Predsedničke izbore u SAD odlučuje desetak saveznih država: Ko će prvi do 270 elektora

0
Foto: Profimedia

(Beta) – Da li će predsednik SAD, republikanac Donald Tramp izboriti novi četvorogodišnji mandat na predstojećim izborima ili će se u Belu kuću useliti kandidat demokrata Džozef Bajden presudiće birači desetak od 50 saveznih američkih država.

Zbog specifičnog izbornog sistema SAD, pobednik izbora nije nužno kandidat koji osvoji najviše glasova na nivou cele zemlje, već koji skupi najmanje 270 od 538 takozvanih elektora.

Glasači se ne opredeljuju direktno za Trampa (74) ili Bajdena (77), već biraju elektore, demokrate ili republikance, koji se u decembru sastaju (elektorski koledž) da formalno izaberu predsednika.

Svaka država nosi onoliko elektora koliko ona ima članova u Kongresu SAD, dok Distrikt Kolumbija daje tri člana elektorskog koledža.

Kandidat koji pobedi u jednoj saveznoj državi “dobija” sve njene elektore, osim u Mejnu i Nebraski. Elektore Mejna i Nebraske kandidati mogu da podele, zavisno od rezultata na nivou izbornih jedinica tih država.

Ako ni Tramp ni Bajden ne osvoje 270 elektora, predsednika SAD biraće Predstavnički dom Kongresa SAD, što se nije dogodilo od 1824. godine. Takva situacija moguća je jedino ako bi i Tramp i Bajden imali po 269 elektora.

Od 50 saveznih država, pobednik je u 37 takoreći već poznat, zbog čega se smatra da birači preostalih 13 faktički odlučuju o pobedniku izbora.

Trampova pobeda ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje u takozvanim “crvenim” državama, među kojima su Aljaska, Montana, Ajdaho, Vajoming, Juta, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma, Misuri, Arkanzas, Luizijana, Misisipi, Alabama, Tenesi, Kentaki, Indijana, Južna Karolina i Zapadna Virdžinija.

Bajden sa sigurnošću može da računa na pobedu u “plavim” državama, u koje spadaju Havaji, Vašington, Oregon, Kalifornija, Kolorado, Nju Meksiko, Ilinois, Virdžinija, Merilend, Delaver, Nju Džersi, Njujork, Konektikat, Roud Ajlend, Masačusets, Vermont i Mejn, kao i u Distriktu Kolumbija.

Pobedom u svim “crvenim” državama Tramp bi stekao 126 elektorskih glasova, a Bajden 213 pobedom u svim “plavim”, dok “u igri” ostaje 199 elektora.

Zbog toga su u centru pažnje tokom kampanje i naročito u izbornoj noći takozvane “kolebljive države” (swing states), koje nekada izaberu demokratu, a drugi put republikanca, jer biračko telo nije čvrsto opredeljeno ni za jednu od dve velike stranke.

Iako nema saglasnosti o tome koje sve države na ovogodišnjim izborima spadaju u “kolebljive”, poznate i pod nazivom “države bojna polja” (battleground states), istraživanja javnog mnjenja i kladioničarske kvote ukazuju da će 13 država biti “poprišta bitke”.

To su Teksas (38 elektora), Florida (29), Pensilvanija (20), Ohajo (18), Džordžija (16), Mičigen (16), Severna Karolina (15), Arizona (11), Viskonsin (10), Minesota (10), Nevada (6), Ajova (6) i Nju Hempšir (4).

Tramp je 2016. postao predsednik pre svega zahvaljujući pobedi u tri tradicionalno demokratske države, Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. U sve tri je kandidatkinju demokrata Hilari Klinton pobedio sa manje od jedan odsto razlike.

U Mičigenu je imao 0,23 odsto (10.704 glasa) više od Hilari Klinton, u Pensilvaniji 0,72 odsto (44.292), a u Viskonsinu 0,77 odsto (22.748).

Upravo te tri države mogle bi da budu ključne i na predstojećim izborima, ali samo pod uslovom da Tramp pobedi u svim ostalim državama gde je ishod neizvestan, a u kojima mu ankete i kladionice daju makar minimalnu prednost.

Dakle, da bi Tramp zadržao šanse da ostane u Beloj kući, on mora da pobedi u Teksasu, Floridi, Ohaju, Džordžiji, Severnoj Karolini i Ajovi.

Uz pobede u svim tim državama, Tramp bi morao da osvoji više glasova od Bajdena i u dve od tri države iz takozvanog “pojasa rđe” (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin), koji je taj neformalni naziv dobio zbog propadanja nekada moćnog industrijskog sektora posle 1980. godine.

Pobeda u samo jednoj od te tri države, ali da to nije Viskonsin, bila bi mu dovoljna za drugi mandat u Beloj kući pod uslovom da zadrži tradicionalno republikansku Arizonu, u kojoj Bajden, međutim, važi za blagog favorita.

Od pomenutih država, demokrata nije pobedio u Teksasu od 1976. godine, dok je u Severnoj Karolini pobedio samo jednom posle 1976. i to 2008. godine. Džordžiju demokrate nisu osvojile od 1992. godine, a Arizonu od 1996. godine (pobednik je u oba slučaja bio Bil Klinton).

Razumljivo, moguće su i razne druge kombinacije. Na primer, Tramp bi mogao da ostane predsednik i ako izgubi Ajovu i Severnu Karolinu, a zadrži sve tri “kolebljive države” iz “pojasa rđe” zahvaljujući kojima je ušao u Belu kuću (Pensilvanija, Mičigen, Viskonsin).

Bajden, da bi postao predsednik, uz očekivane pobede u Nevadi, Minesoti i Nju Hempširu, gde važi za favorita, mora da osvoji i Pensilvaniju i Mičigen i Viskonsin, gde mu ankete i kladionice takođe daju jasnu prednost.

Ako u tome ne uspe, do ulaznice za Belu kuću moraće težim putem, osvajanjem Floride, Severne Karoline ili Arizone, gde je gotovo izjednačen s predsednikom SAD, ili neke države u kojoj je Tramp favorit (Teksas, Ohajo, Džordžija, Ajova).

Američki stručnjak za istraživanje javnog mnenja Dag Švarc (Doug Schwartz) navodi da je Florida Trampu neophodna za pobedu, ali da je veoma važna i Bajdenu, jer mu faktički donosi predsednički mandat.

“Ako Bajden uzme Floridu, može se reći da je pobedio na izborima. Trampu, koji je 2016. pobedio na Floridi sa jednim procentom razlike, neophodno je da je zadrži”,rekao je Švarc u okviru onlajn programa Centra Stejt departmenta za inostrane medije (Foreign Press Center, FPC), posvećenog izborima u SAD.

Predsednik SAD, između ostalog, mora da zadrži sve savezne države koje je 2016. osvojio od demokrata ako želi pobedu na izborima, dodaje Švarc, potpredsednik i direktor američke agencije za istraživanje javnog mnenja “Kvinipijak juniverziti pol” (Quinnipiac University Poll).

“Tramp mora da odbrani Pensilvaniju, Mičigen, Viskonsin, Floridu, Severnu Karolinu i Arizonu. S druge strane, Bajden mora da osvoji neke od tih država. Osvajanje tradicionalno demokratskih država kao što su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin možda je najlakši put do Bajdenove pobede”, naveo je Švarc.

Američki profesor političkih nauka Mark Rozel rekao je u okviru programa FPC da je možda ključno pitanje predstojećih izbora da li Tramp može da zadrži Pensilvaniju, Mičigen i Viskonsin, u kojima je 2016. godine tesno pobedio.

“On je obećao obnovu proizvodnog sektora naše ekonomije, da će vratiti mnoge industrije koje su nestale u tim zajednicama i ostavile ekonomsku pustoš. Nije bio uspešan u tome. Pitanje je može li da sačuva podršku ako nije bio u stanju da to ispuni”, naveo je Rozel, dekan fakulteta političkih nauka pri Univerzitetu Džordž Mejson u Virdžiniji.

Istraživač javnog mnjenja pri Republikanskoj stranci Džon MekHenri (Jon McHenry) ocenio je da se u izbornoj noći treba fokusirati na četiri ključne države, na Viskonsin, Mičigen, Pensilvaniju i Floridu.

“Kako bi pobedio, predsednik Tramp treba da osvoji Floridu i još jednu od te tri iz ‘pojasa rđe’. Ako ne pobedi u Floridi, situacija je jasna, možda nije baš vreme za spavanje, ali svakako jeste za pranje zuba i oblačenje pidžame, jer u tom slučaju veoma teško može do reizbora”, rekao je MekHenri u okviru programa FPC “Virtuelna novinarska tura”.

Od “kolebljivih država” poseban značaj imaju Florida i Ohajo.

Florida daje najviše elektora među “kolebljivim državama”, a njeno biračko telo je tradicionalno podeljeno gotovo ravnomerno na demokrate i republikance. Zbog toga je uvek moguće da se usled tesnog rezultata baš na Floridi “lomi” ishod izbora.

O značaju Floride govori i podatak da je svaki pobednik predsedničkih izbora od 1992. do danas osvajao i tu poluostrvsku državu na jugoistoku SAD.

Ohajo ima naročit značaj na predsedničkim izborima jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na poslednjih 14 predsedničkih izbora.

Birači Ohaja su poslednji put “promašili” 1960. godine, kada su većinski glasali za poraženog republikanca Ričarda Niksona, a pobednik izbora bio je demokrata Džon Kenedi.

U 20. veku Ohajo nije izabrao pobednika jedino još 1944. godine kada je većina te savezne države bila protiv tada reizabranog predsednika Frenklina Ruzvelta.

Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja te stranke nije pobedio na predsedničkim izborima a da nije dobio najviše glasova u Ohaju.

Na ovogodišnjim izborima specifičnu težinu ima Pensilvanija, gde je Bajden živeo do 11. godine. Tramp je prvi republikanac koji je osvojio Pensilvaniju posle 1988. godine i pobede Džordža Buša starijeg.

Predsednički izbori su zakazani za 3. novembar, ali je zbog pandemije koronavirusa veliki broj Amerikanaca iskoristio mogućnost glasanja unapred. Do sada je glasalo preko 70 miliona ljudi, što je više od 50 odsto izašlih na izbore 2016. godine.