“Dostojan, dostojan, dostojan…”: Patrijarh Porfirije i zvanično ustoličen na mestu poglavara SPC

0
(BETAPHOTO/HINA/Daniel KASAP/DS)

Njegova svetost gospodin Porfirije, kog je juče Sabor Srpske pravoslavne crkve izabrao za novog poglavara SPC danas je i zvanično ustoličen.

U Sabornoj crkvi u Beogradu u 9 časova počela je svečana ceremonija ustoličenja novoizabranog patrijarha srpskog Porfirija.

On je i zvanično nešto oko 10.45 sati ustoličen, pošto je primio simbole poglavara, a Sabornom crkvom je, po tradiciji, odzvanjali “Aksios” i “Dostojan”.

Liturgiji u Sabornoj crkvi prisustvovali su i brojni građani. 

Nakon ustoličenja u Sabornoj crkvi, patrijarh Porfirije treba da bude uveden u tron Patrijaraha srpskih u Pećkoj Patrijaršiji, istorijskom sedištu poglavara Srpske pravoslavne crkve. O tom datumu javnost će biti naknadno obaveštena, saopštila je juče SPC.

Mitropolit Porfirije izabran je za 46. patrijarha srpskog, a 57. poglavara SPC, jer je pre prvog patrijarha bilo 11 arhiepiskopa koji su bili poglavari.  

Sabor Srpske pravoslavne crkve održan je prvi put u Hramu Svetog Save, a ne u Patrijaršiji, zbog većeg prostora koji je omogućio da se ispoštuju sve epidemijske mere.

Na svečanost je, kako su javili mediji, oko 10.40 časova stigao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i član Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda srpskog naroda Milorad Dodik.

Svečano ustoličenje počelo je liturgijom, posle koje je u tron poglavara SPC novog patrijarha uveo mitropolit dabrobosanski Hrizostom, koji je predsedavao Sinodom do izbora novog patrijarha, i episkop sremski Vasilije, koji je vodio Izborni sabor juče u kripti Hrama Svetog Save.

PRIČA O NOVOM PATRIJARHU

Porfirije spada u red mlađih episkopa u SPC, rođen je 22. jula 1961. godine, a nakon osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja, diplomirao je Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu 1986. godine.

„Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona. Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana”, navodi se u biografiji.

U biografiji se ističe da za njim u manastir u Kovilju dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika.

„To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porforije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu ‘Zemlja živih’, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.“

Jednom prilikom objasnio je zašto je postao monah. 

„Monah sam postao jer sam u Crkvi tragao za onim što ona zaista nudi i zbog čega jedino postojimo na ovom svetu, jer Bog nije ni Hrvat, ni Srbin, ni Nemac – on je ljubav, a Crkva nije na ovom svetu da bismo mi bili bolji ljudi, ili da bi se bavila socijalnom pravdom – ona postoji jer nema čoveka koji se ne pita o smislu svojeg postojanja.“

Nakon okončanih studija, u manastiru Svete Trojice Mušutištu, u čin jerođakona ga je rukopoložio tadašnji episkop raško-prizrenski, a kasnije patrijarh, Pavle.

Odbranio je doktorsku disertaciju “Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju Svetog Jovana Zlatousta” na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini (2004).

Svoje stručne bogoslovske radove je, kako se ističe, objavljivao u časopisima u zemlji i u svetu.

„Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica. Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima“, piše u biografiji. 

Savet Republičke radiodifuzne agencije (RRA) ga je izabrao 29. jula 2008. za svog predsednika.

U periodu 2010-2011. bio je episkop vojni, a zatim koordinator za saradnju Srpske pravoslavne crkve i Vojske Srbije.

Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve ga je na svom redovnom majskom zasedanju 24. maja 2014. izabrao za mitropolita zagrebačko-ljubljanskog.

Tada je poručio da na novu dužnost odlazi „s radošću, bez predrasuda i otvorenog srca u odnosu na sve građane Hrvatske i Slovenije“.

„Pozdravljam sve katolike, protestante, sve hrišćane, braću drugih veroispovesti, pozdravljam i ateiste i agnostike. Uvek ću iskreno biti spreman za dijalog sa svim ljudima, a dijalog, praštanje i pomirenje biće načela koja ću nastojati da primenjujem u praksi“

Odlikovan je ordenom Svetog Ignatija u Švedskoj februara 2016. godine.