Svaka žena može oboleti od raka dojke

0

“Pitaj nauku – Pitaj lekara”

Svaka žena mora da bude svesna da može dobiti rak dojke ako dovoljno dugo živi. S druge strane, izuzetno ohrabruje podatak da su šanse za izlečenje danas velike ako se rak otkrije u ranoj fazi razvoja. Na to ukazuje i ovogodišnja kampanja podizanja svesti koja se odvija pod naslovom Pitaj nauku – Pitaj lekara. U kampanji se ističe ključna uloga samopregleda i otkrivanja prvih znakova ove bolesti, a pobijaju se dezinformacije koje često stižu iz neproverenih izvora.

Prošle nedelje, tačnije 15. oktobra, obeležen je dan zdravih dojki, sa ciljem širenja informacija o važnosti zdravlja dojki te podizanje svesti o prevenciji i ranom otkrivanju raka dojke kod žena i devojčica. Podizanje svesti o raku dojke je iznimno važno, budući da je to najrašireniji oblik raka na svetu. Po podacima Međunarodne agencije za istraživanje raka (IARC) iz decembra 2020. godine, rak dojke pretekao je rak pluća kao najčešće dijagnostikovan rak u svetu. U 2020. godini, 2,3 miliona žena u svetu imalo je rak dojke, a njih 685.000 je umrlo.

Taras Grebinets / Alamy / Alamy / Profimedia

Rasprostranjen je posvuda

Rak dojke ne bira. Javlja se u svim zemljama sveta i kod žena bilo koje dobi nakon puberteta. U kasnijem životnom dobu žene, rizik od obolevanja još se više povećava. Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji. Svake godine oko 4.600 žena oboli, a 1.600 umre od te bolesti. Jedna od osam žena tokom života razvije rak dojke. Stope obolevanja od raka dojke u Srbiji su blizu prosečnih evropskih stopa, ali je stopa mortaliteta od raka dojke veoma visoka, druga u Evropi, odmah posle Severne Makedonije. Glavni razlog za ovakvu situaciju je to što se rak dojke još uvek otkriva u poodmakloj fazi.

Ne možemo ga uvek sprečiti, ali možemo ga rano otkriti

Oko polovine svih slučajeva raka dojke razvija se kod žena koje nemaju faktor rizika za rak dojke osim pola (žene) i starosti (preko 40 godina). Osim starosti, postoje drugi faktori koji povećavaju rizik od raka dojke, kao na primer gojaznost, zloupotreba alkohola, porodična anamneza raka dojke, istorija izloženosti zračenju, reproduktivni status (na primer, dob kada je počela menstruacija i dob u vreme prve trudnoće), pušenje i postmenopauzalna hormonska terapija. Međutim, oni ne izazivaju rak dojke, kako neki pogrešno veruju.

Krajem 2020. godine bilo je 7,8 miliona žena kojima je u poslednjih pet godina dijagnostikovan rak dojke, što ga čini najrasprostranjenijim rakom na svetu.

„Najčešće neistine vezane uz karcinom dojke koje pacijenti uglavnom nađu na internetu vezane su za ishranu, da pojedine namirnice, kao na primer crveno meso ili šećeri, uzrokuju karcinom dojke, pa naši pacijenti drastično menjaju ishranu. Takođe se često piše o tome da izgladnjivanje leči karcinom dojke, što nije tačno. Jedina istina je da je gojaznost faktor rizika kod žena u menopauzi jer se u masnom tkivu produkuje estrogen, a pojedine namirnice nemaju veze sa nastankom karcinoma dojke. Ishrana treba da bude raznovrsna i polivitaminska. Bitno je samo održavati optimalnu telesnu težinu“, mitove razbija doc. dr Ana Cvetanović sa Klinike za onkologiju na Kliničkom centru i Katedre za onkologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Zdrav način života takođe igra važnu ulogu u sprečavanju raka dojke. Međutim, činjenica je da to neće uvek sprečiti rak. Čak i ako bi se moglo ovladati svim potencijalno promenljivim faktorima rizika, to bi smanjilo rizik od razvoja raka dojke za najviše 30 odsto. Najvažniji faktori rizika su nasledno opterećenje i reproduktivni faktori na koje verovatno nećemo moći uticati u bliskoj budućnosti. Stoga su mogućnosti primarne prevencije odnosno sprečavanja nastanka raka male. Zbog toga je veoma važno rano otkriti rak, jer su danas šanse za izlečenje velike ako se otkrije u ranoj fazi razvoja.

Doc. dr Ana Cvetanović ističe: „Prevencija karcinoma dojke je veoma značajna jer ako bolest otkrijemo na vreme, imamo velike šanse za izlečenje. Ako se karcinom otkrije u ranoj fazi, šanse za izlečenje su preko 90%. Prevencija karcinoma dojke može biti primarna i sekundarna. Primarna se odnosi na uklanjanje faktora rizika pa su rezultati mnogobrojnih studija pokazali da redovna fizička aktivnost, održavanje optimalne telesne težine i redukcija upotrebe alkohola doprinose smanjenju rizika od karcinoma dojke. Ishrana siromašna mastima i konzumiranje voća i povrća smanjuju rizik od nastanka karcinoma dojke. Promena stila života treba da bude sastavni deo rutinske preventivne prakse posebno kod žena u menopauzi. Kao mera sekundarne prevencije sprovode se programi skrininga koji imaju za cilj otkrivanje bolesti u ranoj fazi.”

Najčešće neistine što se tiču karcinoma dojke koje uglavnom pacijenti nadju na interetu vazane su za ishranu, da pojedine namirnice uzrokuju karcinom dojke kao što je crveno meso ili šećeri, pa naši pacijenti drastično menjaju ishranu. Ishrana treba da bude raznovrsna i polivitaminska. Bitno je samo održavati optimalnu telesnu težinu“  

DR ANA CVETANOVIĆ

Samopregled svakog meseca

Redovni samopregledi i skrining mamografijom ključni su za rano otkrivanje raka dojke. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je 2016. godine uvelo organizovani skrining raka dojke i mamografiju, koje bi trebalo uraditi jednom u dve godine. Ciljna populacija su žene starosti 50-69 godina. Od početka organizovanog skrininga dojke do kraja 2018. godine, prema podacima Kancelarije za skrining raka Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, otkriveno je oko 850 karcinoma dojke.

Onkolozi preporučuju redovan samopregled dojki jednom mesečno, a za one koji imaju redovnu menstruaciju, pregled je najbolje obaviti 7 do 10 dana nakon menstruacije. Onkolozi još ističu da bi redovni samopregled trebalo da postane navika svake žene, jer se tako najlakše osete bilo kakve promene. Isto naglašava dr Cvetanović: „Sve žene mlađe od 50 godina treba da odrade makar jedan ultrazvučni pregled godišnje, a svaka žena treba jednom mesečno da uradi samopregled dojki, bez obzira na godine. Važno je ženama pokazati kako se pravilno radi samopregled. Nama se često javljaju žene koje su same napipale promene, jer ako se samopregledi redovno rade, žene će poznavati svoje dojke i lako uočiti promene koje su nastale. Većina tih promena biće benigne prirode, ali se na taj način mogu otkriti i karcinomi. Bitno je javiti se lekaru kad se napipa bilo šta sumnjivo.“

Svaka promena ne znači rak

Promene u bolestima dojke su veoma različite i svaka promena ni izdaleka ne znači rak dojke. Dojke se menjaju ne samo u životnim fazama, već i mesečno tokom reproduktivnog perioda života. Otprilike 80 do 85 odsto svih promjena u dojci, kao što su kvržice, iscjedak iz bradavice ili udubljena bradavica, benigne su (tj. nisu opasne). Samo neke retke benigne promene, posebno atipična hiperplazija (ćelije koje se brzo dele, deluju abnormalno), znače povećan rizik da bi žena u budućnosti mogla razviti rak dojke. Ipak, preporučuje se da svaku trajnu promenu pregleda lekar i utvrdi o kakvoj se vrsti promene radi.

***

Izvori: