Nedeljnik saznaje: Kako su „Mrdićevi zakoni“ podigli zid između Srbije i EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije ispoštovao dato obećanje zvaničnicima EU tokom sastanaka na marginama nedavno održanog foruma u Davosu da neće potpisati pet spornih zakona iz oblasti pravosuđa koji dovode u pitanje nezavisnost sudstva i vladavinu prava u Srbiji, preneli su Nedeljniku diplomatski izvori u EU.

Sagovornik Nedeljnika, dobro upućen u proces evropskih integracija Srbije, kaže da je Vučić direktno dao reč komesarki za proširenje EU Marti Kos. Međutim, kao što smo videli, srpski predsednik stavio je potpis na sporne zakone kojima je podigao još jedan veliki zid na putu Srbije ka članstvu u EU.

Potpisivanje tzv. Mrdićevih zakona dodatno je okrnjilo i ono malo kredibiliteta na koji je Vučić mogao da računa u evropskim institucijama. Pozicija Srbije, od svrgavanja režima Slobodana Miloševića u jesen 2000. godine, nije bila tako loša.

Prvi put od početka evropskih integracija Srbija u evropskim institucijama nema nikog ko bi se založio za Beograd, čak i funkcioneri koji su bili izrazito naklonjeni prema Beogradu su se utišali, poput direktora u Evropskoj komisiji zaduženog za dobrosusedsku politiku i proširenje Gerta Jana Kopmana.

Imajući u vidu da je vladavina prava ključna stavka u pregovaračkom procesu, predsednik Vučić je odlukom da potpiše Zakon o Visokom savetu tužilaštva, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o sudijama definitivno stavio tačku na proces evropskih integracija.

I ono malo šansi što je lebdelo u vazduhu da bi Srbija mogla da izađe iz ćorsokaka na evropskom putu isparilo je sa novim zakonima iz oblasti pravosuđa.

Usvajanje Mrdićevih zakona je u direktnoj koliziji sa inicijativom vlasti u Beogradu i češkog premijera Andreja Babiša da Srbija i druge zapadnobalkanske zemlje uđu u Šengenski sporazum.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 19. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS