Požari u Grčkoj i njihovi uzroci: Klimatske promene i ljudska nepažnja

1

U Grčkoj već mesecima izbija jedan požar za drugim. Zemlja se nalazi pred velikim izazovima. Stručnjaci upozoravaju: šumski požari i toplotni talasi i ubuduće će određivati naš život, prenosi Dojče vele.

Stergios Karavatos se svakog dana šeta sa psom u šumi kod Soluna, drugog po veličini grčkog grada po broju stanovnika. Tu šumu veličine 3.000 hektara zovu „zelena pluća grada“.

Trenutno čitavu tu zemlju ugrožava najveći toplotni talas svih vremena. Živa na termometru redovno prelazi 40 stepeni Celzijusa. Ali u šumi kod Soluna je ipak malo ugodnije. I tu je vrućina, ali duva lagani povetarac. Uprkos tome, za izazivanje požara velikih razmera bila bi dovoljna jedna jedina iskra. Pre nekoliko nedelja izbio je požar u neposrednoj blizini, ali vatrogasci su uspeli da ga stave pod kontrolu. Uzrok požara nije poznat. „Verovatno opušak cigarete“, pretpostavlja jedan vatrogasac koji posmatra šumu.

Grčki ogranak Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF tvrdi da je uzrok 90 odsto šumskih požara – ljudska nepažnja. Karavatos ističe: „Mi bismo bar mogli da vodimo računa o tome da ne bacamo smeće u šumi. Parče stakla, konzerva, komad plastike – pri ovoj vrućini i kod ovakvog intenziteta sunčevih zraka, vatra može da izbije već i zbog smeća.“

On se još uvek dobro seća 7. jula 1997. „Bilo je toliko vruće da nije moglo da se diše. A onda su se iznad šume pojavili ogromni oblaci dima i u najkraćem mogućem roku sve je bilo obavijeno plamenom“, priča Karavatos. Tog dana izgorelo je više od pola šume. Karavatos tvrdi da se klima u Solunu zadnjih godina uočljivo promenila, i da je do danas nestalo 30 odsto nekadašnjeg pošumljenog područja.

Raste zabrinutost

Stergios Krisikos zajedno s bratom drži restoran u obližnjem mestu Oraiokastro. Tu se šuma spaja s gradom. Odmah iza bašte restorana, proteže se more mirisnih borova. Ali Krisikos zna da ta idila predstavlja opasnost: „Bojimo se. Pokušavamo da održavamo šumu čistom, ali opasnost postoji.“ On priča da svake godine sadi 20 do 30 stabala, ali kaže da su ekstremne temperature uzrokovale velike suše. U Langadasu, mestu udaljenom samo 20 kilometara, ovih dana izmereno je 47 stepeni. Već nedeljama nije bilo kiše.

Jasno je: lokalnim vlastima u Grčkoj potrebna je pomoć. Pantelis Cakiris, gradonačelnik Oraiokastra, sa zabrinutošću prati snimke vatrenih stihija na Rodosu i poluostrvu Peloponezu, kao i guste oblake dima iznad Atine. Sve to ga podseća na katastrofu u Matiju iz 2018. godine. Tada je izgoreo čitav grad i poginulo je 102 ljudi. S obzirom na ozbiljnu opasnost od požara u njegovom gradu, Cakiris poziva građane na odgovornost i zalaže se za obrazovne programe o zaštiti klime i šume: „Svi moramo da shvatimo da je šuma naš dom.“

Oraiokastro je dobio 1,5 miliona evra pomoći kako bi se opremio najnovijim tehničkim sredstvima. Od iduće godine koristiće se toplotne kamere i dronovi. Ali to nije dovoljno, kaže Cakiris: „Hitno nam je potrebna finansijska pomoć kako bismo održavali čistoću u šumi. Mi kao opština nismo u mogućnosti da pokupimo sve suve grane.“ A to je, ističe, važan deo protivpožarnih mera.

Preventiva i ograničavanje štete

Grčka je u vanrednom stanju. Ljudi počinju da shvataju šta klimatska katastrofa znači za njihovu zemlju i njihove živote. Svakodnevno izbijaju novi požari – više od stotinu u roku od 24 sata. Za Takisa Grigorijua iz ekološke organizacije „Grinpis“ to ne predstavlja nikakvo iznenađenje. Ipak, s obzirom na aktuelno stanje, razočaran je klimatskom politikom Evropske unije. „Naučnici kažu da Evropa mora da smanji emisiju ugljen-dioksida za 65 do 70 odsto“, kaže i ističe da dosadašnji cilj od 46 odsto nije dovoljan. On predviđa: „Biće češćih i još intenzivnijih požara. Dakle, veliki deo napora usmeren je prema ispravnim pripremama.“

Pri tom su, smatra, važni i intenzivna zaštita i održavanje grčkih šuma. Grigoriju kaže da dosadašnji napori nisu dovoljni i zato se povećava opasnost od letnjih požara. Osim toga, dodaje, vatrogascima je hitno potrebno više vozila i bolje upravljanje: „Kod prethodnih požara uočili smo da postoji loša komunikacija i da je menadžment na višim nivoima upravnih vlasti loša. To je dovodilo do strašnih posledica.“

Vreme je da se na vodeće pozicije imenuju ljudi na osnovu stručnosti, a ne političkih motiva, zaključuje Takis Grigoriju.

1 KOMENTAR

  1. Tragedija, toliko je toga unisteno sto su ljudi ceo zivot kucili a o izgubljenim zivotima da i ne govorim.Dobro je da nisam otisao u Grcku na letovanje ko zna sta bi me snaslo,iznajmicu auto u UniRent-u pa na Zlatibor.

Comments are closed.