“Politika, a ne nauka”: Šta je pozadina suspenzije AstraZenekine vakcine

0
Foto Profimedia

U ponedeljak su Nemačka, Francuska, Italija i Španija su zaustavile administraciju vakcine protiv Covid-19 koju su razvili Univerzitet Oksford i farmaceutska kompanija AstraZeneka. Ove zemlje slede Dansku, Norvešku, Irsku, Holandiju i Tajland, koje su takođe obustavile upotrebu vakcine, koja tek treba da bude odobrena za upotrebu u Sjedinjenim Državama. Navodno, ove suspenzije su usledile zbog slučajeva u kojima je vakcina mogla povećati rizik od zgrušavanja krvi. Ali više stručnjaka kaže da je vakcina sigurna i da suspenzije ometaju napore da se vakcine uvedu širom sveta. Drugi se brinu da se vakcina stavlja na čekanje iz političkih, a ne naučnih razloga. Ovo posebno zabrinjava s obzirom na to da potražnja za vakcinama trenutno nadmašuje ponudu, jer nastavlja da raste broj slučajeva koronavirusa širom Evrope, piše Forbs.

Nekoliko zemalja izvestilo je o mogućem povećanju zgrušavanja krvi kod pacijenata koji su primili vakcinu protiv AstraZeneke. Bilo je 37 takvih izveštaja među 17 miliona ljudi vakcinisanih širom Velike Britanije i EU, ali preliminarni izveštaji ukazuju da je po jedna osoba u Italiji, Austriji i Danskoj umrla zbog krvnih ugrušaka nakon dobijanja vakcine AstraZeneke. Komitet za bezbednost Evropske agencije za medicinu (EMA) upozorava, međutim, da nijedan od tih smrtnih slučajeva nije bila povezana sa vakcinom. Komitet je dalje primetio da je nekoliko ljudi koji su dobili krvne ugruške srednjih godina, kada su takvi ugrušci češći, i da krvni ugrušci nisu naročito retki u opštoj populaciji.

AstraZeneka je saopštila da je broj krvnih ugrušaka zapravo “mnogo manji nego što bi se očekivalo da se prirodno dogodi u opštoj populaciji ove veličine”. Dejvi Smit, specijalista za zarazne bolesti sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, zbunjen je odlukama vlada da obustave upotrebu vakcine protiv AstraZeneke. „Nisam video podatke da vidim zašto zaustavljaju“, kaže on, dodajući: „Ljudi će dobiti krvne ugruške jer bi ih dobili sa vakcinom ili bez nje“.

Dženifer Nuco, epidemiolog iz Džons Hopkins centra za zdravstvenu sigurnost, takođe je izrazila iznenađenje potezima ovih vlada. „Pauza radi pregleda podataka je u redu“, kaže ona. „Ali ono što znači pauziranje je gubljenje tla protiv zaštite ljudi od smrtonosne pandemije, pa se time nešto izgubilo.“

Nekada smatrana vodećom u trci za vakcinu protiv Covid-19, AstraZeneka se na kraju suočila sa više prepreka od svojih konkurenata. Problemi su započeli prošlog septembra, kada su globalna ispitivanja vakcine zaustavljena zbog pacijenta koji je imao tešku bolest. Istraživanje je ubrzo nastavljeno, ali dva meseca kasnije kompanija je otkrila grešku: u Velikoj Britaniji u ispitivanjima koje je vodio Oksford, učesnici su slučajno dobili polovične doze vakcine, što je greška koja je poljuljala veru regulatora u SAD-u, koji sada očekuju konačne podatke o kliničkim ispitivanjima od AstraZeneke u aprilu.

Ipak, podaci u tekućim međunarodnim ispitivanjima pokazali su se obećavajućijima: vakcina je bila efikasna u 82% u sprečavanju Covid-19 nakon dve doze, a 100% u sprečavanju hospitalizacija i smrti. Snažna efikasnost dovela je do hitnih odobrenja za vakcinu u Velikoj Britaniji u decembru, uz odobrenja Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije početkom 2021. Do sada su doze vakcine primenjene na 17 miliona pacijenata u Evropi.

Vakcina AstraZeneka koristi DNK komponentu koja upućuje ćelije da proizvode iste proteine koji se nalaze na delovima virusa koji uzrokuje Covid-19. Ovi proteini treniraju imunološki sistem tela da proizvodi antitela protiv njega. Dostavlja se u sisteme ljudi pomoću modifikovane verzije virusa za prehladu koja zaražava šimpanze, ali ne može da razboli ljude. Jedna od prednosti koju ima u odnosu na vakcine koje proizvode Fajzer i Moderna je ta što se može držati u frižideru a ne zamrzavati i lakša je za transport. To je od posebne važnosti za distribuciju vakcine širom sveta.

„Mislim da je ulog kod AstraZeneke posebno visok”, kaže Nuco, „jer se očekivalo da će ovo biti vakcina od koje će na kraju najveći deo sveta zavisiti u svojim naporima u vakcinaciji. Na kraju bi moglo biti veoma štetno za celokupno predstavljanje vakcine uopšte.“

Pa zašto toliko mnogo evropskih zemalja preduzima naizgled radikalan korak da potpuno zaustavi administraciju? U izveštaju koji je ranije ovog meseca objavio Barklis, investiciona firma, se osvrnula na neka prethodna regulatorna pitanja AstraZenece i ukazala da je „većina kontroverzi pre bila politička, a ne naučna“. Ukazujući na neke razlike između onoga što je EMA odobrila za vakcinu, u odnosu na to kako su neke evropske države odobrile upotrebu vakcine, u izveštaju se dalje navodi da „vlasti u određenim geografskim regionima možda traže nekoga krivog za prvobitnu frustraciju.” Stručnjaci za javno zdravlje su za Forbs naveli da su slični razlozi podstakli nedavne suspenzije. Zanimljiv kontrast može se videti u Kanadi, koja se navodno priprema za proširenje odobrenja za vakcinu na starije građane, kada prethodno nije bila preporučena za odrasle starije od 65 godina.

Opravdano ili ne, zadržavanje primene vakcine AstraZeneke rizikuje da pogorša ionako snažnu nesklonost vakcinaciji. Nedavni je Evropski centra za prevenciju i kontrolu bolesti otkrio je da manje od polovine ljudi u EU veruju da su vakcine protiv Covid-19 sigurne. Iz tog razloga, Nuco poziva agencije za javno zdravstvo da budu transparentne tokom procesa procene vakcine tokom njene suspenzije. „Ponekad se desi da države to objave, a onda nekako nedeljama ćute“, kaže ona. „I zaista u toj praznini može se pojaviti mnogo dezinformacija da bi se popunilo ono što je nedostatak komunikacije.“ Smit se slaže i dodaje da je obustavljanje primene vakcine rizik u većoj borbi protiv pandemije. „Na kraju bi to moglo biti veoma štetno za celokupno predstavljanje vakcine uopšte“, kaže on. Na osnovu prijavljenih podataka, on kaže da ne vidi opravdanje za vlade koje su suspendovale vakcinu, komentarišući da „ako imaju podatke i ako donose odluke na osnovu podataka koje niko nema, onda je to problem transparentnosti. ” Do sada su suspenzije među zemljama EU. Ne očekuje se da će se zaustaviti distribuciju negde drugde.

Ranije ovog meseca, COVAX (COVID-19 Vaccines Global Access), inicijativa za za distribuciju vakcina ekonomijama u razvoju, započela je distribuciju vakcine AstraZeneke u Indiju, Ganu i Obala Slonovače. Očekuje se da će uslediti još, sa 237 miliona doza dodeljenih za više od130 zemalja ovog meseca. „Sigurnost nam je najvažnija: znamo da nacionalne vlasti i SZO pomno prate situaciju i COVAX će slediti njihove smernice i preporuke“, rekao je portparol Gavija, partnera odgovornog za distribuciju vakcina.

“Trenutno nije utvrđena uzročno-posledična veza između vakcine i tromboembolije kod pojedinaca, a vakcina ostaje važno i efikasno sredstvo javnog zdravlja u borbi protiv ove pandemije“, dodaje.