Plan za “derusifikaciju” Odese: Zelene i crvene liste istorijskih ličnosti i ruski koreni “malog Pariza”

0
EPA-EFE/FRIEDEMANN VOGEL

Kao jedan od ciljeva “specijalne vojne operacije”, Vladimir Putin je naveo “denacifikaciju” Ukrajine za koju se i dalje ne zna šta tačno predstavlja i na koji način bi trebalo da bude ostvarena. Sa druge strane, plan gradskog rukovodstva Odese jeste “derusifikacija” Ukrajine, koja bi trebalo da bude sprovedena kada se rat završi.

Niko sa sigurnošću ne zna koliko će rat trajati, a prema navodima ruskih zvanilnika, potrajaće sve dok Rusija ne ispuni ciljeve zacrtane pre ulaska na ukrajinsku teritoriju. U međuvremenu, Obuhov je sastavio listu istorijskih ličnosti po kojima su nazvane ulice u Odesi – lučkom gradu u kom se pretežno govori ruskim jezikom. Neka od imena vezana su za imperijalni period, a neka za doba SSSR-a.

Prvo značajno ime koje se nalazi na listi je čuveni ruski pesnik Aleksandar Puškin, uprkos tome što je podržavao ruski rat protiv Poljske 1831. godine. Neke od stihova svog dela “Evgenije Onjegin” Puškin je napisao upravo u Odesi, gde je živeo 11 meseci.

Katarina Velika, koja je osnovala Odesu, našla se na listi čija imena neće biti uklonjena. Na toj “zelenoj listi” nalaze se još i pisci Nikolaj Gogolj i Ivan Bunjin.

Proslavljeni general Katarine Velike, Aleksandar Suvorov se našao na “crvenoj listi”. Obuhov ga je opisao kao “simbol ruske imperijalne ratobornosti”, dodavši da želi da promeni ime okruga koji nosi njegovo ime.

Ankete koje su sprovedene na ovu temu u Odesi pokazale su da veći deo ispitanika zastupa Obuhovljev stav. Njih 44 odsto podržava “derusifikaciju”, dok je 36 odsto njih protivno. Sedam odsto građana je za vraćanje imena iz doba komunizma. Obuhov tvrdi da su to mahom penzioneri, nostalgični za Sovjetskim Savezom.

Grad je već promenio nekoliko imena koji datiraju iz tog perioda nakon sticanja nezavisnosti Ukrajine 1991. godine. Bulevar Crvene armije se više ne zove tako, a bivša ulica karla Marksa sada nosi ime pomenutog pisca Bunjina.

Jedna od onih koja podržava promene jeste vodič Larisa Otkalenko.

“Ne možete a prenesete ono što mislim o Putinu jer je veoma nepristojno”, rekla je ona, smatrajući da ruski predsednik ima potpuno pogrešne poglede na istoriju.

Prema njemim rečima, teritorija na kojoj se sada nalazi Odesa nekada je pripadala Turcima. Nakon toga je gradsku tvrđavu osvojio komandir Hose de Ribas – Španac koji je služio Rusiji. Prvi guverner grada bio je vojvoda od Rišeljea – francuski aristokrata. Multinacionalnu istoriju grada upotpunjava i flamaski inženjer Franc de Volan koji je osmislio plan za izgradnju ulične mreže.

Među strancima koji su naselili i kasnije živeli u Odesi nalaze se Grci, Poljaci i Italijani, tvrdi Otkalenkova, dodajući da je Odesa u jednom trenutku bila treći najveći jevrejski grad na svetu, odmah iza Njujorka i Varšave.

“Naš prelepi grad je poznat kao mali Pariz. Nisu nam potrebni Rusi da se brinemo o sebi. Možemo to i sami da uradimo”, rekla je ona.

Nataša Smirnova, jedna od mušterija koju je Otkalenkova vodila u obilazak, ipak smatra da imena delova grada ne treba menjati.

“Prošlost je zamršena i neuredna, ali je naša. Ulice su takođe deo toga”, rekla je ona, navodeći da je njena majka Ukrajinka, a otac Rus, kao i da joj je pradeda stradao u nacističkom koncentracionom logoru.

“Ponosna sam na ruske korene grada”, zaključila je Smirnova.

Ukrajina je već dva puta demontirala državne simbole iz doba SSSR-a. Prvo su 90-ih godina mnoge Lenjinove statue uklonjene, uključujući onu u Odesi. “Dekomunizacija” se nastavila 2014. godine nakon protesta na trgu Majdan protiv proruskog predsednika Viktora Janukoviča i Putinove aneksije Krima.

U oblastima koje kontroliše Rusija, obaj proces ide u suprotnom smeru. U Heničesku su ruske trupe postavile novu Lenjinovu statuu ispred jedne administrativne zgrade. Iz Kijeva su saopštili da je ovaj pokušaj “rerusifikacije” deo Putinovih planova da “obriše Ukrajinu”.

“Istorija je sluškinja svih godina i epoha”, zaključila je Otkalenkova.