“Pre nego što odu u penziju…”: Imate li odgovor na pitanje ko je veći, Mesi ili Ronaldo?

0
EPA-EFE/ANDY RAIN

Mnogi su bili sigurni u Levandovskog. Neki su se nadali Žoržinju. Uzalud.

Lionel Mesi proglašen je najboljim igračem za prethodnu godinu, osvojivši rekordnu, sedmu Zlatnu loptu. Kristijano Ronaldo se po prvi put od 2010. našao izvan trojice najboljih u izboru za najprestižnije individualno priznanje koje dodeljuje Frans Fudbal.

Fudbaler PSŽ-a je na ovaj način oborio sopstveni rekord postavljen prošle godine osvajanjem šeste Zlatne lopte, te povećao razliku u odnosu na Portugalca koji poseduje pet trofeja koji se dodeljuju još od davne 1956. godine.

Neposredno po završetku ceremonije na kojoj se nije pojavio, Ronaldo je putem svog instagram profila iskritikovao Paskala Ferea, glavnog urednika Frans Fudbala za, kako kaže “promociju i popularizaciju publikacije u kojoj radi”.

Fere je prethodne nedelje u javnost izneo neke od detalja razgovora sa Portugalcem, po kojima je Ronaldova primarna ambicija da karijeru završi sa više Zlatnih lopti od Mesija.

“Neprihvatljivo je da osoba zadužena za dodelu tako prestižne nagrade laže. Slagao je i opravdavanjem mog nedolaska na ceremoniju navodnim karantinom u kom se ne nalazim. Moja najveća ambicija jeste da osvajam trofeje sa reprezentacijom i klubom u kojem igram, da budem uzor mladim igračima i upišem svoje ime zlatnim slovima u istoriju fudbala”, napisao je fudbaler Mančester Junajteda na svom profilu.

No, vratimo se Mesiju. Nakon godina pokušavanja, koje je obeležililo i kratkoročno povlačenje, uspeo je da kao kapiten osvoji prvi trofej sa Argentinom, podigavši pehar Kopa Amerika. Mesi je u potpunosti obeležio turnir, postigavši četiri, te asistirajući za pet golova, od ukupno trinaest svoje reprezentacije.

Na uspeh sa nacionalnim timom, nakalemio je osvajanje Kupa kralja, postigao je 38 golova u svim takmičenjima, od čega dva upravo u finalu Kupa, a još jednom je uspeo da se okiti nagradom Pićići, koja se dodeljuje najboljem strelcu španskog prvenstva.

Sa druge strane, uprkos Ronaldovim odličnim ličnim statistikama, Juventus je nakon devet godina predao titulu prvaka Serije A Interu, osvojivši samo Kup i Superkup Italije. Ronaldo, koji se u međuvremenu vratio u redove Mančester Junajteda, nije se uopšte pominjao kao mogući dobitnik Zlatne lopte. Mnogi osporavaju i Mesijev trijumf, verujući da su najbolje godine iza ovog dvojca koji je obeležio svetski fudbal u prethodnih petnaest godina, te pokrenuo mnoštvo debata o tome koji je od njih dvojice najbolji.

Za mnoge koji koji ga se sećaju iz igračkih dana, a kojih je sve manje, ovo pitanje je bespredmetno – najbolji svih vremena je Pele. Za one nešto mlađe, stasale uz televizor u boji to je – Maradona. Za romantike i sanjare, ljubitelja teza o tome šta bi bi bilo kad bi bilo, one koji su rasli devedesetih – to je Ronaldo (Zuba, onaj pravi).

A za polarizovanu generaciju Z stoji to pitanje – Mesi i(li) Ronaldo.

Uprkos brojkama od kojih staje dah, a koje su održavali godinama u nazad, njihovo se igračko vreme bliži kraju, a debata o tome ko je najbolji ne jenjava, već se dodatno zahuhtava što su bliži penzionerskim danima.

Onima koji su mu zamerali na praznom mestu, u inače krcatoj riznici trofeja, na kojem bi trebalo da stoji reprezentativni trofej, Mesi je odgovorio osvajanjem Kopa Amerika. Ukupno 34 trofeja, uz bezbroj ličnih priznjanja koje odavno ne broji. Deset titula u La Ligi, četiri u Ligi Šampiona, uz 123 gola u najelitinijem evropskom klupskom takmičenju, po čemu je drugi svih vremena. Ljubiteljima statistike (a znamo šta kažu za statistiku) bi presudu verovatno olakšao trijumf Argentine na svetskom prvenstvu u Brazilu. Isprečio se zaboravljeni Mario Gece u finalu. Na kontu 755 recki u vidu golova, a račun je još uvek otvoren. Verovatno poslednji pohod na Ligu Šampiona, koju nije osvojio od 2014, odlučio je da započne u Parizu, okružen plejadom vrhunskih igrača. Mada, početak tog pohoda ne deluje ni malo bajkovit.

Kod Mesija se, ipak, nikad nije radilo o statistici. Ne meri se fudbal samo brojevima, kolonama, skvakvama i sličnim parametrima. Ono što je Mesi radio od prvog lobovanja, kada ga je na krkače poneo jedan drugi majstor od čijeg opusa ćemo ovde izdvojiti samo jednu izjavu, mnoge je ostavilo spuštenih vilica sa dlanovima preko obraza.

“Jedino za čim žalim je što nisam više igrao sa njim”, izjavio je Ronaldinjo.

“Mesi je najbolji. Imam jedan selfi u telefonu i to je slika sa Mesijem. Ronaldo je takođe bio u toj sobi”, poručio je sa širokim osmehom Jirgen Klop.

“Ne pišite o njemu. Ne pokušavajte da ga opišete. Samo ga posmatrajte”, pozivao je Gvardiola.

A Ronaldo? Ronaldo je takođe priča za sebe. Čovek rekord. Najbolji golgeter i osvajač pet Ligi Šampiona, kao i strelac najviše golova u finalnim mečevima. Najbolji strelac u istoriji reprezentativnog fudbala. Osvajač Evropskog prvenstva, jednog od 34 trofeja za koje je imao nemerljive zasluge. Za sada na koti od 798 golova u karijeri, a ne sumnjamo da će ih postizati gde god igrao i ma koliko da mu krštenica žuti. Dokazan u svim ligama koje je oplemenio svojim prisustvom, a bilo ih je četiri. Od toga tri najbolje na svetu. Svojom posvećenošću, radnom etikom i nepresušnom željom za napredovanjem podiže lestvicu uspeha na, za ostale, nedohvatljive visine.

“Kada imate Ronalda u timu, već vodite sa 1:0”, rekao je Zinedin Zidan o svojoj nekadašnoj udarnoj igli.

“Sa Ronaldom ispred vas, automatski postajete najbolji veznjak na svetu”, nadovezao bi se Jaja Ture.

“On je najbolji napadač protiv kojeg sam igrao. Bilo je nemoguće zaustaviti ga”, otkrio je Alesandro Nesta. A njegova se poštuje.

Poredili su ih svi. Najžustrije klinci u dresovima sa njihovim imenima, koji teraju loptu po školskom dvorištu, između dve zgrade ili na prvom pogodnom proplanku. Nešto odmerenije i potkovanije srednjoškolci i studenti, usavršavajući svoje umeće govorništva, svaki sa različitim podacima. Oni nešto stariji, po kafanama i kancelarijama, uz obavezan krajnji konsenzus o nekom lepšem vremenu i mnogo boljem, “muškijem” fudbalu.

Poredili su ih i stručnjaci, novinari, kolege igrači i treneri. Porediće ih do kraja karijera, a verovatno i potom, dok budu smišljali scenarije za, svako svoj, “Poslednji ples”. Uprkos godinama beskrajnih polemika, mišljenja su i dalje podeljena.

Pele svoj glas daje Ronaldu, zbog kako kaže “većeg kontinuiteta u igri”. Nekadašnji Ronaldov saigrač Pol Skols se ne bi saglasio, jer je Mesi “sveobuhvatan fudbaler, koji utiče na sve aspekte igre”. Dejvid Bekam nema dilemu, jer “iako su obojica neverovatni, Mesi je ipak najbolji na svetu”. Kilijan Mbape, čija je dečačka soba izlepljena Ronaldovim posterima, prednost daje Portugalcu, uprkos odavanju priznanja obojici na onome što su uradili za fudbal.

Jedno brvno s dva imena, a na njemu jaraca sijaset. Izlišna su bilo kakva poređenja dvojca koji je obeležio poslednju deceniju i po svetskog fudbala. Ostaje nam da, zajedno sa njima, uživamo u onome što je ostalo, koliko god to trajalo. To je jedina preostala, sa duge liste želja koje smo im nametnuli na početku karijera. A u sumornom vremenu kakvo je današnje, potrebni su nam novi Morgan Frimen i Džek Niklson.