Najnoviji pokušaji da se rat u Ukrajini okonča pod vođstvom Donalda Trampa ponovo su otvorili pitanje Donbasa. Ovaj istočni region, bogat sirovinama i strateški ključan, postao je srž sukoba i glavna tačka neslaganja, piše Njujork Tajms.
Na sastanku u Vašingtonu, Tramp je Volodimiru Zelenskom i evropskim liderima pokazao mapu Ukrajine na kojoj je istočni deo zemlje bio obeležen crvenom bojom. Poruka je bila jasna – taj deo je izgubljen. „Ukrajina mora da napravi dogovor da bi došla do mira, ili rizikuje da izgubi još“, poručio je Tramp, navodi NT.
Za Zelenskog, međutim, Donbas nije poslovna transakcija. „Ovo nije poker, ovo nije biznis. Ovo je lično“, rekao je, podsećajući da mu je deda ratovao u Drugom svetskom ratu da oslobodi gradove Donbasa od nacista. „Mnogi su pali i mnogi bili ranjeni. Objasnio sam da je ovo posebno bolan trenutak u našoj istoriji i posebno bolan deo života u Ukrajini. Nije tako jednostavno kao što se nekome može činiti“, prenosi Njujork Tajms.
Putinova cena mira
Predsednik Vladimir Putin otvoreno traži da Ukrajina preda ceo Donbas, uključujući i gradove pod kontrolom Kijeva poput Kramatorska i Slavjanska, gde danas živi više od 200.000 ljudi, piše Njujork Tajms.
Gotovo veličine Zapadne Virdžinije, Donbas je mesto gde se vodi najveći deo ovog rata. Desetine hiljada vojnika sa obe strane poginule su tamo za najmanja napredovanja, dok Rusija sada pokušava da zauzme poslednjih 6.500 kvadratnih kilometara koje kontroliše Ukrajina. Analitičari smatraju da Moskva ne želi samo teritorijalnu dobit, već i politički udarac Zelenskom, kako bi ga prikazala kao slabog lidera koji je pristao na „kapitulaciju“, navodi list.
„To je otrovna pilula“, ocenjuje bivši ministar spoljnih poslova Vadim Pristajko. „Ukrajina će morati da je proguta, a onda ćemo videti kako će je svariti.“
Trampove „razmene teritorija“
Tramp ideju ustupaka predstavlja kao „razmene teritorija“. Njegova administracija veruje da bi Rusija mogla da vrati male delove severoistočne Ukrajine u zamenu za Donbas, piše Njujork Tajms. „Oni veruju da će Donbas uskoro pasti, i da onda Ukrajina neće imati karte za dalje pregovore“, kaže Maksim Skripčenko iz Transatlantskog dijaloškog centra u Kijevu.
Ukrajinci to vide drugačije. Rusko napredovanje u regionu bilo je sporo tokom protekle tri godine. Predaja Donbasa sada značila bi i gubitak gradova i fortifikacija koji bi mogli pomoći Rusiji u budućim ofanzivama, ocenjuje list.
Od posebnog statusa do krvavih bitaka
Donbas je nekada važio za prorusko uporište. Mnogi od 6,7 miliona stanovnika govorili su samo ruski, a čak devet od deset ljudi glasalo je za proruskog predsednika Viktora Janukoviča 2010. godine, navodi Njujork Tajms.
Kada su proevropski protesti 2014. srušili Janukoviča, Rusija je reagovala brzim zauzimanjem Krima i podsticanjem separatista u Donbasu. Uz pomoć ruskih trupa, oni su zauzeli trećinu regiona. Mirovni sporazum iz Minska 2015. predviđao je autonomiju za pojedine oblasti, ali uz rusko pravo veta na ključne odluke Kijeva, piše list.
Na talasu nezadovoljstva, Zelenski je 2019. pobedio na predsedničkim izborima obećavajući mir. Isprva je bio spreman na kompromis i davanje „posebnog statusa“ Donbasu, ali se ubrzo razočarao u pregovorima sa Putinom. „Čim se taj sastanak u Parizu dogodio, mislim da je Zelenski prvi shvatio da se sa Rusijom ne može napraviti dogovor“, kaže njegov bivši savetnik Igor Novikov, prenosi Njujork Tajms.
Nakon što je Rusija 2022. pokrenula punu invaziju, Zelenski je u početku govorio o mogućem kompromisu. Ali posle masovnih zločina nad civilima i ukrajinskog otpora, promenio je stav i insistirao na vraćanju celog Donbasa, pa i delova koje je Rusija zauzela pre invazije, piše list.
Bitka za Bahmut postala je simbol te politike: Ukrajina je trpela gubitke, ali je „menjala teritoriju za ruske živote“, ocenjuje analitičar Balaž Jarabik, navodi Njujork Tajms.
Bezbednosne garancije kao ključ
Kako je front stagnirao, Zelenski je prvi put prošle jeseni nagovestio mogućnost privremenog odricanja od okupirane teritorije u zamenu za garancije članstva u NATO-u. Tramp je to odbacio, ali je obećao američko učešće u bezbednosnim garancijama za Ukrajinu, piše Njujork Tajms.
„Ako bi u zamenu za to trebalo da se odrekne Donbasa, mislim da bi Ukrajina to učinila“, kaže Jarabik. Ipak, ključno pitanje je da li bi Moskva ikada pristala na garancije koje Kijev približavaju NATO-u, navodi list.
„Dakle, praktično smo se vratili na početak“, ocenjuje Hari Nedelku iz organizacije Rasmussen Global. „Bez promene u Putinovoj računici, ništa se neće desiti sa mirovnim pregovorima u skorijoj budućnosti. Više borbi je izvesnije od mira“, zaključuje Njujork Tajms.
Tagovi
