Priča o piscu legendarnog romana „Tri musketara“: „Ozloglašeni zavodnik“, sin robinje i grofa koji se sukobljavao sa Napoleonom, raspinik i nevešti borac…

Da li ste se ikada zapitali zašto se u priči o Tri musketara uvek pojavljuje i onaj četvrti? Koliko ste puta razmišljali o tome zašto u filmovi musketari podižu ruku u kojoj ne drže mač i blago povijaju dlan? Sigurno manje nego o čuvenim brkovima po kojima su i dobili ime. A imena četvorici najpoznatijih, čujte nas trojici, da četvorici najpoznatijih, dao je onaj čiji je život bio komplikovaniji od svih obrada njegovog romana „Tri musketara“.

Činjenice iz života Aleksandra Dime potvrđuju da je istina često neobičnija od fikcije.

Dima je 1840. oženio glumicu Idu Ferije. Ali promenivši svoj bračni status nije odjednom počeo da praktikuje i vernost. Tokom njihovog braka, upuštao se u vanbračne afere. Zapravo, govorilo se da je imao najmanje 40 ljubavnica. Među njegovim povremenim ljubavnicama bila je zloglasna irska plesačica i avanturistkinja Lola Montez.

Sa suprugom nije imao nijedno dete, ali je zato imao najmanje četiri vanbračna.

Činjenica da je bio plodonosan pisac značila je da je raspolagao velikim novcem. Šta je uradio sa svim tim novcem? Sve je spiskao na dvorac, koji je nazvao po jednoj od svojih najpoznatijih knjiga: Dvorac Monte Kristo. Pažljivo izgrađeno imanje koštalo je Dimu oko 200.000 franaka – oko 15 miliona dolara u savremenom novcu.

Dima je ne samo idealizovao svog oca – poštenog i hrabrog oficira koji je ustajao protiv Napolena – on mu je bio i inspiracija. Često u njegovim delima možemo kao junake naći marginalce i ljude raznovrsnog porekla.

I on je pokušavao poput oca da iskaže hrabrost na dvobojima, ali je to već u prvom dvoboju neslavno završeno.

Dima je izašao na dvoboj 5. januara 1825, nakon što je pretrpeo uvredu na njegov stil oblačenja. Iako dvoboj zvuči vrlo herojski i romantično, realnost nije baš takva avantura kakvom je obožavaoci zamišljaju. Dima nije mogao da zadrži pantalone i one su mu doslovno padale tokom dvoboja. Na kraju je bez njih ostao.

Od komedije do tragedije i nazad proteže se priča o jednom od najzanimljivijih pisaca 19. veka.

Mnogi tvrde da nije dovoljno pažnje poklonjeno njegovom saradniku i moguće ghostwriteru Ogistu Žil Makeu, između ostalih. Naučnici nastavljaju da raspravljaju kolika je Makeova uloga u nastanku nekih od najvoljenijih Diminih romana.