Potencijal i izazovi učešća dijaspore u ekonomskom razvoju Srbije

    0

    U okviru trećeg multi-akterskog dijaloga “Značaj uključivanja dijaspore u ekonomski razvoj Srbije”, održanog u Beogradu, predstavnici relevantnih institucija razgovarali su o upravljanju i razvoju politika u oblasti ekonomskih migracija, saradnji i sistemu koordinacije sa dijasporom, izazovima i potencijalima u učešću dijaspore u ekonomskom razvoju Srbije, kao i o vidljivosti podsticajnih programa i subvencija.

    Treći multi-akterski dijalog je organizovan u okviru globalnog programa „Migracije i dijaspora“. Program je podržan od strane nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a u Srbiji ga sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije Republike Srbije.

    Mirko Janić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Vlade Republike Srbije, napomenuo je da je cilj trećeg multi-akterskog dijaloga dodatno promovisanje i unapređenje razumevanja novousvojenih javnih dokumenata u oblasti ekonomskih migracija.

    „Akcioni plan je donet u cilju realizacije opštih i posebnih ciljeva utvrđenih Strategijom o ekonomskim migracijama Republike Srbije. Saradnja u oblasti ekonomskih migracija je od ključnog značaja za postizanje boljeg privrednog i društvenog ambijenta, kojim će se usporiti odlazak radno sposobnog stanovništva, ojačati veze sa dijasporom, podstaknuti povratak i cirkularne migracije, ali i privući strani državljani različitih obrazovnih profila, čemu globalni projekat „Migracije i dijaspora“ doprinosi“, rekao je Janić.

    Prethodna dva multi-akterska dijaloga, kao deo aktivnosti u okviru Strategije o ekonomskim migracijama   Republike Srbije za period 2021 – 2027, i Akcionog plana za implementaciju Strategije,  za period 2021 – 2023 bili su posvećeni praćenju i unapređenju kvaliteta podataka o spoljnim migracijama i skretanju pažnje na značaj kvalitativnih istraživanja i procesa planiranja i sprovođenja različitih modela cirkularnih i povratnih migracija.

    Akcioni plan za sprovođenje Strategije o ekonomskim migracijama predviđa aktivnosti direktno usmerene na učešće dijaspore u ekonomskom razvoju Srbije, sa posebnim naglaskom na lokalni razvoj.

    Jovana Stamenković, projektna menadžerka GIZ-a istakla je važnost usvajanja strateškog okvira, čime su se stekli uslovi da se o učešću dijaspore i značaju njenog uključivanja u ekonomski i društveni razvoj Srbije intenzivnije diskutuje.

    „Egzaktni podaci o srpskoj dijapori su nepozanica, ali je procena da postoji do 5 miliona pripadnika srpske dijaspore van granica naše zemlje, a to je potencijal koji treba iskoristiti. Kada pričamo o ovoj temi, neke od prvih asocijacija na istu su doznake i materijalna ulaganja. Procene su i da su doznake u prethodnoj deceniji činile čak 15 % udela BDP-a. Pored toga, doprinos dijaspore ogleda se i u nematerijalnim ulaganjima, transferom znanja i veština stečenih u inostranstvu, kao i u očuvanju kulturnog identiteta izvan Srbije. Zbog toga je kontinuiran dijalog sa dijasporom od izuzetnog značaja, u okviru kog će zemlja porekla – Srbija, a i svi pripadnici van njenih granica moći da pronađu zajednički interes“.

    Na događaju su učestvovali predstavnici/ce Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva spoljnih poslova, Ministarstva privrede, Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Republičk zavodaa za statistiku, Komesarijta za izbeglice i migracije, Nacionalne služba za zapošljavanje, Privredne komore Srbije, kao i predstavnici/ce lokalnih samouprava, organizacija civilnog društva, akademskih zajednica, zatim pripadnici/ce dijaspore i organizacija iz dijaspore, kao i drugih međunarodnih organizacija. Skup je, takođe, bio prilika za razmenu iskustava nacionalnih partnera, stručnjaka iz državnih institucija, koju su stekli zvanje „specijalista za kolektivno liderstvo “.