Povećava se broj migrantkinja u Evropi: 63 odsto žena u radnoj migraciji

    0

    Obuka „Migracije i rod“ za predstavnike državnih institucija

    U poslednjih 20 godina broj migranata na svetu dostigao je skoro 300 miliona ljudi. Od toga, skoro polovina su žene (48,1%). Udeo žena migrantkinja se povećava na evropskom kontinentu, a smanjuje na afričkom. Dugo se migracija smatrala muškim fenomenom, dok su žene bile pratnja ili (zavisni) primaoci sredstava proisteklih iz radnih migracija muških članova porodice. Međutim, poslednjih godina, sve više žena migrira samostalno ili kao predvodnice porodičnih migracija, odnosno jedini „donosioci hleba“ u porodici. A podaci govore da od ukupnog broja migrantkinja, 63 odsto njih su napustile matičnu zemlju zbog radnih migracija. Takozvana feminizacija migracija – fenomen jedinstvenih (ženskih) povoda za migriranje, ali i jedinstvenog iskustva i rizika ogleda se u faktorima kao što su povećana potreba za osobama koje bi pružale negu starijim licima u razvijenim zemljama sa dugovečnim stanovništvom, velika neravnopravnost žena u zemljama porekla kao povod za migraciju, itd. Migrantkije uglavnom nisu dobro informisane pre odlaska, dok čak 53% nije svesno ozbiljnih rizika eksploatacije i nasilja.

    Ovi, i brojni drugi podaci, predstavljeni su na obuci „Migracije i rod“, jednoj od aktivnosti globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije i dijaspora“ koji u Srbiji sprovodi GIZ. Obuka je, krajem prošle nedelje, organizovana od strane konzorcijuma GOPA/ICMPD/PMCG, u Hotelu Envoj za predstavnike Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ministarstva za evropske integracije, zatim Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija, Nacionalne službe za zapošljavanje, Privredne komore Srbije i drugih vladinih i nevladinih organizacija.

    Dr Zorana Antonijević, ekspertkinja sa višegodišnjim iskustvom u oblastima roda i rodne ravnopravnosti sa učesnicima je obradila ključne koncepte roda, rodne ravnopravnosti, diskriminacije, migracija na osnovu roda, veze između migracija i roda, te kako rodne uloge, odnosi i nejednakosti utiču na one koji napuštaju domovinu privremeno ili trajno, i iz kojih razloga. Predstavljeni su aktuelni instrumenti i mehanizmi na globalnom i nacionalnom nivou za unapređenje rodne jednakosti i sprovođenje aktivnosti kojima se transformišu uvreženi dosadašnji procesi koji nisu uvek uzimali u obzir rodno nastale potrebe.

    „Ovakve multisektorske obuke pomažu profesionalcima koji se bave kreiranjem i sprovođenjem politika koje treba da pomognu bolju integraciju ili ublaže ili učine bezbednijom migraciju, da bolje obavljaju svoj posao. Odluka o migraciji nekog člana porodice pogađa tradicionalno ustaljene uloge između muškaraca i žena, gde ne smemo da zaboravimo ni muškarce koji ostaju kod kuće i dobijaju neku novu ulogu, ili odlaze od kuće i opet dobijaju neke nove uloge, kada žene preuzimaju na sebe sve poslove nege, brige i staranja, tako da je rodni aspekt migracija jako važan. Ne smemo da ignorišemo ni unutrašnje migracije, sa sela u grad, koje su najčešće nevidljive migracije o kojima se ne vodi računa. One nisu karakteristika samo Srbije, već većine zemalja u razvoju u kojima se ubrzano sprovodi urbanizacija. Žene napuštaju selo ne samo iz ekonomskih razloga, već i zbog nedostatka obrazovnih mogućnosti, vrtića, neadekvatne zdravstvene zaštite, itd. Istovremeno, jednako uživanje ljudskih prava i jednako uživanje resursa razlog je što žene migriraju kako interno tako i u inostranstvo“, objasnila je dr Zorana Antonijević.

    „Vlada Republike Srbije usvojila je Zakon o rodnoj ravnopravnosti u maju ove godine. Obuka predstavlja i dodatni doprinos usvajanju pojmova i novih znanja koja se odnose na rod, odnosno njihovoj primeni u svakodnevnom radu i procesima donošenja i izvršavanja odluka stručnjaka u državnim institucijama. Ovo uključuje i upravljanje migracijama iz ugla rodne ravnopravnosti i potreba ranjivih grupa, pri čemu su žene migrantkinje dvostruko ranjive, time što su žene i time što su migrantkinje“, poručeno je iz GIZ-a.