Postoji li rizik od sukoba? Priča o posledicama migrantske krize na granici Poljske i Belorusije

0
(Leonid Shcheglov/BelTA via AP)

Litvanija, Estonija i Poljska su iskoristile novu migrantsku krizu da najave da će se pozvati na član 4 povelje NATO-a koji predviđa konsultacije kada postoji briga za opasnost od bezbednosnih rizika kojima je izložena neka od članica saveza. To je saopštio poljski premijer 14. novembra, što još jednom pokazuje da se ove zemlje više oslanjaju na Vašington i na vojni odgovor nego na Brisel i diplomatiju kada su u pitanju Rusija i njeni saveznici. Lukašenko sa svoje strane traži da se na belorusku granicu postave ruske rakete čiji je domet 500 km, što ne deluje ozbiljno kao ni pretnja da neće isporučivati ruski gas koji ide preko beloruske teritorije za Evropsku uniju. Putinove izjave proteklih dana idu u pravcu smirivanja tenzija, što je i smisao poruke šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja da se „stvari vraćaju pod kontrolu”. 

Zahtev Litvanije, Poljske i deset drugih zemalja Evropske unije Briselu da „prilagodi postojeći pravni okvir novoj stvarnosti” govori, međutim, da bi praksa nehumanog tretmana izbeglica mogla da se legalizuje, pa tako i poveća njihova zloupotreba od strane krijumčara i rizik od spoljnih političkih pritisaka na Evropsku uniju. Primeri surovosti granične policije i obalskih straža na Mediteranu sve su brojniji. Grčki obalski stražari, prema izjavama svedoka, bacaju migrante u more, dok hrvatski graničari tuku i deportuju izbeglice nazad u Bosnu i Hercegovinu. Libijska pogranična policija koja se obučavala u Evropskoj uniji presreće brodove sa migrantima i šalje ih u centre za detenciju koji su zapravo zatvori u kojima su izloženi najgorim mučenjima.

“Mi nismo Belorusija, naš pristup je human, a ne surov”, izjavila je evropska komesarka za unutrašnja pitanja Ilva Johanson, članica švedskih socijaldemokrata koja je početkom oktobra tražila da se istraži nasilje prema migrantima u Hrvatskoj i Grčkoj, komentarišući da su izveštaji koji o tome svedoče „šokantni” i da ukazuju na „neku vrstu orkestriranog nasilja” i zloupotrebu evropskih fondova. Najveću surovost su pokazale upravo evropske države, što je i glavni uzrok humanitarnih kriza na granicama Evropske unije u kojima se izbeglice i migranti tretiraju kao otpadnici.

Deo teksta objavljenog u aktuelnom broju Nedeljnika, koji je u prodaji od četvrtka, 18. novembra