U punoj, rasprodatoj Amerikani, onoj manjoj sali Doma omladine u Beogradu, raznolika publika, mada više mladalačka, čekala je poznati pančevački dvojac da izađe na binu. Plava svetla, u nijansi boja njihovog novog albuma “Moderne veze”, bleštala su sa bine.
Onda se sa zvučnika začuo uzvik, pevača iz jednog potpuno drugog žanra, uzvik koji je obeležio aktuelne studentske proteste – „Pumpaj, pumpaj, pumpaj“. Pozdravljen ogromnim aplauzom, gromoglasnim vriskom i pokojom pištaljkom, levoruki „disko pop-rock electro“ duo Buč Kesidi izašao je na scenu, ovog puta u koži, a ne u šljokicama.
Kako je ova mini-turneja koju su u Beogradu i Ljubljani rasprodali za tri sata a u Zagrebu za neverovatnih 15 sekundi promocija njihovog novog albuma, počeli su, očekivano, sa pesmom koja se na njemu našla na prvoj poziciji. Bez obzira na činjenicu što su „Moderne veze“ objavljene svega dva dana pre njihovog nastupa publika je došla i te kako pripremljena i ispratila svaku strofu, stih i reč.
Kako je ovaj album pisan kao jedna celina, jedna priča, Buč Kesidi pripremio je svojoj vernoj publici jedno muzičko iskustvo i sproveo sve prisutne kroz „moderni“, ambivalentni ljubavni odnos – kroz sve njegove kompleksnosti, kroz sve isplakane suze, kroz napore da se „skupi snaga“ i kaže „ne“, kroz onaj momenat nedostajanja posle svakog udaljavanja, kroz suočavanje sa činjenicom da je kraj.
Pesma „Tužne ljubavi“, da, ona koja je diskvalifikovana sa takmičenja za izbor pesme za Evroviziju, na neki način je predstavnik novog albuma. Ona je „moderna veza“ u malom. Jer prikazuje složenost nesrećnih ljubavi, u kojima se mešaju bol i nostalgija. „Suze u očima“ su pandan pesmi „Idemo do hodnika“ sa prethodnog albuma, dok su sa numerama „Posle plakanja“ i „Pusti da gori“ doneli „domaći“ zvuk grupe The Strokes.
Dok im je publika jednoglasno dobacivala „Skini se“, oni su kao dobri i skromni momci, kakve smo do sad imali priliku da upoznamo, šaljivo objasnili da su im roditelji ovde, a zatim ih pozdravili – „Ćao mama, ćao tata“ i „Dobro veče, teta…“.
Kako je njihova pesma „Nema ljubavi u klubu“ postala inspiracija za mnoge studentske transparente, ovu pesmu posvetili su svim ljudima koji se „već mesecima bore na ulicama“. U jednom trenutku publika je uz zvuke pištaljki spontano počela da skače uz uzvike „Ko ne skače taj je ćaci“, u čemu su im se pridružili i Buč Kesidi.
Nakon što su odsvirali poslednju pesmu sa novog albuma, svetla su iz „moderno“ plave boje prešla u „euforično“ crvenu. I to je bio sasvim jasan znak šta sledi. Uz set starijih pesama, poznatih bitova i melodija, upotpunili su promociju svog novog albuma uz popularne hitove „Kada đuskanje ne pomaže“, „Subota”, „Nedelja ujutru“…
Završili su u tonu svojih numera, vrlo emotivno. Publika je prvenstveno samostalno, sa upaljenim svetlima otpevala „Idemo do hodnika“, a onda smo svi zajedno…
Ako nećeš da te vide da si pričala sa mnom, hajde idemo do hodnika / Samo sam hteo da ti nasamo kažem da hladnoća nije iskrena / I da ti trebam samo ja.
