“Pre rata u Beranama, zaustavlja se na motoru Pavle Đurišić. A iza Pavla je sedeo Milovan Đilas…”

0
Fotografija: Igor Pavićević

Delići prijateljstva i razgovora Milovana Đilasa i Matije Bećkovića mogu se danas pročitati u nedavno objavljenim Đilasovim dnevnicima, a upravo to izdanje je povod za razgovor sa Bećkovićem koji je objavljen uaktuelnom Nedeljniku.

Jeste li pričali tih godina o padu komunizma? Šta ste tih godina mislili da je najbolje za zemlju? Jesu li se vaši stavovi razlikovali?

Đido je vodio tu evidenciju u čemu se slažemo, a u čemu ne slažemo. Ja nisam. Pri kraju je zadovoljno zaključio kako mu se čini da se najzad slažemo gotovo u svemu. U stvari, sporili smo se oko rata, a slagali oko mira i budućnosti. I saglašavali da su zla i nepravde počinjeni u miru, u školi, sudu, štampi… duže trajali i bili gori od onih u ratu.

Jednom sam sa njim i Latinkom pričao o monarhiji. Mislio sam da će me svojim političkim iskustvom, znanjima lako razoružati, ali nisu. Latinka je ćutala, a Đidove primedbe su se svodile da se oko dvora odmah stvara i dvorska kamarila. A kad sam pitao oko kojih se vlasti i vladara kamarila ne stvara, i ta primedba je otpala.

Kad je reč o pomirenju, rekao je: “Imao bih o tome šta da kažem!”

Čovek skupe sudbine, živeo je nekoliko života i s neodstupnom verom u nešto novo uzdizao se iznad svog vremena i dostizao najšire vidike čovečnosti.

Njegova znanja, pismenost, građanska hrabrost, ukus, stil izdvajali su ga i isključivali besmislene konflikte i prizemne parnice.

Ne jednom, rekao mi je da je iza njega ostala sila pisanih dokumenata. I da je “veliki skrivač” koji je u likove u svojim pripovetkama i romanima unosio i dosta autobiografskog. I da je tek u zatvoru dobio priliku da se ostvari kao pisac, makar pišući na toalet papiru. I kad su uslovi u samici malo poboljšani da bi mogao pisati i robovati do kraja života… Đilas je još nepročitan pisac, a iz njegove biografije iskrsavaju nepoznati detalji. Skoro mi je Aleksa preneo kako je u nekom američkom listu u Čikagu objavljen intervju sa unukom Pavla Đurišića. Taj dečko je rekao da mu je baka pričala da se pre rata u Beranama, dok je kao devojka išla trotoarom, pored nje na motoru zaustavio Pavle Đurišić, a iza Pavla je sedeo Milovan Đilas.

To što je na engleskom ispričao unuk da mu je pričala baka na srpskom – od Đida nisam nikad čuo. Pričao je da je Pavlovoj udovici posle rata pomogao da dobije pasoš i ode u Ameriku.

Matija Bećković za novi Nedeljnik:

O Slobodanu Miloševiću, Dobrici Ćosiću, Vojislavu Koštunici
O komunizmu, Udbi, nacionalizmu, Jugoslaviji, 5. oktobru, ratu, podelama, pomirenju…
O prijateljima, piscima, političarima, disidentima…

Ceo intervju objavljen je u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 12. maja

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime