Ponoš o novom pokretu: “Nećemo biti deo rijalitija na opozicionoj sceni”

2
Fotografija: Igor Pavićević

(Beta) – Predsednički kandidat na aprilskim izborima Zdravko Ponoš ocenio je danas da će pokret koji pokreće uspeti u nameri da “ne bude deo rijalitija” na opozicionoj sceni, a da će gradjanima koji su protiv režima dati mogućnost izbora.

Ponoš je za Televiziju N1 rekao da se opoziciona scena dobrim delom doživljava kao rijaliti program, koji, kako je rekao, odvlači pažnju javnosti od nekih suštinskih problema.

Smatra da to sigurno ne prija opozicionim biračima, koji su, kako je ocenio, rezignirani posle rezultata na aprilskim izborima.

“Nezadovoljstvo stanjem se nije promenilo, ono je postalo verovatno još veće, ali vera da se nešto može promeniti u dogledno vreme, to je opalo posle izbora, nešto zbog rezultata, nešto zbog odnosa, nešto zbog rasprava koje su usledile posle”, rekao je on.

Naglasio je da gradjanima, koji su protiv režima, treba dati mogućnost izbora i ocenio da to može da se uradi novom političkom opcijom, “a ne učešćem u raspravi unutar postojećeg formata i rešavanjem nerešenih odnosa iz vremena kada su lideri bili u istoj stranci”.

Upitan da li je sastanak lidera SSP i SNS Dragana Đilasa i Aleksandra Vučića doneo korist, ili je doprineo razdorima u opoziciji, on je odgovorio da je još rano da se utvrdi da li ima koristi i da će vreme pokazati da li je ima.

“A da li je to bilo iskorišćeno za dodatne razdore u opoziciji – jeste. Mislim da je bilo nevešto urađeno i na način koji nije pomogao u tom momentu, ali mislim da je pre toga postojalo dovoljno eksplozivne smese da dođe do onoga što se desilo”, rekao je on.

Još je rekao da je tu bilo nezadovoljstva i animoziteta i pre i u toku izborne kampanje, verovatno i ranije i dodao da je onda “sve to eksplodiralo”.

Upitan da li je za uvodjenje sankcija Rusiji, Ponoš je odgovario da misli da Srbija treba da radi sve što je vodi ka cilju, odnosno EU.

“Spoljna politika može da nam ubrza ili uspori put ka tome, a u ovom trenutku smo zaglavljeni, ne otvara se nijedan klaster”, rekao je on.

Naveo je da to odgovara Vučićevom režimu, nekim Evropljanima, a jedino ne odgovara gradjanima Srbije.

“Ako nas tamo vodi viši nivo usaglašenosti sa EU, a mislim da nas vodi, onda i u tom odnosu prema sukobuu Ukrajini i to treba da usaglasimo, a to onda podrazumeva verovatno jedan nivo sankcija”, rekao je Ponoš.

Prema njegovim rečima, Srbija je “šest koraka” iza EU, a nisu ni svi u EU uveli svih šest (paketa sankcija Rusiji).

“Sigurno da treba krenuti sa izvesnim zaostatkom (sa sankcijama) i u oblastima koje nama direktno ne prave štetu”, rekao je on.

Ponoš smatra da dobra diplomatija podrazumeva da se o tome razgovara i sa Rusima.

“Ako stvarno postoji nešto od specijalnih odnosa između Beograda i Moskve, onda bi Moskva, kojoj naše uvodjenje ili neuvođenje sankcija suštinski ništa ne znači, trebalo da ima razumevanja da nama itekako znači”, rekao je Ponoš.

2 KOMENTARA

  1. @Душко
    Поздрављам коментар, помислих да сам луд кад оно и ви видите шта уради Порфирије !
    Е због овог што уради са нашим светињама у Старој Србији
    ( Македонији ) остаће запамћен као тешки издајник , нека му Господ суди !

  2. Господине Понош, нисам за Вас гласао, а и нећу. Али добар савет дати Вам хоћу. Видите, прича о санкцијама Русији служи да Вучић води пропаганду и лаже народ приказајући се као неустрашиви лидер који се одупире целом свету. Свака кукавица о томе сања, па тако и наш председник. Истина је, наравно, сасвим другојачија. Наш председник је као што знате, инсталирао лажну и неквалификовани председницу владе, и многе друге лажњаке на разна кључна места у институцијама Србије. Министарства, Уставни суд, Врховни суд, Скупштина Србије, Управни суд, су пуни и препуни тих Вучићевих имплантата па је тако и у патријаршију успео да инсталира свога патријарха, овог модерног- што слуша Џонија Штулића, који је пре неколило дана извршио издају свештенстава и монаштва СПЦ, а и националних интереса Србије и српског народа дајући аутокефалност непризнатој тзв. МПЦ Охридској патријаршији.
    То је урадио по директној наредби А.В. који је, опет, наређенје добио од служби САД-а, јер је то за САД сто пута важније него придруживање Србије санкцијама против Русије које има више симболичан значај. Давање аутокефалности
    непризнатој тзв. МПЦ Охридској патријаршији је издаја већа од Бриселског споразума и директно понижавање, подсмевање(да не кажем нешто још горе) литија српског народа у Црној Гори. Ово је велики ударац Руској православној цркви и Русији уопште-нож у кичму руским интересима, далеко већи од симболичних санкција. То што Русија и РПЦ ћуте и не кажу јавно шта мисле о Вучићу и његовој Ани Брнабић и партријарху Порфирију је њихова велика грешка. Понижење СПЦ, несрећног патријарха и нашег јадног издатог народа, монаштва и свештенства је кулминирало када се главешина тзв. МПЦ захвалио на томосу Порфирију, али би он да га добије од Вартоломеја. Али, колико чујем то не иде тако лако, јер откуд МПЦ ако не постоји Македонија него само Северна Македонија, а Вартолемеј је Грк, а Грци нису Срби. Све у свему да резимирам. Још једном гадном издајом Вучић је зарад дневно политичких потреба жртвовао СПЦ која сада постаје нешто што тежи ка ништа и што људи у цркви морају решавати хитно, јер права СПЦ нам треба као озеблом сунце. Тиме је купио време и останак на власти постајући кључни амерички човек. Изгледа да европљанима американци то још нису јавили.

Comments are closed.