Konferencija o reformi pravosuđa – Ustavni amandmani -novi zakoni – ka efikasnoj implementaciji, koju je organizovalo Ministarstvo pravde u okviru zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope “Podrška reformi pravosuđa u Srbiji” održana je u utorak 21. februara u Beogradu.
Konferenciju o reformi pravosuđa otvorio je Tobijas Flesenkemper, šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu, koji je poželeo dobrodošlicu učesnicima.
Maja POPOVIĆ, ministarka pravde, je u svom uvodnom izlaganju ukazala je da „konferencija predstavlja nastavak širokog, inkluzivnog i transparentnog procesa prezentacije i rasprave o Aktu o promeni Ustava i pravosudnim zakonima. Ovo je još jedna prilika da se šira stručna, kao i druga zainteresovana javnost upozna sa rešenjima koja su sadržana u novim propisima. Promene koje se događaju u pravosuđu, a koje imaju za cilj jačanje vladavine prava i pravne sigurnosti u Republici Srbiji kroz uspostavljanje nezavisnog sudstva i samostalnog javnog tužilaštva, će doneti pravni ambijent u kome će svaki građanin brzo, lako i u razumnom roku moći da ostvari i zaštiti svoja prava pred pravosuđem koje je lišeno uticaja politike. Takav pravni ambijent biće stvoren kroz uspostavljanje boljeg sistema predlaganja, izbora, premeštaja i prestanka funkcije sudija, predsednika sudova, javnih tužilaca i glavnih javnih tužilaca. Izbor novih sudija i javnih tužilaca biće zasnovan na objektivnim kriterijumima vrednovanja, pravičnim procedurama izbora, otvorenosti za sve kandidate odgovarajućih kvalifikacija i transparentnosti iz ugla opšte javnosti“.
Nj.E. Emanuele ŽIOFRE, ambasador, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, posebno je istakao da je „reforma pravosuđa počela u februaru 2022. usvajanjem ustavnih amandmana, a godinu dana kasnije imamo pet zakona kojima se oni sprovode, usvojenih u konsultaciji sa Venecijanskom komisijom i kroz participativni proces. Ovi zakoni, koji ustavne amandmane prevode u praksu, predstavljaju prekretnicu u jačanju vladavine prava i korak napred u procesu evropskih integracija Srbije. Zakoni odražavaju promene koje treba da povećaju nezavisnost i odgovornost pravosuđa – veoma važnu reformu za građane Srbije, koja, ako se bude sprovela slovom i duhom, ima potencijal da unese značajne pozitivne promene u srpsko pravosuđe. Vladavina prava je osnovna vrednost EU i stub evropskih integracija. Spremni smo da i dalje pomažemo Srbiji u reformi pravosuđa“.
Kristof POAREL, Direktor za ljudska prava, Savet Evrope, naveo je da „iako je rad na usklađivanju zakonodavnog okvira sa evropskim standardima fundamentalan, to je samo prvi korak ka istinskoj promeni. U suštini, primena novih zakona i pravila je ono što će biti odlučujuće. To podrazumeva stvaranje i održavanje ambijenta koji svakodnevno obezbeđuje nezavisnost i efikasnost pravosuđa“.
Nj.E. Anika BEN DAVID Ambasadorka Švedske, trenutno predsedavajući Savetom Evropske unije, navela je: „Današnji događaj je prilika da se prepoznaju i sagledaju sveobuhvatni reformski napori koji su postavili osnov za dalje promovisanje vladavine prava u Srbiji. Biće nam drago da vidimo konkretne rezultate ustavnih amandmana. Međutim, važno je napomenuti da se ne radi samo o usvajanju novih zakona i politika. Suština je u društvenom dijalogu. Radi se o učešću, inkluzivnosti i transparentnosti, kao i stvaranju dobre osnove srpskog pravosuđa za buduću efikasnost u očuvanju osnovnih prava građana“.
Jasmina VASOVIĆ, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i predsednica Visokog saveta sudstva naglasila je ključni značaj sudija za reformske procese. „Od nas, sudija, najviše zavisi obezbeđenje nezavisnosti sudske vlasti i jačanje poverenja u sudsku vlast i ako budemo istrajni i dosledni u tome, usvojene ustavne promene i novi pravosudni zakoni, ostvariće svoju svrhu“.
Branko STAMENKOVIĆ, zamenik Republičkog javnog tužioca i zamenik predsednika Državnog veća tužilaca izjavio je da je reforma pravosuđa od izuzetnog značaja za dalji napredak našeg društva, s obzirom da je usko povezana sa pravnom sigurnoću, a time i sa razvojem investicija i ekonomskim razvojem. Dodao je da je na svima nama odgovornost da ovu reformu najbolje moguće sprovedemo u praksi, u skladu sa Ustavom i pravosudnim zakonima, kao i najboljim međunarodnim i domaćim iskustvima, kako bi se ne samo rečima već i delom ostvarili ciljevi ove reforme.
Republika Srbija je izmenila Ustav u delu koji se odnosi na pravosuđe kako bi ga uskladila sa evropskim standardima. Ministarstvo pravde Srbije je od aprila 2022. godine radilo na izmenama i dopunama sudskih i tužilačkih zakona kako bi se uskladili sa izmenama Ustava i evropskim standardima, uz pomoć zajedničkog projekta EU i Saveta Evrope „Podrška reformi pravosuđa u Srbiji“.
Nakon javnih konsultacija koje su održane od septembra 2022. do januara 2023. godine, novi Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, kao i Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva usvojila je Narodna skupština 9. februara 2023. godine.
Na konferenciji je istaknut značaj usvajanja novih zakona kao suštinskog koraka ka postizanju efikasnog i nezavisnog pravosuđa, dok je istovremeno naglašena neophodnost njihovog delotvornog sprovođenja.
