“Poraz Rusije u Ukrajini bi mogao da spase Tajvan”: Bajdenov savetnik o novoj eri geopolitike

0
EPA-EFE/Yuri Gripas / POOL world rights

Džejk Saliven, savetnik američkog predsednika Džozefa Bajdena zaduženog za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država, kaže da bi poraz Rusije u Ukrajini mogao da “pomogne Tajvanu”. Između ostalog, on je u intervjuu za Atlantik govorio i o tome kako je plan ruskog predsednika Vladimira Putina o invaziji na Ukrajinu “pošao naopako”, kako je protekao Bajdenov sastanak sa saudijskim prestolonaslednikom, a osvrnuo se i na predstojeću godišnjicu povlačenja američkih vojnika iz Avganistana i posledice tog događaja.

Saliven smatra da bi zvanični Peking mogao da nauči na primeru Rusije i rata u Ukrajini. Kaže da Kina, posmatrajući “nesposobnost Moskve da osvoji Ukrajinu”, možda bude oklevala sa napadom na Tajvan.

“Nadam se da razmišljanju u tom pravcu, tako da kažu: ‘Hej, možda bi trebalo da potpuno preispitamo naše ciljeve (aludirajući na potencijalni napad na Tajvan). Ali, možda razmišljaju i u pravcu: ‘Kako da to izvedemo bolje od Rusa?'”

Kako ističe, njegov posao je da razmišlja o percepcijama drugih velikih igrača, ali je primetio da se ruska nesnađenost na tlu Ukrajine odražava i na Zapad.

“Rusija nije bila u stanju da postigne osnovne strateške ciljeve koje je postavio predsednik (Vladimir) Putin, a to su zauzimanje Kijeva i okončanje postojanje Ukrajine kao nezavisne države. Ukrajinci su dobili bitku za Kijev, uzvratili su u Harkovu, sprečili su zauzimanje Odese… Omeli su ruske napore da u potpunosti spoje teritorije na jugu i istoku zemlje. A sada se nalazimo u okolnostima u kojima se Rusija suočava sa značajnim poteškoćama”, kaže Saliven.

Saliven kaže da je američka obaveštajna zajednica odradila maestralan posao u otkrivanju, opisivanju i previđanju ruskih planova. Ipak, dodaje i da je procena američkih obaveštajaca bila da će Rusija biti značajno sposobnija i znatno uspešnija na bojnom polju, zauzimajući daleko veći deo teritorije.

“Jaz između njihove sposobnosti i Putinovih ciljeva rastao je svakim mesecom. I ovo je zasluga za hrabrost i veštinu ukrajinske vojske, otpornost ukrajinskog naroda, rukovodstva ukrajinskog predsednika i onih oko njega koji su podstakli međunarodnu podršku u prvim nedeljama i mesecima rata… Činjenica je i da smo obezbedili ogromnu količinu sofisticiranog naoružanja i obuku o tom naoružanju kako bismo Ukrajini dali sposobnost da postigne te vojne uspehe protiv ruske vojske”, rekao je Saliven.

Kaže da je “cilj Amerike nezavisna i suverena Ukrajina, sposobna da odbije svaku buduću rusku agresiju”.

“Naš posao je da Ukrajince postavimo na što čvršće noge na bojnom polju kako bi bili u što čvršćoj poziciji za pregovaračkim stolom. Na kraju će se sve okončati diplomatijom”, kaže Saliven.

Osim toga, Saliven napominje da postoje još dva cilja.

“Prvo, da osiguramo da Putin bude u zastoju u svom cilju da oslabi i podeli Zapad. I u tom kontekstu, verujem da je on do sada izazvao upravo suprotno od onoga što je tražio, a to je svrsishodniji, ujedinjeniji, odlučniji i sposobniji NATO pakt, nego u bilo kom trenutku u skorijoj istoriji. I drugo, naš strateški cilj je da obezbedimo da ruska invazija na Ukrajinu ne bude strateški uspeh za Putina. To znači i njegove neostvarene ciljeve u Ukrajini i dugoročnu cena za njegovu moć na nacionalnom nivou jer je to onda i lekcija drugim potencijalnima agresorima”, kaže Saliven.

Savetnik za nacionalnu bezbednost SAD predviđa i američku globalnu ulogu nakon okončanja rata u Ukrajini.

“Imamo puno izazova kod kuće i dosta izazova u inostranstvu, ali osnovni atributi i kapacitet SAD, naša vrednost u svetu, velika je i danas i biće velika i za deset godine. Ja zaista verujem u to… I jedna od posledica sukoba Rusija-Ukrajina za spoljnu politiku SAD jeste i ta da su SAD postaviljene da vode zapadni savez u evroatlantskom regionu, ali da je situacija imala i globalni odjek. Sada svi gledaju šta rade SAD, G7, NATO”, zaključuje Saliven.

Tajvan

Pitanje koje se postavlja, u smislu snabdevanja Ukrajine oružjem neophodnim za njenu odbranu, jeste i da SAD takođe pokušavaju da Tajvanu dodele iste vrste oružja. Saliven smatra da su pitanja osiguranja američke odbrambene industrijske baze, te odbrambena industrijske baze njenih saveznika – u Ukrajini, pa i na Tajvanu – deo dugoročnih planova kako bi osigurali održavanje odgovarajućeg nivoa odvraćanja.

“To će zahtevati povećana ulaganja, povećan razvoj radne snage, veći naglasak na lancima snabdevanja, kako bi se osiguralo da komponente ne budu ‘kanibalizovane’ i da se svi potrebni tipovi sistema, posebno municija, stvaraju u dovoljnom broju”, kaže Saliven.

On smatra da postoje određena preklapanja između sistema za Ukrajinu i sistema za Tajvan, ali da postoje i neke velike razlike jer bi priroda nepredviđene situacije između kopnenog rata u Evropi i potencijalnog nepredviđenog događaja preko Tajvanskog moreuza bila sasvim drugačija

“Mnogo ljudi priča o tome da li Kina uči lekcije iz Ukrajine… Naravno da uče. Ali i Tajvan uči iz iskustva Ukrajinaca – o mobilizaciji građana i teritorijalnoj odbrani, o informacionom ratu i pripremi za potencijlano nepredviđenu situaciju”, kaže Saliven.

Saliven upoređuje situaciju između Rusije i Ukrajine sa okolnostima Kine i Tajvana.

“Možemo da vidimo šta je Rusija uradila u Ukrajini – mnogo veća vojska i zemlja krenula je na mnogo manjeg suseda sa mnogo manjom vojskom, a ipak nije postigla svoje ciljeve. Nije nikada jednostavno preslikati situacije sa jednog dela sveta na drugi, ali mislim da bi pobeda Ukrajine imala uticaja na sposobnost da efikasno odvraćamo druge na drugim mestima”, kaže Saliven.

Saudijska Arabija

Osvrnuvši se na nedavno i kontroverzno Bajdenovo putovanje u Saudijsku Arabiju na sastanak sa saudijskim prestolonaslednikom princom Mohamedom bin Salmanom, Saliven je prokomentarisao i činjenicu da je Bajden ranije Saudijsku Arabiju nazvao “državom parijom” – termin koji se odnosi na zemlje koje se ne ponašaju u skladu sa međunarodnim pravom i koje, uobičajeno, predsednici SAD-a ne posećuju – a sada je ipak otišao u posetu.

“On je to rekao u jednoj debati 2019, a sada je jul 2022. Mnogo toga se dogodilo u međuvremenu. Kada je stupio na dužnost, Bajden je doneo fundamentalnu i stratešku odluku da ćemo ponovo preispitati, ali ne i raskinuti, odnose sa Saudijskom Arabijom. Da, to svakako znači poništavanje politike ‘blanko čekova’ koju je praktikovala prethodna administracija. Odnosno, to znači prekid naoružavanja Saudijske Arabije i to znači najduži period mira koji smo videli u Jemenu u poslednjih sedam godina. Pre godinu dana smo o Jemenu govorili kao o najgoroj humanitarnoj katastrofi na planeti, sa hiljadama civila koji su umrli od nasilja i gladi, a sada smo imali tri ili četiri meseca krhkog, ali stvarnog, prekida neprijateljstava. Takođe, Bajden je osigurao da ljudska prava budu ključni deo dnevnog reda sastanka sa prestolonaslednikom, a ujedno je pokrenuo pitanje ubistva Džamala Kašogija”, priča Saliven.

Bajdenov savetnik za nacionlanu bezbednost smatra da, ukoliko se pogledaju strateški ciljevi na Bliskom istoku u vezi sa stabilnošću i mirom – bilo da se radi o Jemenu, Iraku, Izraelu ili Siriji; bilo da se radi o slobodnom protoku energije i dovoljnim zalihama energije za zaštitu globalne ekonomije – saradnja sa Saudijskom Arabijom jeste korektna.

“Za nas postoji stvarna obaveza da radimo zajedno na ovim pitanjima, ali neću da pričam o tome čisto pozitivnu priču, jer imamo stvarnu i duboku zabrinutost u vezi sa postupcima u prošlosti koju je Bajden direktno izneo prestolonasledniku”, kaže Saliven.

Avganistan

U članku za Atlantik iz 2019. Saliven je pisao da je “svrha američke spoljne politike da brani i štiti američki način života“. U kontekstu povlačenja američke vojske iz Avganistana 20221. godine – i posledično zatvaranja škola za devojčice, potiskivanja prava žena – Saliven kaže da su odluke iz Avganistana svakako uticale na njega kao osobu.

“Kada vidim zatvaranje škola za devojčice, pomislim da je to užasna stvar… I gledanje slika povlačenja je očigledno bilo bolno i teško. Ali verujem da predsednikov fundamentalni sud – a to je da posle 20 godina rata u Avganistanu gubitak života naših vojnika u borbi sa talibanima nije opravdan – na mestu. Moralo je doći do kraja”, kaže Saliven.

On uključuje da američka spoljna politika ima alate na osnovu kojih deluje, ali da to ne znači da upseva u svakom slučaju.

“I očigledno je da situacija u Avganistanu, posebno kada je reč o pitanjima kao što je mogućnost da devojčice idu u školu, nije onakva kakva želimo da bude. Ali na kraju dana, predsednikov stav je bio da ne možemo ostati u ratu na neodređeno vreme u pokušaju da zadržimo kontrolu nad Kabulom i druge značajnim gradovima u toj zemlji”, kaže Saliven.