“Pare za strpljenje…”: Šta donosi plan o postepenom učlanjenju u EU, i šta to znači za dijalog Beograda i Prištine?

0
Foto Profimedia

Pristup zemalja kandidata za članstvo u EU uskoro bi trebalo značajno da se promeni po predloga Francuske, i o tome će se raspravljati u briselskim institucijama, pišu danas mediji.

Dosadašnjih 35 poglavlja biće podeljeno u sedam grupa, tako da će se u Uniju ulaziti “fazno”. Prema ovim navodima, predlog Francuske je da se u prvoj grupi nađu poglavlja koja se odnose na vladavinu prava (njih treba ispunjavati tokom čitavog procesa), dok je famozno poglavlje 35 o Kosovu i Metohiji ostavljeno za poslednju fazu.

Osim postepenog pridruživanja izmednjeni pristup evrointegracijama podrazumeva i principe strogih uslova, opipljive koristi i reverzibilnosti, navodi se u “non-pejperu” koji je Francuska uputila članicama EU krajem prošle nedelje.

Reč je, zapravo o postepenom pristupanju Evropskoj uniji, o čemu je Nedeljnik pisao pre nepunih mesec dana. Željko Pantelić, dopisnik Nedeljnika iz Rima, otkrio je u Nedeljniku od 24. oktobra, nove planove u EU. Tada su sagovornici iz više članica EU koji su upoznati ili rade na dosijeu Srbije i Zapadnog Balkana, potvrdili za Nedeljnik da novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i potpredsednik Evropske komisije Ðuzep Borelj pravi zaokret za 180 stepeni u vođenju dijaloga između Beograda i Prištine u odnosu na onaj koji je forsirala odlazeća visoka predstavnica Federika Mogerini i koji je podržavao deo američke administracije, veran predsedniku SAD Donaldu Trampu.

„Osim promene Boreljovog pristupa dijalogu Beograda i Prištine, doći će i do velike promene u metodologiji pregovaranja Srbije sa EU koja će, ako bude usvojena, smanjiti uticaj poglavlja 35 (dijalog Srbije sa Kosovom) na napredak Srbije u pregovorima sa EU. S jedne strane kriterijumi za otvaranje i zatvaranje poglavlja će biti pooštreni, ali neće biti vezani pupčanom vrpcom za 35 poglavlje. Novinu će predstavljati i tzv. postepena integracija Srbije u EU, odnosno Srbija će po zatvaranju svakog poglavlja postajati ‘de facto’ članica EU u materiji tog poglavlja. Primera radi, u oblasti transporta, energetike, poljoprivrede ili životne sredine, kao i u drugim oblastima, Srbija će biti kooptirana u tim sektorima u EU i imaće pristup kohezivnim i drugim fondovima, kao da je članica EU, ne čekajući da formalno postane njen član. Tako bi se stekli uslovi da pitanje Kosova zaista bude poslednje za Srbiju, pred njeno punopravno članstvo u EU, pošto bi u svim ostalim segmentima bila praktično deo evropskih integracija“, rekao je za Nedeljnik dobro pozicionirani izvor u institucijama EU.

Tako i pregovori Beograda i Prištine dobijaju nove obrise. Pošto će Borelj imenovati svog specijalnog izaslanika za dijalog između Beograda i Prištine – koji neće biti diplomata već, po mogućstvu, što iskusnija i harizmatičnija politička figura – praktikovaće se politika malih koraka i neće tražiti niti vršiti pritisak na dve strane da se nađe definitivno rešenje.

Naravno, nova metodologija pregovaranja se ne odnosi samo na Srbiju već i na sve ostale zemlje Zapadnog Balkana.

Barjaktar reforme pregovaranja za članstvo u EU svakako je Francuska koja insistira na strogom ali i transparentnom sistemu koji bi garantovao EU da zemlja kandidat ulazi spremna u EU. Reč je o tome da “niko u EU ne želi novu Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Mađarsku”.

Nova metodologija bi mogla da se definiše: pare za strpljenje. U smislu da bi duži hod ka članstvu u EU bio kompenzovan pristupom bogatim fondovima za razvoj država u procesu pregovaranja.

Ðuzep Borelj , foto Tanjug/AP

Šta to znači za dijalog Beograda i Prištine?

Zvezda vodilja u dijalogu između dve strane, uz posredstvo EU, biće normalizacija odnosa, što u prevodu znači uspostavljanje relacija između Beograda i Prištine i rešavanje pitanja koja se tiču svakodnevnog života i funkcionisanje Srbije i Kosova. Ideja bivšeg španskog šefa diplomatije jeste da od procesa normalizacije najveću korist imaju građani Srbije i Kosova te da se za njegovog mandata reši što je moguće više spornih pitanja i da po mogućstvu ostane otvoreno samo pitanje priznanja Kosova koje bi došlo na red kao poslednji ispit pred ulazak Srbije u EU.

U tom smislu Borelj želi da imenuje svog specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine. To neće biti specijalni izaslanik EU kakve smo već imali na Kosovu, već lični Boreljov izaslanik, opunomoćen i sa blanko čekom da postiže dogovore sa dve strane.

Španski političar je bio predsednik Evropskog parlamenta (EP) od 2004. do 2007. godine i imaće mnogo više sluha za saradnju i konsultovanje sa EP nego što su imale Mogerinijeva i Eštonova. Borelj ima odlične odnose sa predsednikom EP Davidom Sasolijem, iz iste su političke porodice, i već je imao nekoliko sastanaka sa Dejvidom Mekalisterom, predsednikom Spoljnopolitičkog komiteta EP sa kojim će najtešnje sarađivati po pitanjima koja se tiču Srbije i Zapadnog Balkana.

Kako saznaje Nedeljnik, Borelj i Mekalister postigli su načelni dogovor oko zaduženja u našem regionu i oko Srbije. Boreljov fokus će biti na dijalogu između Beograda i Prištine, dok će Mekalister biti neka vrsta EU „deus ex machina“ za pitanja koja se tiču Srbije, od vladavine prava do slobode medija.

Nemački političar škotskog porekla krenuo je stopama Elmara Broka, najdugovečnijeg i najuticajnijeg nemačkog evroparlamentarca u istoriji EP, koji je bio neka vrsta patrijarha u Spoljnopolitičkom komitetu EP. Brok je inače jedan od najbližih i najslušanijih savetnika Angele Merkel.

Nije nimalo slučajno da je Mekalister nasledio svog zemljaka koji je bez prekida sedeo u klupama Evropskog parlamenta od 1980. godine pa do prošlog proleća. Brok je bio akter u svim pregovorima koji su oblikovali EU u poslednje tri decenije i bio je glavna i najuticajnija figura u EP kada su u pitanju sva poslednja proširenja EU, od 1995, preko tzv. Velikog praska iz 2004, do ulaska istočnobalkanskih država 2007. i Hrvatske pre šest godina.

Pozicija Mekalistera dodatno je ojačana njegovom ličnom harizmom i statusom koji ima unutar EU, kao i činjenicom da dolazi iz najvažnije države članice EU i iz najužeg okruženja kancelarke Merkel. Njegova pozicija ne bi trebalo da bude dovedena u pitanje bez obzira na to ko izađe kao pobednik iz unutarstranačkog previranja u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU), budući da nije sigurno da će nemačka ministarka odbrane, i predsednica CDU, Anegret Kramp Karenbauer trčati za kancelarsku fotelju na sledećim izborima.

Tanjug/AP

NATO za EU

Paralelno, dok je EU odložila davanje datuma za početak pregovora Skoplju i Tirani, došlo je do maksimalnog ubrzanja ratifikacije članstva Severne Makedonije u NATO-u, u državama članicama Severnoatlantske alijanse.

Isti Pariz, koji je bio barjaktar odlaganja davanja datuma za pregovore sa EU, ratifikovao je po ubrzanoj proceduri sporazum o ulasku Severne Makedonije u NATO i Skoplje će za par meseci biti punopravni član Severnoatlantske alijanse, čime će Srbi sa obe strane Drine biti okruženi NATO članicama.

Sa ulaskom Skoplja, cela jugoistočna Evropa, sa izuzetkom Srbije, u NATO-u je ili ima vojnike Severnoatlantskog saveza na svojoj teritoriji (Kosovo i Bosna i Hercegovina). Dakle, jedini način za penetraciju drugih planetarnih i regionalnih sila u naš region jeste ekonomski. Budući da Rusija u ekonomskom smislu ima snagu Španije, smešno je govoriti o uticaju Moskve.

Naravno, iz unutrašnjopolitičkih razloga Beograd i Banjaluka će nastaviti da mašu Moskvom kao alternativom, a ostale prestonice u regionu (Sarajevo, Priština, Tirana) koristiće Putinov režim da nešto ušićare šireći priču o „strašnom ruskom medvedu“. Priču za koju, kao što smo videli, u Parizu ne daju ni dve pare. Za Vašington i EU postoji samo jedan stvarni rival: Kina. A članstvo u EU nije efikasna zaštita od kineskog upliva, što se može videti i po kompoziciji Inicijative 16+1 u kojoj su sve istočnoevropske članice EU, od Baltika do Jadrana, plus Zapadni Balkan bez Kosova.

Sa skorim silaskom s političke pozornice Angele Merkel kompletira se odlazak generacije političara koji su imali produbljeno znanje o Balkanu i emotivnu vezu sa našim regionom. Svi političari u vodećim zemljama EU i SAD koji su igrali ulogu na Zapadnom Balkanu u poslednjoj deceniji prošlog veka i prvom desetleću ovog otišli su sa scene: neki su se preselili i kod Svetog Petra.

Nova generacija političara i lidera je emotivno i politički vezana za druge probleme, čiji su direktni svedoci: islamski terorizam na ulicama evropskih gradova, Ukrajina, Sirija, Egipat, Libija, neuspeh „arapskih proleća“, migrantski talasi. Zapadni Balkan se posmatra kroz prizmu Bliskog istoka i migrantskih kriza, što drastično menja odnos prema našem regionu. Mi smo za EU mnogo više bezbednosno pitanje, izvor ili propusni ventil migracionih talasa, nego ekonomsko ili geopolitičko.

Francuski predsednik Emanuel Makron je predvodnik te nove generacije političara i na njega ne deluju patetične poruke koje stižu iz našeg regiona, od političara do novinara. On zna da je pamćenje na Balkanu selektivno i u dobroj meri falsifikovano mitovima, starim i novim. Grčka je blokirala 20 godina Severnu Makedoniju na njenom putu evroatlantskih integracija. Albanija je decenijama zatvorenik svoje kleptokratske političke elite i sprege sa organizovanim kriminalom. Nemačka od 2008. godine, što direktno – što indirektno preko drugih država, Holandije uglavnom, usporava do krajnjih granica proces proširenja EU na Zapadni Balkan.