.

Dodao je da je DSHV “sa velikim olakšanjem” dočekao otvorenost za rešavanje srpsko-hrvatskih problema nakon formiranja nove Vlade Hrvatske.

“I mi u Srbiji želimo da budemo učesnici toga i da u institucijama vlasti počnemo rešavati veliki broj problema. Ukoliko bismo bili uključeni u procese donošenja odluka, verujemo da bi veći deo problema bio razrešen”, kazao je Žigmanov.

Predsednik Udruge za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića Janko Veselinović ocenio je da se odnosi izmedju Srba i Hrvata u Hrvatskoj kreću u smeru koji je značajan i vredan pažnje, ali je dodao da istovremeno odnosi izmedju dve države “praktično i ne postoje”.

“Ne sećam se kada je poslednji put bila uspostavljena veza izmedju predsednika ili premijera dveju država. Osim poruka koje šalju preko svojih medija i tabloida, komunikacija na političkom nivou gotovo da ne postoji. Umesto da se bavimo temama razvoja i hvatanja priključka tehnološkom napretku, mi se bavimo time ko ima više topova, tenkova, aviona…”, rekao je Veselinović, koji je i predsednik opozicionog Pokreta za preokret u Srbiji.

Direktor Centra za istoriju, demokratiju i pomirenje (CHDR) iz Novog Sada Darko Gavrilović pozdravio je gest odlaska potpredsednika Vlade Hrvatske iz redova Samostalne demokratske srpske stranke Borisa Miloševića u Knin, na obeležavanje 25. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije “Oluja”, i dodao da očekuje da sličan gest učini i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

“U našem regionu i dalje ima dovoljan broj onih kojima je lakše da se predaju ekstremističkom nasilju i da ne razmišljaju, te tako uništavaju svoje i eliminišu tudje živote, nego da koriste mozak i čuvaju svoj i živote drugih”, ocenio je Gavrilović.

Tradicionalni, trinaesti po redu Medjunarodni naučni skup “Hrvatsko-srpski odnosi, ekstremizam kao faktor destabilizacije regiona”, održava se u Golubiću pored Obrovca u Hrvatskoj, a na njemu učestvuju naučnici i i politički predstavnici iz Srbije i Hrvatske.

Zbog epidemioloških razloga, skup se održava onlajn, a organizuju ga Centar za demokratiju, istoriju i pomirenje i Udruga za povijest, suradnju i pomirenje iz Golubića.

(Beta)