Poljski hostel “svet”: Priča o izbeglicama u humanitarnoj (ukrajinskoj) krizi

0
EPA-EFE/MIGUEL A. LOPES

“Evgenija, nisu sve izbeglice Jevreji. Čak ni svi Jevreji nisu Jevreji. A mnogi za koje bi rekla da su Jevreji, to nisu. Čak sam poznavao jednog tamnoputog Jevrejina. On je bio veoma usamljen čovek i jedina stvar koju je voleo bila je kineska hrana. Takav je život.”

Ovako je Remark, iz sopstvenog lutalačkog iskustva, opisao izbegličku situaciju nadomak Trijumfalne kapije u osvit Drugog svetskog rata. Novi izbeglički talas već gotovo mesec dana zapljuskuje evropske obale, a prema prognozama koje stižu sa ukrajinskih granica – oseka se ne naslućuje.

Skoro 3,5 miliona ljudi napustilo je Ukrajinu otkako je počela ruska invazija, a taj broj se povećava iz dana u dan. Za razliku od nekih ranijih (ne)prilika, ovoga puta su granice u Evropi ostale otvorene. Velika Britanija je nakon kritika na račun svoje politike izdavanja viza, ipak ubrzala prijem izbeglica iz Ukrajine. Oko 25.000 ljudi uspelo je da se domogne Španije, a u Srbiji je ostalo oko 3.000 onih koji su pobegli od ruskih bombi.

Međutim, najveći teret ove krize iznela je Poljska, u koju je iz komšiluka prešlo oko 2,1 milion ljudi, od kojih je u zemlji ostala gotovo polovina, prema podacima sa Varšavskog univerziteta. Gradonačelnik Varšave Rafal Tšaskovski rekao je da je od početka rata u glavnom gradu Poljske ostalo preko 300.000 ljudi, čime se populacija povećala za 20 odsto. On je izrazio želju za nastavkom pružanja pomoći, ali i upozorio na to da je gradu na Visli neophodna podrška.

Sam pojam izbeglica prilično je širok i unutar njega postoje određena raslojavanja. Kao što ni u vreme nacista nisu svi oni koji su pobegli iz Nemačke bili Jevreji, tako i među kolonama onih koji napuštaju Ukrajinu ima stanovnika drugih zemalja. Njihov položaj je još nezavidniji, a budućnost neizvesnija.

Poljska se i u slučaju izbeglica čiji dokumenti nemaju ukrajinski žig pokazala kao obećana zemlja. U predgrađu Varšave otvoren je hostel čiji hol krasi poster na kom je avganistanskim jezikom napisano – “Zahvalni smo Poljskoj”. Upraviteljka hostela Marijana Osolinska smatra da su ljudi zaboravili na neukrajinske izbeglice i da je zbog toga ovaj hostel i otvoren.

“Imamo ceo svet ovde. Muškarcima je teže da nađu smeštaj, jer ljudi u domove češće primaju majke i decu. Gosti uglavnom dolaze iscrpljeni i ostaju oko tri dana, dok se ne odmore i smisle kakav će im biti sledeći korak.”

Iako do sada nije bilo problema, Osolinska nije želela da se adresa hostela objavi radi sigurnosti gostiju. Razlog su napadi na grupe Afrikanaca, Azijaca i Arapa od strane desničarskih nacionalista koji su prijavljeni u prethodnim nedeljama. 

Većina zemalja izbeglicama služi kao usputno odredište na putu ka zapadu. Problemi nastaju kada se veliki broj ljudi koncentriše na jednoj lokaciji, na kojoj planiraju da ostanu. Jedan od gostiju hostela ne želi da se vraća u rodni “korumpirani Alžir” i nada se da će u Varšavi moći da nađe posao i upiše se na fakultet. Upravo zbog toga je Tšaskovski tražio pomoć od međunarodnih organizacija.

“Mnogima od pridošlica nije potrebno samo sklonište, već sistem koji funkcioniše i unutar kog će moći normalno da žive, a mi sami to ne možemo da im obezbedimo.”

Osnivanje ovog hostela bilo je veoma važno, jer pasoš koji nije ukrajinski često nije dovoljan za dobijanje smeštaja, mada ni njegovo posedovanje nije nikakav garant.

“Nisu sve poljske porodice spremne da prihvate one koji nisu ukrajinskog porekla. Čak su nam došle i dve Romkinje sa decom, koje iako jesu Ukrajinke, ipak nisu mogle da nađu drugi smeštaj”, rekla je volonterka Agnješka Karol.

Veliki broj država, iako neujedinjenih u uvođenju sankcija Rusiji, združeno se odlučilo da pomogne onima koje je rat najviše pogodio, pružajući humanitarnu pomoć u vrednosti od više miliona evra. Konačnim uspostavljanjem humanitarnih koridora očekuje se novi talas izbeglica pred graničnim kontrolama u Evropi. Svako novo jutro bez primirja stvara dodatne probleme ne samo razorenoj Ukrajini već i zemljama u njenom okruženju, a prema poslednjim procenama stručnjaka – kraj rata se ne nazire.

Ovaj tekst je objavljen u novom broju Nedeljnika. Ako želite još ovakvih tekstova, broj 532 možete kupiti na svim kioscima i na Nstore.rs