Pandemija u četiri slike: Zašto smo daleko od završne faze

Analiza Petra Bošnjakovića, doktora tehničkih nauka, profesora u penziji, specijalno za Nedeljnik

0
Ilustracija: Dr Petar Bošnjaković

Pandemijom se bave epidemiolozi po prirodi svog posla. Od samog početka ukazuju da su slične zarazne bolesti postojale i ranije, ali da je ovo novi virus, sa kojim medicina tek treba da se upozna. Pritom nekako preskaču društvenu pozadinu i fizičku osnova ovoga što se sada dešava. Ali, to je druga priča.

Kakva je trenutna situacija u svetu i regionu poznato je. Preko dve stotine zemalja i teritorija je pogođeno ovom pošasti, a samo mali broj vidi svetlost na kraju tunela. No, ne treba se predavati, i širom zatvorenih očiju gledati u budućnost. Da bi se ona dokučila, treba koristiti iskustvo drugih, a to znači i baciti pogled preko plota i proučiti šta se dešava u okruženju. Ali nikako ne površno, tek reda radi.

Austrija, Švajcarska i Hrvatska bile su zaražene istog dana, 25. februara. Svoju dokumentaciju vode bez rezova u evidenciji broja obolelih, i što je najvažnije, sada se nalaze u završnoj fazi. Možda nešto može da se zaključi na osnovu njihovih izveštaja. A neke stvari se lakše sagledaju ako se prikažu grafički, pomoću slika.

U Austriji je tek 19. maja (84 dana nakon prvog zabeleženog slučaja) broj obolelih (Active cases) opao ispod 10 % maksimalnog zabeleženog broja (9.193). Kao što se sa dijagrama vidi, nakon toga pad je znatno usporen, jer ukupan broj zaraženih i dalje raste, takoreći stalnim nagibom. U junu je bilo prosečno 28 novozaraženih dnevno.

Švajcarska je u boljoj situaciji. Maksimalni broj bolesnih (14.349) dostignut je ranije, a sada je njihov broj već opao ispod 2 % maksimalnog. Ukupan broj zaraženih je skoro dva puta veći nego u Austriji, ali je njegov apsolutni porast znatno sporiji (prosečno oko 17 osoba dnevno), što nagoveštava da je Švajcarska bliže kraju.

U Hrvatskoj je maksimum broja obolelih (1.258) dostignut još kasnije (14. aprila). Međutim, sada je broj bolesnih već manji od 1% maksimuma. Ono što je značajno, to je da je kriva ukupnog broja zaraženih ušla “u zasićenje”. Na dijagramu je praktično horizontalna. Tokom prve polovine juna bilo je ukupno svega 8 novozaraženih.

Kakva je situacija u Srbiji? “Kvantni skok”, kojim je 6. juna broj bolesnih odjednom smanjen za više od četiri hiljade osoba, pokidao je niti koje povezuju podatke i onemogućio njihovu analizu i sagledavanje putanje prema ozdravljenju nacije. Ali ne u potpunosti.

Da bi oblici dijagrama koji imaju različit opseg vrednosti mogli da se porede izvršeno je skaliranje (promena razmera) tako da je vrednost dostignuta 12. juna prikazana istim brojem. Usvojeno je da to bude broj 10.000 jer obezbeđuje dobru rezoluciju prikaza.

Uporedni prikaz dijagrama broja zaraženih pokazuje razlike u odvijanju pocesa. U početku najbrži relativni rast (širenje zaraze) je u Švajcarskoj i Austriji. Počinje da usporava prvo u Austriji (početkom aprila). Međutim, kriva ne prelazi u zasićenje kao što se očekuje (i dešava u Švajcarskoj), već raste sa takoreći konstantnim nagibom. U Hrvatskoj je broj zaraženih nastavio da brže raste pa je njihova kriva premašila Švajcarsku, ali je zato Hrvatska prva krenula u završnicu pred ciljem (kao Husein Bolt u najboljim danima).

Na ovoj slici nalazi se i dijagram Srbije (označen crvenom bojom). On kaska iza tri prethodna. Zaostaje nekih dvadeset dana. Doduše, krenuo je deset dana kasnije, 6. marta, ali u ovom trenutku nema pojave zasićenja krive ukupnog broja zaraženih. Taj broj neumitno raste. U prvoj polovini juna prosečno za 64 osoba dnevno. Relativan nagib otprilike odgovara nagibu koji je 22. aprila imala normalizovana kriva Švajcarske. Kada će Srbija doći do završne faze (što podrazumeva da dijagram broja zaraženih trajno bude u zasićenju, a broj bolesnih manji od, na primer, 1% najvećeg registrovanog broja) ne zna se. Najverovatnije, to neće biti uskoro.

Ukoliko se ponovo ne desi neki “kvantni skok”.

U međuvremenu, “trka” se nastavlja. Za protekla četiri dana, broj zaraženih u Hrvatskoj i Švajcarskoj se povećao za 27, u Austriji za 73, a u Srbiji za 206.