Prekinute veze dve Koreje i poznata taktika Pjongjanga: Kakvu ulogu u tome ime sestra Kim Džong Una

0
Foto: Profimedia

Severna Koreja prekidom komunikacija sa Južnom Korejom nastoji da izvrši pritisak na tu zemlju koja sprovodi sankcije Ujedinjenih nacija i SAD s ciljem da se Pjongjang prisili da odustane od programa nuklearnog i balističkog oružja, pišu svetski mediji.

Kako prenosi Radio slobodna Evropa (RSE), ukidanje svih komunikacijskih linija s Južnom Korejom može predstavljati pokušaj Kim Jo Džong, mlađe sestre severnokorejskog lidera Džong Una, da potvrdi svoju vlast na novom, istaknutom položaju unutar režima, ali i pokušaj da se dobije više ustupaka od Seula koji teži boljim odnosima s Pjongjanom, ukazuje Vašington post.

Zvaničnici Pjongjanga odlučili su da Južnu Koreju tretiraju kao “neprijatelja”, navodi se u izveštaju severnokorejske novinske agencije KCNA koja je najavila da se od utorka u podne zatvara Kancelarija za vezu, direktna telefonska linija između lidera zemalja i vojne telefonske linije.

Pjongjang je zaoštrio retoriku otkako su prošle godine propali nuklearni pregovori sa SAD, dok je više puta nagovestio ljutnju prema Seulu zbog sprovođenja sankcija UN i neuspeha u ponovnom pokretanju zajedničkih projekata ekonomske saradnje sever-jug.

Poslednja eskalacija je usledila pet dana pošto je Kim Jo Džong preuzela dužnost za odnose s Južnom Korejom i zapretila da će zatvoriti zajedničku Kancelariju za veze i zajednički fabrički park u pograničnom gradu Kaesong.

List dodaje da je Jo Džong, koja u Pjongjangu preuzima sve značajniju ulogu, tražila od Seula da spreči aktiviste da preko granica šalju letke namenjene podrivanju nuklearno naoružanog režima.

Stručnjaci smatraju da time Pjongjang vrši pritisak uoči 20. godišnjice sporazuma potpisanog 15. juna 2000. koji je trebalo da utre put poboljšanim odnosima dve Koreje.

Odluka o prekidu komunikacije označava zastoj u odnosima dve zemlje usled napora Seula da uveri Severnu Koreju da se odrekne svog programa nuklearnog oružja u zamenu za olakšanje strogih sankcija, piše Rojters.

Analitičari kažu da je potez Pjongjanga verovatno veći od nedostatka komunikacije, jer je Severna Koreja pod sve većim ekonomskim pritiskom dok kriza izazvana pandemijom COVID-19 i međunarodne sankcije uzimaju svoj danak.

Linije komunikacije poslednji put su presečene 2016, a obnovljene 2018, kada je Kim Džong Un pokrenuo diplomatsku ofanzivu posle dve godine intenzivnih nuklearnih testiranja i burnog verbalnog rata s predsednikom SAD Donaldom Trampom.

Kad Severna Koreja prestane da komunicira, južnokorejski zvaničnici i dalje obično pokušavaju da zovu svaki dan u isto vreme, čak i ako nema odgovora, dodaje Rojters, ističući da Južna Koreja vidi linije kao važan način da se spreče nesporazumi u slučaju krize.

Najmanje 49 telefonskih linija uspostavljeno je između dve Koreje – za organizovanje diplomatskih razgovora, smanjenje vojnih operacija, koordinaciju vazdušnog i morskog saobraćaja, održavanje humanitarnih rasprava i saradnje u privrednim pitanjima.

Potez Pjongjanga mogao bi dovesti do napetosti između Južne Koreje i Trampove administracije, čije su se politike razlikovale u načinu održavanja odnosa s Kimovim režimom, ističe Blumberg.

Severna Koreja, dodaje Blumberg, mesecima izbegava ponude južnokorejskog predsednika Mun Džae Ina za razgovore kažnjavajući ga zbog američkih sankcija, koje su deo Trampove kampanje “maksimalnog pritiska” da natera Kim Džong Una da se odrekne nuklearnog oružja.

Režim je do sada zanemario Munove predloge za obnavljanje nekih ekonomskih i trgovinskih veza koje su nekad predstavljale čak oko 10 odsto ekonomije Severne Koreje. Taj se novac smanjio na gotovo ništa otkad su uvedene globalne sankcije Kimovom režimu 2017. zbog testiranja nuklearnog oružja i raketa dugog dometa suprotno rezolucijama UN.

Blumberg dodaje da je Severna Koreja od početka prošle godine povećala pretnju Južnoj Koreji i oko 28.500 američkih vojnika u toj zemlji izbacivanjem novih linija balističkih raketa kratkog dometa, koje su napravljene da izbegavaju američke presretače.

Pjongjang optužuje Seul da krši sporazum iz 2018. dopuštajući lansiranje balona s lecima kojima aktivisti već decenijama šalju kritike prema liderima Severne Koreje. Najnoviji leci stigli su nakon što je Kim Džong Un u poslednjih nekoliko nedelja imao manje javnih istupa nego što je bilo uobičajeno, što je dovelo do globalnih spekulacija o njegovom zdravlju, navodi Blumberg.

Borci za slobodnu Severnu Koreju, nevladina organizacija koja je tvrdila da šalje balone, saopštila je da je preko granice poslala 500.000 letaka, 2.000 dolara u novčanicama i 1.000 SD kartica.

Orgnizacija nije navela šta se nalazi na memorijskim karticama, ali su u prošlosti one sadržale južnokorejske i zapadnjačke filmove i televizijske emisije, navodi CNN.

Stručnjaci veruju da je moguće da Kimov režim koristi pitanje slanja letaka za stvaranje krize, što je poznata taktika Severne Koreje u medjunarodnim odnosima koja se često koristi da bi se stvorio osećaj hitnosti u pregovorima.

(Beta)