”Plan za dan posle? Tramp nije imao plan ni za dan pre”: Kako su Evropljani rekli “ne” američkom predsedniku

Blokada Ormuza u potpunosti je pokazala slabost – skoro pa krah – američke strategije u ratu sa Iranom.

Cela situacija započela je – pokazaće se kardinalno lošom – procenom sekretara za energetiku Bele kuće Krisa Rajta sredinom februara.

Rajt je tada tvrdio da ne očekuje da bi sukob sa Iranom mogao da izazove haos na tržištu nafte.

On je svoju prognozu bazirao na iskustvu prethodne američke operacije, Dvanaestodnevnog rata, kada je Iran reagovao isključivo napadima na Izrael. Tada su zemlje Persijskog zaliva bile izuzete od osvetničkih udara Teherana, a o blokadi Ormuza se nije ni govorilo. Savetnici Donalda Trampa verovali su da znaju koje sve adute Iran drži u ruci i da će reakcija biti mlaka.

Ta oholost koštala je SAD trenutne krize.

***

Najdublja pukotina u strategiji Donalda Trampa pojavila se u sedištu Evropske unije. Ministri spoljnih poslova 27 zemalja članica okupili su se u ponedeljak u Briselu na maratonskim razgovorima koji su trajali satima iza zatvorenih vrata.

Tema je bila Trampov direktan zahtev da Evropa preuzme teret osiguravanja bezbednog prolaska kroz Ormuz. Trampu je stigao neočekivano oštar i još neočekivanije jedinstven odgovor.

Šefica diplomatije EU Kaja Kalas otvoreno je rekla da „ovo nije evropski rat“.

Nemački kancelar Fridrih Merc, kojem je na samom početku sukoba zamereno podilaženje Donaldu Trampu u Beloj kući, bio je još jasniji: Evropa, pa tako ni Nemačka, nije pitana kada će i kako početi ovaj rat, pa ne vidi – makar zasad – ni potrebu da se u njega uključi.

Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus upitao je Trampa „šta očekuje od šačice evropskih fregata“ što moćna američka flota već ne može da uradi. Pistorijus je naveo da je glavna obaveza Nemačke odbrana NATO teritorije.

„Nismo mi započeli ovaj rat“, zaključio je Pistorijus.

Sve je to podsetilo na legendarnu metaforu Kolina Pauela, bivšeg američkog državnog sekretara, o „Pottery Barn“.

Pauel je te 2002. upozorio predsednika Džordža V. Buša da će, ukoliko krene u rat protiv Avganistana, njegova administracija morati sama da se izbori sa posledicama.

„Ako nešto slomiš u prodavnici, ti ga plaćaš“, naveo je Pauel.

Tramp je zatim pokušao da upotrebi svoj najjači adut, opstanak NATO-a. Njegova izjava za američki Fajnenšel tajms da će neuspeh u Ormuzu biti „veoma loš za budućnost NATO-a“, shvaćena je kao pretnja.

U utorak po podne po našem vremenu, Tramp je ponovio pretnje – uz poneku uvredu – NATO-u, i na trenutke je izgledao kao dete koje se duri jer niko neće s njim da se igra.

Već pre toga su ga Britanci dočekali na kroše: general Karter podsetio je na suštinu saveza odnosno da je NATO stvoren kao odbrambena alijansa.

Istakao je da Tramp pokušava da postavi presedan: da jedan saveznik može po sopstvenom nahođenju krenuti u rat, a zatim i da moralno i(ili) politički obaveže ostale članice NATO-a da ga prate u ponor.

Američki ambasador pri NATO-u Metju Vitaker pokušao je da igra na kartu ekonomskog interesa, podsetivši Evropljane da oni uvoze naftu iz Zaliva i da je bezbednost moreuza u njihovom direktnom interesu.

***

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 19. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Nedeljnik 740Nedeljnik