Na naslovnoj strani novog broja Nedeljnika čeka vas ekskluzivni intervju sa Svetislavom Basarom, povodom knjige „Đinđić: Memoari s onu stranu groba“, u kojoj kroz literarnu konstrukciju govori o ubijenom premijeru, ali i o Dobrici Ćosiću, Momi Kaporu, Jugoslaviji, danima koje je kao ambasador proveo na Kipru.
Basara bez zadrške govori o političkoj pozadini ubistva Zoran Đinđić, o atmosferi referenduma protiv njega, o kampanji koja je prethodila 12. martu i o poruci koju je atentat poslao svim budućim „Đinđićima“.
U razgovoru sa Brankom Rosićem, Basara otkriva kako je, kao ambasador na Kipru, saznao vest o atentatu, kako je reagovao RTS, a kako CNN i zašto smatra da je politička pozadina tog događaja ključna tačka od koje počinje pitanje legitimiteta svih vlada posle 2003. godine.
Intervju otvara pitanje podozrenja prema Evropskoj uniji, mitologizacije Rusije, kao i kontinuiteta ideoloških obrazaca od šezdesetih godina do danas. Basara govori o kulturnoj pripremi katastrofe osamdesetih, o mračenju atmosfere posle 1985, o Jugoslaviji kao „tvorevini od nespojivih sastojaka“ i o zabludama koje su vodile ka raspadu.
„Opet će nam ubiti nekog Đinđića“
Svetislav Basara u intervjuu za Nedeljnik povodom njegove nove knjige „Đinđić: Memoari s onu stranu groba“ govori o ubistvu premijera Zorana Đinđića, političkoj pozadini atentata i atmosferi u Srbiji pre i posle 12. marta 2003. godine. Basara govori i o uticaju Dobrice Ćosića, odnosu Srbije prema Zapadu i Rusiji, raspadu Jugoslavije i kulturnoj atmosferi osamdesetih, iznoseći kritički pogled na političke i intelektualne mitove srpskog društva.
„Znali su ovi pučisti da Zoran Đinđić napušta politiku. Čvrsto je bio već to odlučio. Nije to bilo nepoznato. Doći će prvi izbori koje će izgubiti. Imao je ponude sa nekih stranih univerziteta da se vrati akademskoj karijeri. Ali to ubistvo Đinđića je bila pokazna vežba. Bila je to poruka: ’Ako budete hteli da radite što je ovaj radio, proći ćete ovako. Nema takvih liberalno-demokratskih projekata’“, kaže Svetislav Basara u razgovoru sa Brankom Rosićem..
Koga će Vučić kandidovati za predsednika?
Zoran Panović u svojoj novoj političkoj analizi razmatra dilemu Aleksandra Vučića oko toga da li da ostane predsednik, postane premijer ili menja Ustav kako bi zadržao faktičku kontrolu vlasti. Panović kroz retrospektivu odnosa SNS-a i SPS-a od 2012. do danas pokazuje kako je Srbija od mogućeg dvopartizma skliznula u sistem dominantne partije, u kome je Ivica Dačić od ambicioznog „trećeg puta“ postao zavisan koalicioni partner bez realne samostalne snage.
„Umesto relativno logičnog dvopartizma sa dvotrećinskim proevropskim konsenzusom, kakav se nazirao 2011/2012, koji bi činile velike partije levog i desnog centra – DS i SNS, i kome bi većinu obezbeđivale takozvane kontrolne partije, među kojima bi bila i SPS (i na čemu je radio i strani faktor), Srbija se survala u etatistički sistem dominantne partije i nesistemske opozicije“, piše Zoran Panović.
„Ovakvi muškarci danas vladaju našim državama“
Ante Tomić ove nedelje piše Dragoljubu Draži Petroviću, polazeći od lične dileme o sopstvenom pozivu, da bi tekst pretvorio u oštru kritiku političara koji bez ikakve kompetencije prelaze s funkcije na funkciju. Proziva takav tip moćnika – samouverene, a nedorasle, navodeći i primer Željka Keruma koji najavljuje pisanje knjige, kao simbol površnosti koja upravlja državama regiona.
„Raspravlja li se o automobilima, filmovima, vinima, nogometu, vanjskoj politici, Prvom svjetskom ratu, Drugoj nogometnoj ligi, Trećem zakonu termodinamike ili četvrtoj kući horoskopa, oni su uvijek s nama spremni podijeliti svoje beznačajno i nekompetentno mišljenje. Svestrano netalentirani, renesansni idioti, samouvjereni partijski tudumi. Zbog njih se betonske nadstrešnice ruše po glavama prolaznika.“, piše Ante Tomić.
Šta je Epstin znao o Srbiji?
Luka Lukić i Dušan Telesković pišu kako se Srbija i Zapadni Balkan pojavljuju u milionima stranica objavljenih dokumenata o Džefriju Epstinu – kroz mrežu modelinga, biznisa, istraživanja o dugovečnosti i kontakata sa uticajnim pojedincima. U središtu priče su prepiske o srpskim manekenkama i agencijama, kao i detalji o odnosu Epstina sa diplomatom Miroslavom Lajčakom, uključujući informacije o nekretninama bivše Jugoslavije u SAD.
„Politički, najznačajnija konekcija Epstina sa Zapadnim Balkanom dolazi iz veze sa osobom koja nije odavde. Reč je zapravo o Miroslavu Lajčaku, dobro poznatom imenu u politici regiona. Lajčak je bio visoki predstavnik UN za Bosnu i Hercegovinu, izaslanik EU za referendum u Crnoj Gori i specijalni predstavnik EU za pregovore Beograda i Prištine. Iz mejlova proizilazi da su Lajčak i Epstin imali i više nego prijateljski odnos“, pišu Luka Lukić i Dušan Telesković.
Režim u Teheranu klimav, ali ne znači da je pred padom
Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, u svojoj geopolitičkoj analizi piše da to što režim u Teheranu deluje klimavo ne znači da je pred padom. Pantelić analizira kako vrhovni vođa Ali Hamnej i njegovo okruženje odbijaju suštinski dogovor sa SAD, igraju na kupovinu vremena i računaju na asimetričnu strategiju koja protivniku treba da nanese visoku cenu, a ne da donese klasičnu pobedu.
„Ajatolah Ali Hamnej i njegovo najbliže okruženje ne žele dogovor sa SAD. U Teheranu su odavno odlučili da idu do kraja ne menjajući ništa. Na prvi pogled takva pozicija može da izgleda kao samoubilačka, ali je ona u suštini jedina moguća za preživljavanje Islamske Republike. U krajnjoj liniji, režim može da preživi rat sa SAD, ali ne i dogovor koji bi doveo u pitanje stubove na kojima počiva vlast“, piše Željko Pantelić.
Prva rusla strategijska ofanziva iz vazduha
Aleksandar Radić u vojnoj analizi piše da Rusija prvi put posle gotovo četiri godine rata vodi konzistentnu strategijsku ofanzivu iz vazdušnog prostora, usmerenu na uništavanje elektroenergetskog sistema Ukrajine. Radić podseća i na iskustva NATO bombardovanja SRJ 1999. godine, uključujući upotrebu grafitnih bombi i tadašnje poruke portparola Džejmi Šej, ukazujući na paralelu sa današnjim ruskim porukama Kijevu da će grejanje biti vraćeno tek uz političke ustupke.
„Rusi prvi put vode konzistentnu ofanzivu iz vazdušnog prostora. Italijanski general Džulio Duet je još početkom 1920-ih godina pisao da avijacija može da donese pobedu ako se koristi za uništavanje „vitalnih centara“ jedne zemlje. Po njegovoj viziji glavni ciljevi su industrija, saobraćajna infrastruktura, komunikacije, vlada i „volja naroda“ koji mora da se suoči sa neminovnim dolaskom stranih bombardera“, piše Aleksandar Radić.
O gojaznosti i kako je lečiti
Zoran Radovanović piše da je gojaznost hronična bolest koja skraćuje život u proseku za 5–7 godina i nosi brojne kardiometaboličke i onkološke rizike, zbog čega zahteva sistemsko i dugotrajno lečenje. Radovanović naglašava da cilj mora biti realističan – gubitak od 5 do 10 odsto telesne mase već donosi merljive zdravstvene koristi, dok savremena terapija podrazumeva kombinaciju promena načina života.
„Savremeni lekovi ne samo da dovode do gubitka telesne mase već i omogućuju da se novo stanje dugoročno održi. Uslov je, naravno, da se nastavi sa uzimanjem leka. Primenu farmakoterapije prate četiri važne poruke: Lekovi su dodatak ponašajnim intervencijama (dijeta, vežbanje). Ne postoji idealan lek pogodan za svakoga; odluku o lečenju treba individualizovati“, piše Zoran Radovanović.
Kakav je kraj zaslužila Lindzi Von?
Marica Stijepović analizira pad i mogući kraj karijere Lindzi Von na Zimskim olimpijskim igrama, koristeći njen povratak, autobiografiju „Rise“ i borbu sa povredama i depresijom kao polazište za širu priču o perfekcionizmu, mentalnom zdravlju i granicama izdržljivosti vrhunskih sportista. Kroz poređenje sa stavovima iz knjiga „How to Be Enough“ i „Grit“, ali i primerima Novak Đoković i Zlatan Ibrahimović, Stijepović postavlja pitanje kada je pravi trenutak da se stane – i da li ga sportisti uopšte mogu racionalno odabrati.
„Ah, te granice. Ni korisnijeg, ni beskorisnijeg pojma. Rečima same Vonove, „individualni sport poput skijanja u najvećoj meri je mentalan. Kada dođeš do određenog nivoa, posebno u spustu… razlika između pobede i desetog mesta svodi se na način razmišljanja. Razlika je u tome da li si spremna da gurneš sebe do krajnjih granica“, piše Marica Stijepović.
Nastup Bed Banija prerastao okvire Super boula
Ivan Radojčić u tekstu o Super boulu piše da je nastup Bed Banija (Bad Bunny) prerastao okvire muzičkog spektakla i postao politički manifest u trenutku kada američka administracija vodi oštru imigracionu politiku prema govornicima španskog jezika. Radojčić opisuje kako je portorikanski umetnik, uprkos pritiscima i napadima, iskoristio „najameričkiju“ binu da afirmiše latino identitet, uz simbolične momente poput gostovanja Rikija Martina i poruke „Together, we are America“.
„Najsimboličniji trenutak bio je iznenadni nastup Rickyja Martina sa pesmom „Lo Que Le Pasó A Hawaii“, dok je sedeo na ikoničnim plastičnim stolicama. Pesma, koja govori o etničkom čišćenju i kolonizaciji, opisuje ono što se dešava Portoriku dok mu se oduzimaju kultura i identitet, baš kao Havajima“, piše Ivan Radojčić.
„Dve sahrane koje su obeležile Beograd“
Svetislav Basara ove nedelje piše Miljenku Jergoviću o dve beogradske sahrane koje su, po njegovom sudu, postale političko-estradni spektakli: haotičnoj i moralno problematičnoj sahrani Zoran Đinđić i višednevnoj, organizaciono grandioznoj manifestaciji povodom smrti Patrijarha Pavla. Basara tvrdi da su obe ceremonije zloupotrebljene za demonstraciju „nacionalnog jedinstva“, pri čemu su političke i crkvene elite od privatne smrti napravile javni spektakl, brišući granicu između pijeteta i propagande.
„Spolja gledano nije bilo ničeg apriori zazornog u – hajde da opet budem ciničan – “masovnom odzivu” stotina hiljada muškaraca i žena na Đinđićev sprovod. Došli ljudi na sahranu, da “odaju počast”. A opet ceo je prizor odisao nekakvom potuljenom neautentičnošću. I to ne zato što je za devedeset šestoro od sto prisutnih u “reci ljudi” Đinđić bio do trenutka smrti ne samo nepopularan političar, nego ličnost omražena mržnjom inferiornih, a osionih, lenjih, a alavih, brzih na zlo, hitrih na grabež“, piše Svetislav Basara.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 12. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
