Posledica iskustva pandmije: Generacijski jaz i druge podele unutar EU…

0
Christoph Schmidt / AFP / Profimedia

(Beta) – Veliki generacijski jaz, promenjen stav prema politici i ulozi države, kao i osećaj manjka slobode i nejednakosti koji se pojavio kao posledica iskustva pandemije koronavirusa mogli bi preoblikovati evropsku politiku, pokazalo je novo istraživanje Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR), koje se temelji na anketama sprovedenim u 12 zemalja Evropske unije (EU).

Kako danas prenosi Radio slobodna Evropa (RSE), radikalno različita iskustva pandemije koronavirusa stvorila su otrovne geografske, generacijske i društvene podele širom Evrope koje bi mogle dramatično uticati na politiku kontinenta u godinama koje dolaze, piše Gardijan (The Guardian), ukazujući na studiju Evropskog saveta za spoljne odnose objavljenu 1. septembra.

Studija tink-tenka sa sedištem u Briselu, temeljena na istraživanju javnog mnjenja u 12 država Evropske unije koje je u posljednjih 18 meseci ispitivalo različite efekte pandemije na regione, starosne skupine i pojedince u EU, pokazuje “priču o dve pandemije i dve Evrope”.

Iako je 54 odsto Evropljana reklo da nije ozbiljno pogođeno pandemijom, brojka je, naglašava Gardijan, prikrila velike razlike, pri čemu je većina u južnoj i istočnoj Evropi izvestila o značajnim ličnim izazovima, dok su oni u severnoj i zapadnoj Evropi to posmatrali kao “sportski događaj”.

Ukupno 72 odsto ispitanika u Danskoj, 65 odsto u Njemačkoj, 64 u Francuskoj i 63 odsto u Holandiji reklo je da im pandemija koronavirusa nije uzrokovala značajne nevolje u poslednjih 18 meseci.

Međutim, te su brojke drastično drugačije u zemljama istočne i južne Evrope, gde je većina u Mađarskoj (65 odsto), Španiji (64 odsto), Portugalu i Poljskoj (61 odsto), Bugarskoj (59) i Italiji ( 51 odsto) istakla suprotno.

Podaci su takođe otkrili upečatljivu podelu između ljudi koji su pandemiju doživeli kao zdravstvenu krizu, od kojih je većina imala poverenja u motive svoje vlade, i onih koji su to doživeli više kao ekonomsku katastrofu i koji su generalno bili manje poverljivi i sumnjičaviji prema vladi.

Anketom su, dodaje Gardijan, identifikovane i dve druge podele – snažan generacijski jaz i pitanje koje se odnosi na ideju slobode.

Osim podatka da je pandemija kreirala potencijalno dugotrajne podele širom EU, činjenica da se većina Evropljana oseća manje slobodnim u odnosu na prethodne godine mogla bi imati velike posledice za politiku širom Starog kontinenta – na šta upozorava istraživanje ECFR-a, ističe Juronjuz.

Od 16.200 anketiranih u 12 država članica EU, samo 22 odsto ispitanika reklo je da se oseća slobodno, u odnosu na 64 odsto prije pandemije. Veliki broj Evropljana – 27 odsto – kaže da se posle pandemije ne osećaju slobodnim, u odnosu na sedam odsto od prije dve godine, ukazuje studija.

Prema istraživanju, samo jedan od deset Nemaca sada kaže da se oseća slobodno za razliku od 2019. kada je to izjavilo 69 odsto Nemaca.

Gubitak slobode posebno se oseća u Austriji i Holandiji gde je udeo ljudi koji se osećaju slobodnim pao u poslednje dve godine za više od 60 odsto, na 15 odnosno 19 odsto.

U međuvremenu, dodaje evropski televizijski kanal, najveći udeo ljudi koji se trenutno osećaju slobodno nalazi se u Mađarskoj (41 odsto) i Španiji (38 odsto).

Međutim, samo 48 odsto Španaca osećalo se slobodno pre dve godine, a 68 odsto u Mađarskoj.

U Francuskoj, dodaje Juronjuz, pandemija je podstakla “upečatljive promene političke filozofije” u nekim od najvažnijih stranaka.

Pristalice centrističke orijentacije predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), na primer, sada će verovatnije podržati visoko intervencionističku državnu politiku.

Međutim, pristalice Marin Le Pen, liderke krajnje desničarske stranke Nacionalno okupljanje koja je često pozivala na jaču državu, sada “žele da se njihova stranka predstavi kao tribun slobode protiv represivne moći države u vreme pandemije”.

Budući da su mladi sve više ljuti što su “žrtvovali” svoju budućnost, pandemijska ograničenja ostavila su duboko podeljeni kontinent na ivicu sukoba novog doba, ukazuje londonski list Tajms (The Times), navodeći da novi izveštaj ECFR-a pokazuje da bi toksične posledice pandemije mogle oblikovati evropsku politiku definisanu gnevom mlađe generacije.

Evropa je rascepkana dubokim skrivenim podelama i ožiljcima od pandemije koji prete da dovedu do sukoba između starih i mladih u predstojećim godinama, smatra ECFR, navodeći da je podela na mlade i stare najočiglednija, s tim da većina ljudi mlađih od 30 godina sebe vidi kao “velike žrtve” krize.

Gotovo dve trećine, 64 odsto, ljudi starijih od 60 godina kaže da nisu iskusili nikakve lične posledice kovida. To pada na 43 odsto među mlađim od 30 godina, a 57 odsto direktno je pogođeno pandemijom.

Generacijski jaz koji bi, ističe Tajms, mogao najaviti nove međugeneracijske političke preokrete slične pobuni posleratne mladeži, postaje najjasniji s pitanjem ko je kriv za pandemiju.

Rastuće nepoverenje i skepticizam prema vlasti prevladavaju jer pandemija narušava poverenje mladih u politički sistem što bi moglo imati dugoročne posledice za budućnost, zaključuje se u izveštaju.