Šta je starije – strah ili glas? Da li je poveravanje političkog glasa uzrokovano strahom ili se plašljivosti setimo tek pošto damo glas? Da li je baš svaki strah prirodan? Možda je sve što biramo da učinimo – u našoj biti? Možda je upravo strah idealano opravdanje. Ako se uopšte ikome pravdamo.
Šta je starije – zavadi, pa vladaj ili zastraši, pa vladaj? Vladavina strahom poznat je politički žanr. Savršen zločin. Gde je strah, tu je i panika. Gde ima panike, razum je odavno otišao.
Političke kampanje često koriste strah kao mehanizam manevrisanja javnim mnjenjem u vezi sa najrazličitijim pitanjima, ali ova strategija ne utiče na sve podjednako, prema studiji objavljenoj u American Journal of Political Science.
U studiji je korišćen veliki uzorak srodnih ljudi, uključujući: blizance, braću, sestre, roditelje i decu.
Pojedinci su procenjeni na sklonost strahu korišćenjem standardizovanih klinički sprovedenih intervjua. Procenjujući srodne subjekte (ljude), istraživači su mogli da identifikuju uticaje kao što su okruženje i lično iskustvo, ali su takođe otkrili da neki ljudi imaj ugenetsku sklonost za viši nivo osnovnog straha.
Posmatrajući različite načine na koje se strah manifestuje kod pojedinaca i njegovu povezanost sa političkim stavovima, studija je pokazala da oni sa većom genetskom sklonošću da doživljavaju viši nivo socijalnog straha imaju tendenciju da više podržavaju politiku protiv imigracije i politiku segregacije.
Konzervativnost i strah
Istraživanje je rodilo i pitanje – jesu li konzervativniji ljudi uplašeniji? Ili su uplašeni ljudi konzervativniji? Biće da je ovo drugo, prema rečima Ruz MekDermot, koautorke i profesorke političkih nauka na Univerzitetu Braun.
Konzervativni ljudi najradije biraju nepromenljivost. Novine, neizvesnost, nepoznati ljudi i okolina, stvari koje ne razumeju – nisu njihova šoljica čaja. Tako oni više podržavaju politike koje ih neće izmestiti iz njhove zone komfora, te će im pružiti osećaj sigurnosti i mira. Makar i prividno. Prividno, jer nekada je okvir sigurnosti sačinjen samo od onog što nam je poznato, što je deo navike, iako bismo (da se izmestimo samo korak u bilo koju stranu) uvideli klimav tronožac.
Autori ovog istraživanja jasno stavljaju do znanja da je genetsko nasleđe samo jedan faktor koji utiče na političke preferencije. Otkrili su da je obrazovanje podjednako značajno u uticanju na stavove van grupe – visokoobrazovani ljudi su pokazivali više stavove podrške prema spolja. U stvari, obrazovanje je imalo značajan posrednički uticaj na korelaciju između roditeljskog straha i stavova dece van grupe.
Definicija nepoznatog može se pomerati kroz vreme i lokaciju na osnovu iskustva i obrazovanja, a genetski informisana dispozicija straha teško da je trajna ili fiksna.
Potrebno je više istraživanja da bi se procenio uticaj različitih genetskih, bioloških i razvojnih puteva na strah i koji drugi faktori mogu uticati na stavove u skladu sa ovim silama, kako kaže Mekdermot, ali neki zaključci studije su jasni – jedan od osnovnih alata političkih kampanja jeste upravljanje strahom.
I to nam je poznato, zar ne? Od „najteže zime“, do „svakodnevnih pretnji iz Evrope i Amerike“ i „najtežih trenutaka za Srbiju“.
Ovo je samo delić znanja o rukovanju strahom koji znaju i oni koji se time ne bi smeli koristiti, zaključuje Mekdermot. No, ispostavlja se da je vrlo korisna veština. Uplašiš i anesteziraš. A onda se masa boji zime, iako napolju sija sunce. „Tako jedemo suvi hleb, u strahu da će nas tost opeći“.
Tagovi
