Pouzdan partner na putu tranzicije ka obnovljivim izvorima energija

    Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke

    0

    Tema životne sredine je posebno osetljiva i važna, ona je jedan od ključnih stejkholdera koji „ne može da govori u svoje ime“. Upravo zato je naša banka Strategijom društveno odgovornog poslovanja i Načelima zaštite životne sredine davno definisala ne samo svoju stratešku opredeljenost da se kontinuirano bavi pitanjem zaštite okoline, već i ambiciozne ciljeve i jasne smernice kako da ih ostvari.

    Erste Banka aktivno učestvuje u kreditiranju projekata čiji je cilj izgradnja elektrana koje će proizvoditi električnu energiju iz obnovljivih izvora energije? Koliko ste do sada projekata finansirali iz industrije OIE?

    Erste Grupa je do sada finansirala preko 60 projekata u ukupnom iznosu od preko 220 miliona evra. Zahvaljujući našoj kreditnoj podršci izgrađeno je 390 MW kapaciteta koji proizvode čistu zelenu energiju iz vetra, vode, sunca, biomase i biogasa.

    Koje standarde u zaštiti životne sredine projekti iz OIE moraju da ispunjavaju da bi dobili finansiranje od strane Erste Banke?

    Tema životne sredine je posebno osetljiva i važna, ona je jedan od ključnih stejkholdera koji „ne može da govori u svoje ime“. Upravo zato je naša banka Strategijom društveno odgovornog poslovanja i Načelima zaštite životne sredine davno definisala ne samo svoju stratešku opredeljenost da se kontinuirano bavi pitanjem zaštite okoline, već i ambiciozne ciljeve i jasne smernice kako da ih ostvari. U redovnom postupku uvek zahtevamo analizu uticaja projekata na okolinu (tzv. ESIA studija). Ovo smatramo jednim od najvažnijih parametara u analizi projekata i ne ispunjavanje standarda je eliminacioni kriterijum. Naime, imajući u vidu kompleksnost projekata, potrebu za usklađivanjem sa međunarodnom i domaćom legislativom, te uzimanje u obzir svih faktora uticaja, kako za nosioce projekata, tako i za finansijske institucije, banka je odlučila da kao deo stalnog tima zaposli eksperta za procenu uticaja na društvo i životnu sredinu, kako bi finansiranje bilo usklađeno sa najvišim standardima koje sprovode međunarodne finansijske institucije, koje su obezbedile i treninge i edukaciju vezano za ovu oblast. U saradnji sa međunarodnim konsultantima urađena je matrica rizika koja uzima u obzir sve društvene i ekološke faktore kako bi finansiranje bilo usklađeno sa međunarodnim standardima iz ove oblasti..

    Zlatno doba „feed in“ tarifa je završeno, a dolazi vreme za aukcije za premije. Da li je Erste banka spremna za taj izazov, imajući u vidu da aukcije nose veće rizike za investitore i manju zaradu za sve?

    Možda je zlatno doba „feed in“ tarifa završeno, ali zlatno doba OIE tek dolazi. Aukcije nisu toliko velika novost imajući u vidu da je većina evropskih zemalja prešla na sistem aukcije još pre nekoliko godina. Kakav god sistem da se uspostavi, on mora da bude takav da omogućava investicije u nove projekte korišćenja OIE. Nekada je za to bila neophodna direktna podrška država, ali se stvari brzo i iz korena menjaju. Sama činjenica da je već par meseci tržišna cena „crne“ struje izuzetno visoka i uporediva, pa čak i viša od nekadašnjih „feed in tarifa“ ukazuje na to. Istovremeno, cena pojedinih tehnologija za korišćenje OIE pada i postaje sve efikasnija. Možda su najbolji primer za to izvori solarne energije. U ovom trenutku, odnos investicije i tržišne cene je takav da je investicija u solarne panele isplativa i na tržišnim principima. Na primer, uvođenje „net metering“-a kroz instituciju „prozjumera“ dramatično menja sliku lokalnog tržišta i otvara neverovatan potencijal za okretanje ka zelenoj energiji na čistim tržišnim principima.

    U Srbiji se trenutno razvija više od 4GW elektrana na vetar i nekoliko stotina MW solara, a to će zahtevati milijarde evra za finansiranje? Koliko je Erste Banka zainteresovana za dolazeći investicioni ciklus?

    Erste Banka je veoma zainteresovana za finansiranje. U narednim godina, naša uloga u transformaciji ka obnovljivim izvorima energije će biti još značajnija. Sve veća urgentnost problema izazvana porastom globalnih temperatura motivisala je Erste Grupu da pooštri parametre finansiranja za termoenergetske aktivnosti povezane sa ugljem kroz ažuriranje poglavlja o fosilnim gorivima u svojoj „Politici odgovornog finansiranja“. Ovaj problem je naročito prisutan u našem regionu, jer je ugalj i dalje važan faktor koji obezbeđuje energetsku sigurnost i nastavlja da služi kao značajan primarni energent u daljinskom i individualnom grejanju. Erste Grupa želi da podrži udaljavanje regiona od uglja bez ugrožavanja energetske sigurnosti i društvene odgovornosti. U tom kontekstu, mi već vodimo razgovore sa svojim relevantnim korporativnim klijentima, kako bi oni mogli do kraja 2023. godine da definišu kvalitetne planove tranzicije i na taj način ćemo podržati napore klijenata u nameri da izađu iz termoenergetskog sektora na ugalj do kraja 2030. godine. Stoga je Erste Banka izuzetno zainteresovana za finansiranje. Imajući u vidu pojedinačne veličine tih projekata, očekivano je da ih finansira nekoliko banaka, kao što je to i do sada bio slučaj. U novom investicionom ciklusu, pored banaka, biće dragocena podrška evropskih i svetskih fondova i međunarodnih finansijskih institucija koje će biti spremne da ponude adekvatne linije sa dugim rokovima, povoljnom cenom i eventualnim grant komponentama. Takođe je izuzetno važna i podrška Narodne banke Srbije kako bi se ovakvi projekti prepoznali kao strateški važni i u skladu sa tim drugačije vrednovala sredstva obezbeđenja i neophodna rezervisanja.

    U prvom investicionom ciklusu smo imali kvotu, „feed in“ tarifu, potpisan PPA i zagarantovan otkup električne energije od strane EPS. Takvi projekti su bili vrlo poželjni za finansiranje. Šta će biti novi kriterijumi za bankabilnost projekata i kredibilnost investitora kada počnu aukcije?

    Svakako da je prethodni zakonski okvir pružao osnov za relativno laku evaluaciju rizika, što je za nas kao većinske finansijere projekata veoma važno. Nove okolnosti ne znače da je tu evaluaciju nemoguće izvršiti, smo će ona biti kompleksnija i zahtevaće više truda. Svakako da nam je bez obzira na način kako će se obezbeđivati prihod, iskustvo i sposobnost investitora da integriše sve učesnike i upravlja realizacijom ovako kompleksnih projekata biti jedan od osnovnih uslova za učešće u projektu. Pored toga, kao i do sada, bitno će nam biti da tehnologija koja se koristi bude dokazana u praksi i da dolazi od reputabilnih i proverenih dobavljača. Proces analize projekata se neće puno razlikovati od ranijeg pristupa. Faktički jedina, iako naravno jako bitna promena će biti u tome kako računati otkupnu cenu. Ali se ostali parametri sagledavanja projekata neće menjati. Analiziraće se tehnička strana projekata, projektovana proizvodnja, uticaj na prirodno i socijalno okruženje, dokumentacija i poštovanje pravnog okvira. To znači da projekti i dalje moraju da budu razvijeni u dovoljnoj meri.

    Da li Erste Banka podržava još neke aktivnosti koji doprinose dostizanju ciljeva održivog razvoja i ugljenične neutralnosti, a da se ne tiču samo OIE? Npr, projekti energetske efikasnosti.

    Prema istraživanju naših kolega iz Erste Grupe, trenutno 75% svih zgrada u EU nije energetski efikasno – troše 40% ukupne potrošnje struje i emituju 36% gasova sa efektom staklene bašte. Za postizanje cilja neto smanjenja emisija za 55% odsto do 2030. godine potrebno je udvostručiti stopu energetskog renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hlađenja koji su odgovorni za oko 80% potrošnje energije. Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja. S druge strane, podaci za Zapadni Balkan su još alarmantiniji, jer se procenjuje da domaćinstva troše oko tri puta više energije od evropskih zemalja. Kada je o Srbiji reč, podaci pokazuju da čak oko 300.000 kuća nema ni termoizolaciju i troši četiri do pet puta više energije nego domaćinstva u Evropskoj uniji. Svesni ovog problema, već nekoliko godina unazad, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promovišemo energetsku efikasnost u domaćinstvima. Nedavno smo potpisali drugu po redu kreditnu liniju obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih građanima za ulaganje u poboljšanje energetske efikasnosti. Naši prošlogodišnji podaci ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite. Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci. Građani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u Vranju, Zrenjaninu i Somboru.

    Takođe bih istakao da smo do sada investirali preko 20 miliona evra u projekte energetske efikasnosti poput zamene javne rasvete ili konverzije sistema grejanja, sa mazuta na biomasu ili prirodni gas.