“Pre 80 godina, u ovom selu, mala dečica su se igrala kao jaganjci, ali vukovi nisu čekali da s igrom završe, a pastira niotkuda”: Vladika Grigorije održao besedu u Prebilovcima…

0
Foto: Eparhija zahumsko-hercegovačka

Episkop dizeldorfski i nemački Grigorije poručio je u petak u Prebilovcima da se na tom svetom mestu slavi pobeda nevinih i čistih nad krvoločnim i zlim.

Vladika Grigorije je istakao da ljudi treba da budu sa svešću da nije dovoljno biti samo bezazlen, nego i mudar, i da se uvek paze i čuvaju jer čitava jedna zajednica i narod mogu da upadnu u obmanu, kako je to srpski narod bio.

U besedi tokom pomena u Hramu Hristovog Vaskrsenja u Prebilovcima za 4.000 Srba iz tog stradalničkog mesta i donje Hercegovine koje su ubile ustaše, vladika Grigorije je podsetio na priču Ive Andrića „Aska i Vuk“, kada je malo jagnje iz priče igralo zanosno i dugo sve dok nisu došli pastiri da je spasu od krvoločnog vuka.

„Pre 80 godina u ovom selu, mala dečica kao jaganjci na ovim livadama sa svojim majkama, očevima i bakama radili su ili su se igrali, ali vukovi nisu čekali da oni svoju igru završe, nego su skočili i na najkrvoločniji način ih ubili i onda su, da bi sakrili trag, bacili ih u jame, a pastira niotkuda“, rekao je vladika Grigorije, a prenosi N1.

On je podsetio na to da su 40 godina nakon pokolja u Prebilovcima „došli pastiri“ i iz zloglasnih jama izvadili kosti ubijenih Prebilovčana.

„Kada smo pomislili, ipak su ovčice i jaganjci spaseni, onda su opet došli vukovi, ljuti i rasrđeni što su njihova nedela otkrivena i onda su njihove bele kosti minirali. I nije ni to bilo dovoljno, nego su ih nastojali zatrpati nečistoćom i smećem, a pastira niotkuda. Onda je Bog, pastir dobri, učinio da nakon svega toga siđe ova crkva na te kosti i da ih vaskrsne i pokaže da stari olinjali vuk mora da umre.

Stari olinjali vuk, koji je u ovom slučaju simbol smrti i onaj koji donosi smrt, ovde više nema šta da traži. Smrt ovde više nema nikakvog udela. Ove ovčice su spašene i zato su one svete i zato su tako bele i čiste, jer su se više puta u svojoj krvi okupale, više puta stradale i pokazale da vreme koje je proteklo nije ništa strašno ako na kraju dođe pastir dobri“, rekao je vladika Grigorije.

On je podsetio da i danas ljudi treba da idu sa svešću u svet da su ovce koje idu među vukove, sa svešću da nije dovoljno da budu samo bezazleni, nego da budu i mudri, sa svešću da je moguće da brat ustane na brata i otac na sina, i deca na roditelje i da se toliko izbezume da postanu vukovi.

„Da uvek pazimo i čuvamo se. Jer može čitava jedna zajednica i čitav jedan narod da upadne u obmanu, kako smo mi jednom… I u našem narodu ima i belih i crnih vukova, a i u drugim narodima ima i jaganjaca i ovaca. Zato je važno da na ovom mestu svetom, mestu svetlom, mestu pokajanja i mestu vaskrsenja uvek slavimo pobedu nevinih i čistih, čega su simbol jaganjci i ovce, nad krvoločnim i zlim, čega su simbol vukovi“, zaključio je vladika Grigorije.

Vladika Grigorije, koji je sa sveštenstvom izgradio hram u Prebilovcima, poželeo je da Bog da da deca rastu i ljudi se okupljaju na ovom ognjištu na kome greje blagodat Svetih mučeničkih kostiju.

Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Dimitrije rekao je da kosti mučenika javljaju spasenje, vaskrsenje i blagodat Božiju.

„Danas je višestruka radost. Raduju se i Prebilovački mučenici sa nama. Raduje se i vladika Atanasije koji je bio na prvom obretenju moštiju Prebilovačkih mučenika zajedno sa patrijarhom Pavlom. Tu nam je i vladika Grigorije koji je najzasužniji da se ovaj sada hram ovde nalazi“, rekao je vladika Dimitrije.

Vladika Dimitrije je rekao da hrišćani uvek treba da ustraju u životu, da su tu suze, znoj i napor, ali da iznad svega treba biti otvorenost za blagodat Božiju.

Prebilovci kod Čapljine simbol su stradanja srpskog naroda na tim prostorima.

U tom selu su 1941. godina stradale cele porodice. Ustaše su ubile i bacile u jamu u Šurmancima više od 850 Prebilovčana, najviše žena i dece. Ovaj zločin je u bivšoj Jugoslaviji prikrivan, a 1961. godine jame u koje su bacani Srbi su zabetonirane.

Otkopavanje 13 jama počelo je 1990. godine, a kosti više od 4.000 Srba 4. avgusta 1991. godine su sahranjene pored hrama u Prebilovcima.

To mesto je spaljeno i u junu 1992. godine, kada su tokom ofanzive „Čagalj“ pripadnici HOS-a i HVO-a upali u selo kada je i minirana spomen-kosturnica.

Po povratku Srba u Prebilovce posle 2000. godine, ostaci kostiju Prebilovačkih žrtava su sakupljeni i sahranjeni u obnovljenoj kripti Hrama Vaskrsenja Hristovog.