Predsednik Evropskog saveta: „EU će ozbiljno razmotriti zahtev Ukrajine za članstvo“

(Beta) – Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je danas u Briselu da će EU ozbiljno razmotriti zahtev Ukrajine da dobije status kandidata za članstvo u Uniji, ali je ukazao i na političku težinu takvog poteza.

Na posebnoj, virtuelnoj sednici Evropskog parlamenta, Mišel je rekao da Evropski savet „neće bežati od odgovornosti“ i da će „analizirati zahtev Ukrajine“, prenosi briselski portal Euraktiv.

„Na nama kao Evropskoj uniji biće da delujemo u skladu sa vremenom. Biće teško, znamo da u Evropi postoje različiti pogledi. Evropski savet će morati ozbiljno da razmotri simbolički, politički i legitimni zahtev (Ukrajine). I moraćemo da načinimo odgovarajuće izbore na odlučan i jasan način“, kazao je Mišel.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je govorio pre Mišela, apelovao je na EU „da dokaže da je uz Ukrajinu“, dan pošto je Kijev podneo zvaničan zahtev za članstvo u Uniji.

„Borimo se za opstanak i to je najveća od svih motivacija, ali se borimo i da budemo ravnopravni članovi Evrope. Verujem da danas svima pokazujemo da smo upravo to. Dokazali smo, u najmanju ruku, da smo isti kao vi. Zato dokažite da ste uz nas, dokažite da nas nećete napustiti. Dokažite da ste zaista Evropljani i onda će život pobediti smrt, a svetlost tamu“, rekao je Zelenski putem video veze.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je na istoj sednici da će odgovor na rusku invaziju Ukrajine odrediti budućnost međunarodnog sistema.

„Ukrajinski narod drži baklju slobode za sve nas. Oni pokazuju ogromnu hrabrost. Oni brane svoje živote. Ali oni se bore i za univerzalne vrednosti i spremni su da umru za njih. Danas su EU i Ukrajina bliže nego ikada ranije. Pred nama je još dug put. Ali sigurna sam da niko ne može da sumnja da narod koji se tako hrabro zalaže za naše evropske vrednosti pripada našoj evropskoj porodici“, kazala je Fon der Lajen.

Ona je pozvala na aktiviranje privremenog zaštitnog mehanizma za stotine hiljada Ukrajinaca koji beže u druge evropske zemlje, navodeći da EU mora da im „obezbedi siguran status i pristup obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti, i radu“.

Ukrajina je juče podnela zvaničan zahtev za članstvo u EU. Evropska komisija prvo mora da iznese mišljenje o tom zahtevu i da ga predstavi Evropskom savetu, ključnom telu Unije koje čine lideri 27 zemalja članica. Oni moraju jednoglasno da odobre davanje statusa kandidata, posle čega slede pristupni pregovori.

Ideja da se Ukrajini odobri status kandidata dobija sve veću podršku. Taj potez trenutno podržava 11 članica EU, među kojima su Hrvatska, Slovenija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Estonija, Letonija i Litvanija.

Međutim, zemlje Centralne i Istočne Evrope, koje su tradicionalno više naklonjene proširenju Unije, suočavaju se sa skepticizmom na Zapadu.

Ministarstvo spoljnih poslova Austrije navodi da će Beč podržati „brzo istraživanje načina za značajno produbljivanje postojećeg odnosa EU i Ukrajine, na primer, u oblasti energetike ili u vezi sa zajedničkim tržištem“.

Međutim, Ministarstvo u Beču ukazuje da „ubrzan ili momentalan“ proces pristupanja „nije predviđen u sporazumima EU“.

„Moramo misliti i na sve kandidate za članstvo koji su godinama radili veoma naporno; trebalo bi da izbegavamo stvaranje dve klase kandidata“, navode u austrijskom Ministarstvu.

Slični stavovi postoje i u drugim zapadnim prestonicama, koje strahuju da zemlje zapadnog Balkana, godinama zaglavljene u procesu pristupanja, neće dobro prihvatiti tu ideju, navodi Euraktiv.

Drugi pozivaju na alternativna rešenja. Neimenovani diplomata EU rekao je da je zahtev Ukrajine „zapažen kao znak uvažavanja“, ali da bi proces morao da bude isti kao i za bilo koju drugu članicu Unije.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 528), od 24. februara