„Paskaljevićevi filmovi držali su stranu obespravljenim ljudima sa periferije života…“: Odlazak praškog učenika i svetskog reditelja

Sinoć je vest da se Goran Paskaljević preselio na mesto na kome neko drugi režira stvarnost, odjeknula nedugo nakon početka festivala u Leskovcu na kom je proglašen za dobitnika nagrade „Živojin Pavlović“.

Ostala je tako iza njega jedna nedodeljena nagrada, pregršt dodeljenih, i više desetina filmova.

Već kao sedamnaestogodišnjak znao je čime želi da se bavi u budućnosti – filmom. Diplomirao je zato režiju na čuvenoj filmskoj akademiji FAMU u Pragu. Tako je postao deo „zlatne praške petorke“, grupe talentovanih jugoslovenskih režisera koji su završili studije na praškoj akademiji, a koju su uz Paskaljevića činili Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković i Rajko Grlić.

„Imao je osobine koje niko od nas nije posedovao – staloženost i upornost. Ono što je zajedničko Paskaljevićevim filmovima je da su po pravilu držali stranu slabim, obespravljenim ljudima sa periferije života i veličali snagu malog čoveka“, rekao je Goran Marković.

„Upoznali smo se pre 50 godina u zgradi bila je nova, kod Zore Korać koja tada okupljala generaciju praških studenata. Strašno me je pogodila ova vest, ne mogu da se saberem. Uvek se setim Gorana i njegove blagosti, njegovog finog nastupa na sceni, divnog odnosa prema ekipi, fantasitčnog rada sa glumcima. On je to stvarno umeo majstorski da izvede.“

Paskaljević je režirao kultna ostvarenja Poseban tretman, Varljivo leto ’68, Bure baruta, Čuvar plaže u zimskom periodu i Tango Argentino.

Muzej moderne umetnosti u Njujorku – MoMA i Britanski filmski institut u Londonu – priredili su retrospektivu njegovih igranih filmova, a časopis Varajeti ga je svrstao 2001. među u pet najboljih režisera godine.

Snimao je na Balkanu, na Himalajima, na prostoru zemlje bogova, irskim proplancima, srednjevekovnim italijanskim gradovima, njujorškim kvartovima, u Teksasu.

Paskaljevićevi filmovi privlačili su velike svetske zvezde, ali je šansu davao i mladim glumcima.

Sergej Trifunović izrazio je „beskrajnu zahvalnost“ Paskaljeviću nakon što je saznao tužnu vest.

„Ko zna kako bi se uopšte odvijao moj glumački put, da mi nisi dao moju prvu filmsku ulogu u „Tudjoj Americi.“ Zahvalan sam ti onoliko na tome. I na „Buretu“, kasnije. Zahvalan na ogromnom poverenju koje je od mene učinilo glumca. Tvoj Sergej“, napisao je Trifunović na svom Instagram nalogu.

O Paskaljevićevom odlasku kao „ogromnom gubitku“ govorio je i Darko Bajić.

„To je velika tragedija i za srpsku, evropsku, ali i za svetsku kulturu. To je tragedija i za nas koji smo ga poznavali i izuzetno poštovali. On mi je bio prijatelj i ja sam želeo da mu posvetim jučerašnju premijeru. To sam saopštio publici i umesto minuta ćutanja, on je dobio aplauz koji je dugo trajao i koji je predstavljao zahvalnost publike na svim filmovima koje je Goran napravio za nas, a kojih se svi rado sećamo.“

Često je govorio da nije snimao filmove s uverenjem da će zaraditi mnogo novca ili podilaziti trenutnom ukusu kritičara i selektora velikih festivala. Čvrsto je verovao u snagu umetnosti.

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 454), od 24. septembra