“Prelazak na ishranu biljnog porekla za planetu ima isti uticaj kao ukidanje leta iz Evrope za SAD”: Mogu li veganske namirnice spasiti Zemlju?

0
Mathieu Thomasset / AFP / Profimedia

Britanski ministar preduzetništva Kvasi Kvarteng nedavno je saopštio da razmatra mogućnost „potpune veganske ishrane“ koja bi navodno pomogla u suzbijanju klimatskih promena. On je dodao i da će građani morati da promene životni stil ako britanska vlada želi da smanji emisiju štetnih gasova za 78 odsto do 2035. godine, piše Gardijan.

Ipak, koliku bi razliku zaista donela ideja da se svi okrenemo veganskoj ishrani? Ugledni stručnjaci su istakli da je promena načina na koji jedemo nužna za budućnost planete, ali da bez vladiih akcije ništa neće imati smisla.

“Ako su političari ozbiljni u želji i nameri da promene navike u ishrani ljudi širom sveta, takođe bi trebalo da podstiču takve inicijative”, ističu naučnici i autori tekstova o ekologiji.

Stručna literatura o uticaju prelaska na vegansku ishranu po samu ekologiju je raznolika. Neka istraživanja pokazuju da bi izbor vegetarijanske ili, još bolje, veganske opcije smanjio emisiju štetnih gasova za tri odsto po osobi. Druge studije ukazuju da bi došlo do smanjenja emisija gasova za čak dvadeset do trideset odsto po osobi.

“Najvažnija stvar na koju treba ukazati jeste da se emisije štetnih gasova posmatraju kao jedina mera održivosti, ali to nije tako. Učinke poljoprivrednih sistema na sekvestraciju ugljenika, zakiseljavanje tla, kvalitet vode i šire usluge ekosistema takođe treba dobro razmotriti”, rekao je Metju Herison, vođa tima za modeliranje sistema na Institutu za poljoprivredu u Tasmaniji.

“Takođe je potrebno uzeti u obzir i poljoprivredne sisteme koji mogu zameniti upotrebu stoke”, dodao je on.

Ekološki aktivista i autor Džordž Monbjiot tvrdi da su brojke o uticaju prelaska na veganski način ishrane različite zbog toga što u brojnim situacijama naučnici jednostavno mere različite parametre.

“Postoje dva potpuno različita načina na koji se analizira uticaj isrhane na ugljenik. Jedan govori o ugljeniku koji se oslobađa proizvodnjom ove ili one hrane – to je ‘tekući račun za ugljenik’, dok drugi jeste ‘glavni račun za ugljenik’, koji predstavlja oportunitetnu potrošnju ugljenika za proizvodnju jedne hrane u odnosu na drugu”, rekao je Monbijot.

Dalje kaže da je ono što jedemo “velika tema”, u istoj meri kao i briga o vrsti prevoznog sredstva koje koristimo.

“Većina onoga što možete napraviti na individualnom nivou je slaba u poređenju s onim što bi vlade trebalo da urade. Ipak, to se ne odnosi i ne dešava na izmenu načina ishrane. Iako ima veliki uticaj. Takođe, lakše je to učiniti ako vlada deluje na samu promenu prehrambenog sistema, ali ako to izostane, svejedno bismo trebali da pokušamo da promenimo način ishrane”, dodao je on.

Tokom 2018. godine, naučnici koji stoje iza jedne od najopsežnijih analiza štete stočarstva i ratarstva na planetu Zemlju su otkrili da izbegavanje mesa i mlečnih proizvoda može biti najveći pojedinačni doprinos smanjenju ugljeničnog otiska na Zemlju.

Istraživanje je pokazalo da bi se, bez konzumacije mesa i mlečnih proizvoda, globalna obradiva površina mogla smanjiti za više od 75 odsto, što je područje koje je uporedivo s veličinom Sjedinjenih Država, Kine, Evropske unije i Australije zajedno. Ujedno bi ostala površina bila dovoljna da prehrani čitavo čovečanstvo, piše Gardijan.

“Puno je različitih sektora koji imaju uicaj na emisije gasova, a prehrambeni sistem je svakako jedan od najvažnijih, jer je globalno odgovoran za otprilike trećinu svih emisija štetnih gasova”, rekao je dr Marko Springmen, viši istraživač za održivost životne sredine i javnog zdravlja pri Univerzitetu u Oksfordu.

Dodao je da je velika većina emisija povezana s namirnicama poput govedine i mlečnih proizvoda, što znači da je teško napredovati bez smanjenja emisija štetnih molekula. Takođe je rekao da nema dobrih tehničkih rešenja za činjenicu da krave emituju metan koji štetno deluje na zagrevanje planete.

On smatra da bi vlade trebale da ponude novčane podsticaje za održive proizvode, te da učine govedinu i mlečne proizvode skupljim.

Frenk Mitlohner, profesor sa Univerziteta Kalifornija, rekao je da prebacivanje tereta na pojedinca odvraća pažnju s političkih reformi koje su nužne.

Rekao je da literatura sugeriše kako bi prelazak na vegansku ishranu na samo dve godine imao jednak uticaj na spas planete, poput onoga koji bi generisalo ukidanje jednog avionskog leta iz Evrope za SAD.

Martin Heler, istraživač sa Univerziteta u Mičigenu je sličnog mišljenja.

“Moramo promeniti način ishrane. To sasvim sigurno ne znači da će prelazak na veganski način ishrane spasiti planetu. To je potrebno, ali ne i dovoljno. Pomaci u načinu ishrane svakog pojedinca moraju doći paralelno s vladinom, korporativnom i svim drugim akcijima”, rekao je Heler.

“Verovatno je naivno pretpostaviti da će ljudi promeniti ponašanje jer je dobro za planetu. Biće potrebna usmerena politika i reforma u prehrambenoj industiji”, dodao je on.

S tim u vezi, poljska evroparlamentarka Sivij Sparek smatra da je ulaganje u budućnost temeljenu na namirnicama biljnog porekla jedini put napred.

“Ulaganje u biljnu budućnost je jedini put napred. Da bi se uhvatila u koštac sa klimatskom krizom i zaštitila prava životinja i ljudsko zdravlje, Evropska unija mora da podržati ovaj proces, a ne da ga ometa. Potrošači žele više namirnica biljnog porekla. Ne možemo i ne bismo smeli da odgađamo nužne promene”, poručila je ona krajem januara na Tviteru.