Ženski centar „Milica“, udruženje koje zastupa obolele od karcinoma dojke i ginekoloških karcinoma, organizovalo je u Beogradu tribinu za medije na kojoj su predstavljeni rezultati nacionalnog istraživanja „Skrining – tvoj korak ka prevenciji raka dojke i ginekoloških maligniteta“, realizovanog u okviru kampanje „Ne bez nje“.
U Srbiji godišnje od karcinoma dojke oboli oko 4.500 žena, dok skoro 1.700 izgubi život od ove bolesti. Od ginekoloških karcinoma godišnje oboli oko 2.200 žena, najčešće od raka grlića materice i raka jajnika.
Rezultate istraživanja predstavila je Aleksandra Ikonov iz agencije „WE CAN”, navodeći da je u anketi učestvovalo 1.130 žena koje su odgovarale na 35 pitanja o informisanosti, dostupnosti i iskustvima u vezi sa skriningom. Prema rezultatima istraživanja,32,6% ispitanica samoinicijativno zakazuje i obavlja preventivne preglede“, dok je „91% žena izjavilo da bi se odazvalo organizovanom skriningu kada bi dobile poziv“. Istaknuto je i da „čak 80% žena starosti 46–69 godina nikada nije dobilo poziv na skrining“, dok se „od onih koje su pozvane 85,5% odaziva na pregled“. Kao ključne prepreke ističe se da „41,29% ispitanica navodi problem zakazivanja termina“, dok „30% loše ocenjuje dostupnost ginekoloških pregleda“. Takođe je navedeno da 44,4% mladih žena (18–30 godina) nema jasne informacije o ishodima PAPA testa“.
U delu koji se odnosi na ginekološko zdravlje, navedeno je „64,6% ispitanica obavilo ginekološki pregled u poslednjih 12 meseci“, dok je „77,3% ispitanica izjavilo da nikada nije razgovaralo sa ginekologom o HPV infekciji“, a „92,8% nije dobilo preporuku za HPV vakcinaciju“.
Podatke Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ za 2025. godinu iznela je dr Tamara Naumović, navodeći da je skrining raka grlića materice sprovođen u 52 doma zdravlja, gde je pregledano 52.146 žena, a kod 3.127 su otkrivene promene koje zahtevaju dalje praćenje. Ona je navela i da je skrining raka dojke sprovođen u 74 doma zdravlja, gde je pregledano 55.136 žena, dok je kod 5.672 žena utvrđena potreba za dopunskom dijagnostikom. Takođe je istaknuto da su putem tri mobilna mamografa u 35 opština pregledano još 27.688 žena.
Dr Emilija Vuković, Ženski centar Milica, pohvalila je Institut za javno zdravlje Srbije za donošenje Stručno-metodološkog uputstva za sprovođenje obavezne i preporučene imunizacije stanovništva za 2026. godinu, kojim je omogućena besplatna HPV vakcinacija za mlade uzrasta od 19 do 26 godina, a u skladu sa raspoloživim količinama vakcina i za starosnu grupu od 27 do 45 godina uz indikaciju specijaliste. Ovo predstavlja važan korak u pravcu prevencije raka grlića materice i unapređenja javnog zdravlja.
Dr Aleksandra Jarić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije izjavila je da je cilj unapređenja skrining programa približavanje standardima razvijenih zemalja, gde organizovani skrining daje najbolje rezultate u smanjenju smrtnosti.
Prema rečima dr Aleksandre Jarić, podaci GLOBOCAN-a ukazuju da se očekuje da će do 2040. godine u svetu svaka četvrta žena oboleti od raka dojke. Ona je istakla da je zbog toga od ključnog značaja kontinuirana edukacija zdravstvenih radnika, kao i jačanje kvaliteta dijagnostike, kako bi se promene otkrivale preciznije i u ranijim fazama bolesti.
Dr Jarić je navela i da će uskoro sedam radiologa iz Srbije otići na edukaciju u Švedsku, u okviru unapređenja stručnih kapaciteta i razmene iskustava sa vodećim evropskim centrima.
Govoreći o iskustvima iz posete švedskim stručnjacima, ona je istakla da je posebna pažnja posvećena primeni veštačke inteligencije u dijagnostici, gde je pokazano da upotreba AI može povećati detekciju karcinoma dojke za oko 30%.
Vesna Bondžić, predsednica Ženskog centra „Milica“, izjavila je da rezultati istraživanja pokazuju da, uprkos visokoj motivaciji žena, i dalje postoji nedovoljan obuhvat skriningom, navodeći da je plan „da se u roku od jedne godine pregleda 494.000 žena, odnosno 988.000 u dve godine“. Ona je istakla da „veliki broj žena, naročito u selima i manjim mestima, nikada ne dobije poziv na organizovani skrining“, ali je pohvalila uvođenje telefonskog pozivanja jer omogućava direktnu komunikaciju, dodatna objašnjenja i veću motivaciju za odaziv.
Bondžić je upozorila i da „poseban izazov predstavlja grupa žena mlađih od 45 godina koje nisu obuhvaćene organizovanim skriningom, a nemaju dovoljno informacija o značaju redovnih pregleda“, zbog čega se često javljaju u uznapredovalim stadijumima bolesti. Ona je naglasila da je „jačanje primarne zdravstvene zaštite ključno, jer ona mora biti centralna karika i u organizaciji skrininga i u kontinuiranoj podršci pacijentkinjama tokom lečenja“.
Takođe je istakla: „Dijagnostika i terapija ne mogu biti odvojene, jer rano otkrivanje bolesti nema efekta bez dostupnog i pravovremenog lečenja“, dodajući da žene sa metastatskim rakom grlića materice i ranim karcinomom dojke sa visokim rizikom od povratka bolesti i dalje čekaju na dostupnost savremenih terapija, zbog čega je „neophodno obezbediti kontinuiranu dostupnost inovativnih terapija i redovno ažuriranje liste prioriteta“.
ZAKLJUČCI TRIBINE ZA MEDIJE
Ukazano je na potrebu unapređenja sistema pozivanja na skrining preglede za rak dojke, jer 78,49% žena iz ciljne grupe (45–69 godina) navodi da nikada nije dobilo poziv na skrining, iako je 76,8% izrazilo spremnost da im termin bude direktno zakazan.
Istaknuta je i nejednaka dostupnost dijagnostike, jer 20,8% ispitanica navodi da u njihovom mestu ne postoji mamograf.
Naglašeno je da digitalizacija i fleksibilniji termini zakazivanja, uključujući popodnevne termine, mogu značajno povećati obuhvat skriningom.
Zaključeno je da je neophodno sistemski jačati edukaciju mladih kroz školski sistem, imajući u vidu da 71,4% ispitanica uzrasta 18–30 godina ne poznaje organizovani skrining, dok je 70,64% zainteresovano za dodatnu edukaciju o HPV-u i prevenciji.
