Nemac, Francuz i Bosanac imaju priliku da pričaju s Votsonom. Posle pola sata izlazi Nemac s gomilom papira – Votson je pronašao sve o pivu. Zatim, posle 45 minuta izlazi Francuz s još većim naramkom papira jer je Votson pronašao sve o vinu. Zatim ulazi Bosanac i posle samo 15 minuta trese se zgrada, sve se ruši, Votson se raspada, papiri lete na sve strane. Bosanac izlazi, kaže: „Pokvario se.“ Svi se interesuju šta je pitao Votsona, a Bosanac kaže da je postavio samo jedno pitanje: „Š’a ima?“
Ne, ne, nije reč o dr Džonu Votsonu, slavnom pratiocu Šerloka Holmsa, nego o IBM superkompjuteru. To je kognitivni računar koji može da preradi ogromnu količinu podataka u vrlo kratkom vremenu. Podatke može uporediti s postojećim podacima u svojoj memoriji. Votsona možete zamisliti kao kolekciju svih enciklopedija i knjiga na svetu, koja ima mogućnost nelinearnog pretraživanja informacija i nuđenja ne jednog odgovora, nego onog koji najbolje odgovara na sve parametre koje je naručilac uneo. Votson, dakle, može protumačiti vrlo kompleksno pitanje s čak nekoliko varijabli i za njega ponuditi najbolje rešenje.
Zato je naravoučenije iz ovog vica: treba znati šta pitati superkompjuter.
Da li bi se Votson raspao ako bi neko iz Vlade Srbije od njega zatražio odgovor na pitanje „kako da oporezujemo pamet“? Odnosno, da li neko iz Vlade Srbije zna šta treba da pita u vezi sa oporezivanjem najznačajnijeg proizvoda IT industrije – intelektualne svojine?
To pitanje nije nimalo naivno. I možda je zato trebalo konsultovati nekog „Votsona“. Poznato je da je vrednost proizvoda ljudske pameti prerasla vrednost materijalnih stvari za koje se misli da su najveća vrednost kompanije. Zato sve više država traga i trudi se da pronađe fini balans između svoje potrebe da nešto zaradi oporezujući proizvode ljudske pameti, a da ne razjuri kompanije koje proizvode robu u koju je ugrađena čista pamet.
Verovatno je da bi se Votson raspao, kao u vicu o Bosancu, kad bi u njega ubacili usvojena rešenja o „oporezivanju pameti“ u Srbiji. Jer to su rešenja koja su druge države primenile pre deceniju i po i već dugo koriste benefite izbegavanja dvostrukog oporezivanja sa zemljom koja je globalna „majka“ IT industrije.
Možda za početak ni to nije malo s obzirom na to da smo do pre neki dan po regulativi za IT industriju bili u „kamenom dobu“. I tom malom napretku teško je radovati se jer posle usvajanja zakona slede takozvana podzakonska akta, pravilnici čije sporo usvajanje može da obesmisli solidnu nameru naše države.
*Uvodnik Miše Brkića iz novog broja Digitalne biznis revije koja se dobija uz novi broj Nedeljnika (na kioscima od četvrtka 4. aprila).
U DBR-u možete da čitate tekstove najvećih stručnjaka u oblasti novih tehnologija, vlasnika i predstavnika najuspešnijih domaćih kompanija, koji će pisati o digitalizaciji i novoj poslovnoj kulturi.
DBR izlaziti jednom mesečno uz Nedeljnik.
Tagovi
