Porodične tragedije, omiljeni potpredsednik i uspeh u 78. godini života: Priča o Džou Bajdenu, novom predsedniku SAD

0
Profimedia

Predsednička trka u Sjedinjenim Američkim Državam je završena – makar ova prva tura brojanja glasova – i ako ne bude velikih promena novi stanovnik Bele kuće biće Džo Bajden.

Bajden je uspeo da preokrene situaciju u nekoliko saveznih država, a najvažniju pobedu odneo je u svojoj Pensilvaniji, što je dovelo do toga da ubedljivom pobedom dođe do mesta predsednika Sjedinjenih Država.

On je više puta pokušavao da osvoji demokratsku nominaciju i kandiduje se za predsednika, jednom ga je sprečio skandal, jednom se povukao a zatim ga je Obama pozvao da zajedno rade, da bi tek poslednji pokušaj urodio plodom.

Rođen je u Skrentonu 1942. godine, u Pensilvaniji državi oko koje se i ovoga puta vodila velika borba. Za dve nedelje, proslaviće tako, kao novi predsednik, svoj 78. rođendan.

Bogatstvo koje je imao njegov otac izgubljeno je u periodu kada je Džozef bio mali, pa su mu prva sećanja na detinjstvo život kod roditelja njegove majke, u Delaveru. Tu je igrao i američki fudbal, tu se školovao, a što kaže pesma, tu i zavoleo.

Oženio se 1966. godine, a tih prvih godina, radeći za jednu advokatsku kancelariju u Vilmingtonu, kako je kasnije priznao, “smatrao je sebe republikancem”.

Ipak, govoreći o tom periodu, tvrdi da ga je od republikanaca odbio njihov “tvrd, rasistički stav”, te je na izborima 1972. godine za predstavnika u Senatu predstavljao Demokratsku partiju i do nogu potukao republikanca Kejleba Bogsa. Nije uložio gotovo nikakav novac u kampanju, ali je svojim stavovima o povlačenju iz Vijetnama, zdravstvenoj zaštiti, pravičnijem oporezivanju, preokrenuo trku i postao senator.

Te godine, dogodila mu se i velika porodična tragedija. U saobraćajnoj nesreći život su izubile njegova supruga i ćerka, a sinovi su teško povređeni. Posle tri godine ponovo se oženio, što mu je, kako je sam ispričao, olakšalo putovanja i “život na daljinu”, između Vašingtona i Delavera.

Od početka svoje karijere u Senatu bio je primećen, pa ga je Tajm stavio na listu “200 lica budućnosti”. Bavio se kontrolom prodaje oružja i pokušavao da ponudi predloge kojim bi zloupotreba slobodne trgovine oružjem bila redukovana.

A onda je nakon punih 15 godina u Senatu odlučio da je pravo vreme da se kandiduje za demokratsku nominaciju za predsedničke izbore 1988. godine. Bio je jedan od najmlađih i najperspektivnijih kandidata, a i ankete su mu davale velike šanse sve dok nije utvrđeno da je plagirao govor britanskog laburiste Nila Kinoka.

Uz još nekoliko sitnih skandala, njegova kandidatura je propala, a u februaru 1988. godine imao je operaciju na mozgu koja ga je na više od pola godine odvojila od političkog života.

U narednom periodu bio je deo Komiteta za pravosuđe u Senatu, a 1994. godine donet je Zakon o zločinu poznatiji i kao “Klintonov Zakon o Zločinu” ili “Bajdenov Zakon o zločinu” kojim je detaljno predviđeno kako bi trebalo da se sprovodi kontrola i suzbije kriminal u SAD.

Deo Komiteta za međunarodne odnose postao je 1997. godine, ali se za međunarodna pitanja interesovao i ranije. Posebnu pažnju privukli su mu ratovi u bivšoj Jugoslaviji – prvo rat u Hrvatskoj, a zatim i rat u Bosni i Hercegovini kada se zalagao za ukidanje embarga na nabavku oružja za bosanske muslimane. Sastajao se sa Miloševićem, aktivno govorio o ratovima na Balkanu u SAD, podržavao je i vojnu intervenciju američkih snaga u Avganistanu, Sadama Huseina označio najvećom opasnošću za nacionalnu bezbednost SAD…

Posle nekoliko godina, ponovo se kandidovao za demokratsku nominaciju za predsedničke izbore 2008. godine, ali je odlučio da se povuče jer je prepoznao da Obama ima mnogo već šanse. Međutim, Obama ga je nakon povlačenja pozvao da mu se pridruži i Bajden je postao potpredsednik.

Obama je za njega jednom prilikom rekao da je “kao košarkaš čiji se učinak i veliki rad ne vide u statističkim kolonama”, ali da je njegov doprinos ogroman. Bavio se ekonomskim pitanjima, ali i pitanjima slobodne trgovine oružjem, pa je tako napravio pun krug u svojoj političkoj karijeri.

Dva puta je kao potpredsednik bio u Beogradu. Pred sam kraj svog madata posetio je Srbiju, gde je u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem rekao da mu je žao zbog civilnih žrtava tokom NATO bombardovanja.

Nakon što je Obama napustio Belu kuću Bajden je na Univerzitetu u Pensilvaniji držao predavanja u vezi sa politikom i međunarodnim odnosima.

A onda je odlučio da još jednom okuša sreću. Kandidovao se za demokratsku nominaciju, a prvi prajmarisi nisu pokazali da ima velike šanse. Ipak, nakon toga, njegove šanse počinju da rastu, a njegovi protiv kandidati se jedan po jedan povlače iz trke. Poslednji je to uradio Berni Sanders koji je rekao da je cilj svakog Amerikanca da se državi vrati sistem i da će on zbog toga podržati svog kolegu.

Bajden mu je rekao da će na oporavku države raditi zajedno, da će mu biti potrebna Sandersova pomoć, a činjenica je da je pred “ujka Džoom” veliki posao. Njegov zadatak je, kako kažu analitičari, da američki sistem ponovo učini velikim, za razliku od njegovog prethodnika koji je ispunio obećanje da će da “uništi sistem”, sve govoreći o tome da želi da učini “Ameriku ponovo velikom”.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500