Čak i ako u piluli nema ničega osim malo šećera, to može smanjiti simptome piše Psychology Today. Ovaj fenomen – kada se vaše fizičko stanje promeni samo zato što povezujete nešto sa brigom i dobrim zdravljem – naive se placebo efekat. Bilo šta može da ga inspiriše, bila to molitva, ceremonija, piće ili mala bela pilula.
To ne znači da niste imali „pravu“ bolest. Um je deo tela i promene u mentalnom stanju čoveka utiču na druge delove vašeg tela — i obrnuto
Glavni nedostatak je štou je srećan efekat često kratkog daha. Takođe, ne funkcioniše dosledno. Do sada se čini da je placebo najefikasniji za bol, uključujući sindrom iritabilnog creva i migrenu, kao i za nesanicu povezanu sa stresom i neželjene efekte raka kao što su umor i mučnina. Njegova učinkovitost može biti veća kod ljudi sa određenim genima.
Rastuća efikasnost placeba
Zanimljivo je da je placebo efekat vremenom postao jači. Kada su naučnici sa Univerziteta McGill analizirali 84 kliničke studije o lekovima za ublažavanje bolova, otkrili su da su u novijim studijama dobrovoljci češće prijavili olakšanje od placeba – u proseku oko 30 procenata smanjenja bola. Pošto ovo ne važi van SAD, istraživači su tražili jedinstvene karakteristike američkog tržišta. Jedna je: Amerikanci su izloženi reklamiranju lekova, što “napolju” dozvoljava samo Novi Zeland
Postoji i trend povećanja efikasnosti placeba u studijama antidepresiva i antipsihotika.
Sindrom iritabilnog creva (IBS), koji može uticati na čak 15 procenata američke populacije, teško je lečiti. Međutim, skoro 40 odsto pacijenata dobro reaguje na placebo. To je tačno čak i kada znaju da dobijaju šećernu pilulu: U jednom nizu studija, pacijenti koji su znali da uzimaju placebo prijavili su dvostruko veće poboljšanje, uključujući olakšanje od nadimanja, bolnih grčeva i dijareje, nego pacijenti koji nisu lečeni u kontrolnoj grupi.
„Neki od pacijenata su se vratili i tražili još (lažnih) pilula“, navodi se u studiji. Bilo je određenog uspeha sa placebom u lečenju depresije.
Lekari već daju recepte samo da bi pokrenuli placebo efekat. U jednoj anketi u Ujedinjenom Kraljevstvu 77 odsto lekara izjavilo je da to čini, ali bez da to kaže pacijentima.
Otvoreni placebo i genetika
Nova vrsta studije sada koristi ono što se naziva otvoreni placebo – u kojem pacijenti znaju da primaju placebo. Jedan pregled je otkrio da su otvoreni placebo bili efikasni u testovima koji se odnose na bol u leđima, poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), alergijski rinitis i valunge u menopauzi, kao i na umor povezan sa rakom i IBS.
Nemaju svi koristi – uticaj placeba varira od osobe do osobe. Ovo može biti genetska osobina. Jedna studija je otkrila da određena varijacija gena čini ljude osetljivijim na IBS bol i da je veća verovatnoća da će ti isti ljudi pronaći olakšanje od lažnog tretmana akupunkturom.
Na Univerzitetu Alabama u Birmingemu, istraživali su uticaj istog gena na umor povezan sa rakom i zaključili da je podsticao olakšanje kao odgovor na otvoreni placebo. Gen daje uputstva nervnim ćelijama mozga da proizvode određeni enzim.
Buduća istraživanja o funkcionisanju placeba
Neuronaučnici su počeli da razmatraju detaljnije kako mozak funkcioniše da bi proizveo korisne odgovore na placebo. Doktori i pacijenti (i naravno, roditelji) znaju da kada bolesni ljudi čuju „Ovo će vam pomoći da se osećate bolje“ i veruju govorniku, veća je verovatnoća da će imati dobar odgovor nego ako nisu sigurni ili ne ne veruju u ono što čuju.
Postoji određena diskusija o tome da li placebo deluje kod ljudi koji imaju Alchajmerovu bolest. Ova bolest oštećuje prefrontalni korteks, koji je povezan sa razmišljanjem, ponašanjem i emocijama, a ljudi sa ovim stanjem možda neće moći da razviju očekivanja kada uzmu pilulu. Međutim, Alchajmerovo udruženje tvrdi da testovi lekova za ovo stanje treba da uključuju placebo grupu, kao i svi testovi.
Tagovi
