Pošaljite poruku starom prijatelju. Biće zahvalniji nego što vi to očekujete, pokazuje studija

0
Beta/(AP Photo/Darko Vojinovic)

Svima nam se dešavalo: sediš, poigravaš se idejom da starom prijatelju pošalješ neočekivanu poruku, ali brineš da bi poruka iz vedra neba mogla da izgleda čudno, nametljivo ili jednostavno nepoželjno. Međutim, istraživanja pokazuju da su takvi strahovi neosnovani, pri čemu su oni na strani primaoca često mnogo zahvalniji nego što pošiljalac može da očekuje.

Štaviše, studija sugeriše da što je veće iznenađenje poruka ili mali poklon, to primalac oseća veću zahvalnost.

“Mnogi ljudi su izgubili kontakt sa drugima u svojim životima, uključujući mnoge prijatelje. Uprkos želji da se ponovo povežu, mislim da mnogi ljudi oklevaju da to urade”, rekla je dr Pegi Liu sa Univerziteta u Pitsburgu, vodeći autor istraživanja. “Ovi nalazi ukazuju na to da bi njihova oklevanja mogla biti greška, jer će drugi verovatno ceniti da se dođe do njih mnogo više nego što ljudi misle”, piše Gardijan.

Liu je rekao da je tim započeo svoje istraživanje jer su smatrali da mnogi ljudi sve više gube kontakt jedni s drugima.

“Pitali smo se zašto”, rekla je ona.

Pišući u Journal of Personality and Social Psychology, Liu i njene kolege izveštavaju o tome kako su istražili stvar sprovodeći niz eksperimenata, zasnovanih na hipotetičkim i stvarnim scenarijima, koji su uključivali više od 5.900 učesnika.

U jednom eksperimentu, 54 učesnika je napisalo belešku kolegi sa studija sa kojim neko vreme nisu bili u kontaktu. Ovu belešku su istraživači poslali e-poštom, i zamolili i pisca i primaoca da naznače koliko smatraju da je poruka cenjena. Rezultati pokazuju da su pošiljaoci u proseku ocenili zahvalnost primaoca sa 5,57 na skali od sedam poena, dok su sami primaoci ocenili svoju zahvalnost sa 6,17.

Ovaj i drugi eksperimenti otkrili da ih ljudi koji primaju poruke cene znatno više nego što pošiljalac obično očekuje.

“Jedan od razloga zbog kojih dolazi do ovog potcenjivanja zahvalnosti je taj što ljudi koji razmišljaju o tome da se obrate ne razmišljaju o tome koliko bi drugi bili pozitivno iznenađeni kada bi im se obratili”, rekla je Liu. Ali pitanja ostaju.

“Iako pokazujemo da ljudi obično potcenjuju koliko drugi cene da se dođe do njih, ostaje otvoreno pitanje kako zapravo možemo podstaći ljude da više dopru do drugih”, rekla je ona.

Stiven Rajher, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu Sent Endruz, koji nije bio uključen u rad, rekao je da rezultati imaju smisla.

“Dosledno se pokazalo da je osećaj povezanosti sa drugima dobar za naše fizičko i mentalno zdravlje. Zaista, postoji potpuno nova literatura o onome što se zove ‘socijalni lek’ koja pokazuje da takve veze mogu biti izuzetno efikasne u svemu u zaštiti od depresije i održavanju kognitivnih sposobnosti kod starih do oporavka od srčanog udara”, rekao je on.

Rajher je ukazao da je Kovid podvukao potrebu da se pomogne ljudima da se povežu.

“Ako nas je pandemija nečemu naučila, to je da imamo pandemiju usamljenosti koja nanosi ogromnu štetu i moramo hitno da je rešimo kao pitanje javnog zdravlja, rekao je on. “Pronalaženje načina za povezivanje ljudi mora biti prioritet”.